S jedne strane su putovanja, fleksibilno radno vreme, rad iz prelepih mesta, a sa druge strane su vize, porezi, slab signal, rad vikendom.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Digitalni nomadi su ljudi koji rade na daljinu, najčešće preko interneta, i istovremeno putuju, bez stalne adrese. Nekada je to bio privilegovan sloj freelancera i IT-jevaca. Danas su tu i dizajneri, content kreatori, marketing stručnjaci, video montažeri, online mentori, pa i ljudi koji vode sopstvene male online biznise.
Broj onih koji žive ovako sve više raste. Prema najnovijem izveštaju MBO Partners Digital Nomad Study 2024, u svetu ima više od 35 miliona digitalnih nomada, što je porast od čak 112% u odnosu na 2019. godinu. Većina dolazi iz SAD, ali sve više ih je i iz Latinske Amerike i jugoistočne Azije, ali i Evrope - uključujući i Srbiju.
Jedan od njih je i Miloš Prelević, digitalni nomad iz Srbije koji već nekoliko godina živi i radi iz svog kombija. Na Instagramu ga znaju kao Kombinaja, a za sajt Startuj Infostud razgovaramo s njim o tome kako izgleda živeti i raditi u pokretu.
Kombi kao adresa, posao kao saputnik
Miloš je, kako kaže za sebe, strastveni putnik, podvodni fotograf i ljubitelj avanture. Ideja da počne da živi kao digitalni nomad, nije došla slučajno.
- Nije to bila neka velika, iznenadna odluka. Sve je počelo 2014. kada su me drugari pozvali na Tajland. Planirao sam da ostanem dve nedelje, a ostao sam šest meseci na Tajlandu, a zatim nastavio da putujem po Aziji. Tamo sam prvi put shvatio da mogu da radim i putujem istovremeno. Uz to sam radio i kao ronilac – i eto, polako je sve krenulo da se menja.
Danas, umesto hostela i stanova, njegov kamper mu je i dom i kancelarija.
- Život u kombiju je zapravo prilično običan – samo što je pogled kroz prozor često neverovatan. Prva kafa ujutru u Kombini ima neku posebnu čar. Posle kafe radim – trenutno više snimam emisije nego što programiram, pa dani više nisu toliko rutinski. Ako sam blizu jezera, zna se – pauza za plivanje. A često i zaronim posle posla, čisto da odmorim glavu.
Prilagođavanje i neizvesnost kao konstanta
Život digitalnog nomada nije samo o tome gde ćeš sledeće da ideš, već i kako ćeš da funkcionišeš kad ti posao nije zagarantovan. Internet može da puca, planovi da propadnu, a prihodi da variraju iz meseca u mesec. Prilagođavanje i neizvesnost su svakodnevica, i ako ne naučiš da balansiraš, brzo te pojede ritam.
Kako kaže naš sagovornik, trenutno mu je u fokusu više poslova koji su mu izvor prihoda. Jedna od njih je i emisija koja se emituje na njegovom jutjub kanalu.
- U ovom trenutku sam u Koviljskom ritu. Kombina je parkirana pored vode, a ja sam ovde da snimam novu epizodu. Trenutno sam u prelaznom periodu – želim da živim više od kamere, a manje od tastature. Snimam emisiju Kombina, pišem članke o ronjenju, a kada sam u Aziji, vodim ljude na ronjenja. I dalje povremeno prihvatim neki programerski posao kad zatreba da se budžet malo pojača.
Što se tiče veština neophodnih za ovakav način života, navodi da se one vremenom i problemima, stiču.
- Ne bih rekao da moraš da imaš sve veštine na početku. Ja sam ih sticao kako su problemi dolazili. Ali jedno je sigurno – moraš biti spreman da radiš i kad ti nije baš udobno. Moraš stalno da učiš nešto novo, da se prilagođavaš i da ne paničiš kad stvari ne idu po planu. Jer često neće.
Kad tehničke stvari postanu logistika
Sloboda zvuči lepo dok ne shvatiš da si istovremeno IT podrška, vozač, i električar. Život u kombiju znači da moraš da rešavaš sve sam, od interneta do pregrejanog laptopa.
- Internet mi je rešen, kod nas imam neograničen internet. A čim dođem u neku stranu zemlju, uzmem lokalnu SIM karticu i neki turistički paket jer najčešće daje najviše interneta za malo para. Struju dobijam preko solarnih panela i to mi za sada radi super. Editujem u Adobe Premieru, i nije to problem, ali kad u kombiju postane +40 i kompjuter počne da se greje kao peć, tada zna da bude napeto. Hard diskova imam više nego fioka, pa često ni ne znam gde mi je šta. A upload... uh, desi se da krene upload i piše da će trajati još tri sata, a ja već kasnim sa videom. To zna da me izbaci iz takta.
U moru praktičnih izazova, tu je i jedna stvar koja se ne može ignorisati – srpski pasoš. Kad živiš na granici između rada i putovanja, birokratija ume da zaboli više od pregrejanog laptopa.
- Naš pasoš jeste malo nezgodan – sve što drugi rešavaju za dan, mi rešavamo za nedelju dana i uz sto papira. Na primer, dok su drugi na Tajlandu samo prešli granicu i vratili se za novu vizu, mi smo morali da idemo u zemlju koja ne traži vizu, pa u ambasadu, pa nazad. Takođe jedan primer je i Malezija, barem pre. Mi smo dobijali vize, ali samo za Kuala Lumpur i ne smete ići na druga ostrva. Ali možda baš zbog toga više cenim svako putovanