Vesti

Istraživanje: Stavovi mladih u Republici Srbiji o uticaju i značaju društvenih mreža

12.02.2021.
9 min

Organizacija Centar za kreiranje politika i strategija sprovela je istraživanje pod nazivom „Stavovi mladih u Republici Srbiji o uticaju i značaju društvenih mreža“.

 
Istraživanje mladih o korišćenju društvenih mreža
Foto: Pixabay
Društvene mreže su poslednjih godina postale veoma popularan medij posebno kod mlađih generacija. Preko svojih uređaja mladi provode veliki broj sati prateći dešavanja na svojim i profilima drugih osoba.
 
Međutim, mladi provode mnogo vremena na mrežama i veliki broj njih nesvesno postaje u određenoj meri zavistan od korišćenja istih. Shodno tome, u narednim godinama postoji velika mogućnost da korisnici društvenih mreža koji su njihovi prekomerni posetioci, budu prinuđeni da potraže i pomoć ili načine za odvikavanje od prevelikog korišćenja istih.
 
Istraživanje koje smo sproveli dovelo nas je do nekih veoma zanimljivih, ali donekle i zabrinjavajućih podataka.
 
Preko polovine mladih ispitanika u istraživanju je istakla da se informiše putem društvenih mreža, a uz to se i veliki broj njih informiše koristeći internet novine i portale kao izvor za svoje informisanje. Kao društvene mreže koje najčešće koriste, mladi u Srbiji su istakli Instagram, Whatsapp, Youtube i Facebook, dok su druge mreže istakli u nešto manjem procentu, ali svakako da ih posećuju i koriste njihove sadržaje.
 
Kada su sati koje provode na mrežama u pitanju, veliki broj mladih je istakao da provodi preko 3 sata na mrežama ili da više i ne broji sate, te tako veliki deo svog dana predaju boravku na društvenim mrežama. Na kraju svakog dana skoro pa svaka mlada osoba boravi određeni vremenski period na mrežama razgledajući sadržaje. Uz to, ne mali broj njih provodi preko jednog sata na mrežama pre nego što ode da spava.
 
Na to se nadovezuju i podaci koje smo dobili, a koji se odnose na posećivanje mreža kada se ustane. Tako veliki broj mladih čim otvori oči prvo uzima svoje mobilne uređaje i počinje dan prelistavanjem dešavanja još dok su u krevetu. Svakako da ovakvi podaci treba da nas zabrinu, jer pokazuju da su društvene mreže postale veoma duboko integrisane u naš svakodnevni život te su im se pre svega mlađe generacije u velikoj meri predale i postale u nekoj meri zavisne od njihovog korišćenja.
 
Pojedine aplikacije imaju i opciju da se postavi ograničenje ili se informiše o tome koliko se vremena provodi na njima. Međutim, očito da mladi u Srbiji nemaju interesovanja za ove opcije, te preko polovine njih nikada ne postavlja ograničenja kao upozorenja. Ovo samo dodatno doprinosi nesvesnom provođenju većeg broja sati na društvenim mrežama, jer korisnici često, bez tih opcija ne bi bili svesni koliko zapravo vremena utroše kao korisinici društvenih mreža.
 
A kada je ocena sebe kao korisnika mreža u pitanju, mladi su, ako uporedimo do sada iznete podatke, sebe u neku ruku ocenili blaže nego što su podaci iz prethodnih pitanja pokazali. Tako polovina njih sebe vidi kao nekog ko često koristi mreže, dok trećina njih sebe vidi kao umerenog korisnika mreža, dok je procenat onih koji su veoma kritički nastrojeni prema sebi, smatrajući se zavisnim od mreža, daleko manji od očekivanog.
 
Istraživanje mladih
 
Na pravcu prethodnih pitanja zanimalo nas je i koliko često mladi objavljuju fotografije na kojima se nalaze. Procentualno ubedljivo najveći broj njih to čini jednom do dva puta mesečno, dok su za njima, doduše u mnogo manjem procentu, oni koji to čine jednom na nedeljnom nivou. Mladi često proveravaju koliko im je ljudi lajkovalo, komentarisalo ili podelilo sadržaj koji oni dele. Pojedine osobe mnogo pažnje pridaju tome. Jedna trećina naših ispitanika je istakla da prati tok interakcija sa svojim sadržajem, ali da im nije najvažnije koliko su imali pomenutih vidova interakcija. Ipak, procentualno blizu ovom odgovoru su i mladi koji interakcije povremeno prate, a još petina njih to uvek čini.
 
Najveći broj mladih ispitanika ocenio je da uticaj društvenih mreža na korisnost njihovog druženja sa drugim osobama i utiče i ne utiče, tačnije, ima neutralan stav. Skoro pa jednak je procenat mladih koji smatraju da društvene mreže imaju pozitivan ili veoma pozitivan uticaj na korisnost njihovog druženja sa drugim osobama. S druge strane, zanimalo nas je da li mreže umeju da otuđe ljude od drugih ljudi i da im socijalni život učine neispunjenijim. Najveći broj ispitanika delimično to misli, a uz njih je manji procenat mladih u potpunosti saglasan sa ovom tvrdnjom, što ukupno prelazi polovinu ispitanika. S druge strane, ne mali procenat je mladih koji nije saglasan sa ovom tvrdnjom, smatrajući da iako se učestalije koriste mreže, ljudima to ne remeti i ne utiče na socijalni život.
 
Kada je samopouzdanje u pitanju rezultati ukazuju ne to da veliki broj mladih veruje da društvene mreže ostvaruju negativan uticaj na samopouzdanje kod ljudi. Naime, najveći broj naših ispitanika smatra da društvene mreže loše utiču zato što ljudi grade iluzije o životima drugih koje vide na društvenim mrežama. Nešto manje njih uticaj društvenih mreža je ocenilo kao veoma loš. U skladu sa prethodnim pitanjima još jedno koje je bilo postavljeno mladima odnosilo se na uticaj društvenih mreža na pojavu anksioznosti i depresije kod pojedinih osoba. Zbirno gledano, većina mladih u određenoj meri smatra da društvene mreže utiču na anksioznost i depresiju kod ljudi, odnosno da mreže imaju negativan uticaj na mentalno zdravlje pojedinih korisnika istih.
 
Pitali smo mlade koliko veruju informacijama koje dobiju na društvenim mrežama. Preko polovine mladih stava je da i veruje i ne veruje informacijama koje dobija preko društvenih mreža. Međutim, veliki je i broj mladih koji, uglavnom ili uopšte, ne veruje informacijama sa društvenih mreža. To nas dovodi do zaključka da mladi, iako se većinom informišu na društvenim mrežama, ipak informacije koje ovim putem dobijaju većinom ne smatraju u potpunosti pouzdanim.
 
Danas u modernom svetu često nam se plasiraju vesti koje umeju da budu lažne, te nas je shodno tome zanimalo kako mladi doživljavaju vesti na društvenim mrežama kao mediju koji je sve popularniji. Najveći broj ispitanika smatra da se na društvenim mrežama često plasiraju sadržaji koji su neistiniti. Vrlo mali broj smatra suprotno, dok je blizu trećine mladih izjednačilo društvene mreže i druge medije, tj. odgovorilo da su i jedni i drugi pogodni za širenje lažnih vesti.
 
Ogroman broj mladih koji su učestvovali u istraživanju smatra da postoji zloupotreba društvenih mreža u političke svrhe u Srbiji. Daleko manji procenti su bili kada je odgovor suprotan prethodnom, što znači da mladi kao osobe koje su najčešće na mrežama primećuju da pojedini sadržaji koji se plasiraju imaju negativnu političku konotaciju.
 
Istraživanje mladih o korišćenju društvenih mreža
 
Kada je bezbednost mladih na društvenim mrežama u pitanju, da se oseća bezbedno na mrežama odgovorilo je nešto manje od trećine ispitanika. Zanimljiv je podatak da se skoro polovina ispitanika oseća pomalo nebezbedno na društvenim mrežama. Odgovorima smo došli do zaključka da se veliki broj mladih ne oseća u dovoljnoj meri bezbednim dok svakodnevno koristi svoje društvene mreže, a uz to i dodatan broj njih se u potpunosti ne oseća bezbedno.
 
Na pitanja koja su se odnosila na spoj trenutno aktuelne pandemije virusa COVID-19 i odnosa prema korišćenju društvenih mreža podaci su opet takvi da treba da se zapitamo. Prvo, veliki broj mladih se u poslednja dva meseca ne oseća bolje, već naprotiv, prisustvo virusa u velikoj meri utiče negativno na mlade i njihova osećanja. Ovako nešto ne treba da nas začudi, jer je pomenuti virus mnogo toga poremetio i učinio svima nama svakodnevni život drugačijim i težim. Na pravcu toga došlo je i do promena kod mladih kada je korišćenje društvenih mreža u pitanju. Tako je veliki broj mladih društvene mreže počeo da koristi u većoj meri otkad je pandemija počela, što bismo svakako mogli da povežemo i sa prethodnim pitanjem.
 
Takođe, u nedostatku ideja i želje da drugačije utroše svoje vreme, a u spoju sa neizvesnostima oko virusa, mladi su se jednostavno dodatno predali korišćenju društvenih mreža. Na kraju, društvene mreže će svakako predstavljati, a kod mladih to već i jesu, jedan od vodećih medija za informisanje. Ono što ostaje kao rizik, a i pitanje svima nama, jeste vreme koje provodimo na njima. Zato pojedini podaci iz ovog istraživanja treba da nas sve upozore da preispitamo svoj odnos prema društvenim mrežama i da se bar malo isključimo iz virtuelnog sveta i vratimo druženju, u realnost.
 
Više informacija o samom istraživanju možete pronaći na ovom linku.
 
Kopiraj link

Slični tekstovi

Da li je Instagram dobar za tinejdžere?
07.04.2017.
1 min

Da li je Instagram dobar za tinejdžere?

Vesti
Mladi kao najveću prepreku svom zaposlenju vide državu
19.03.2018.
3 min

Mladi kao najveću prepreku svom zaposlenju vide državu

Vesti
Šta može biti ključ uspeha jednog preduznika: Besplatna AP
19.04.2024.
3 min

Šta može biti ključ uspeha jednog preduznika: Besplatna AP

Vesti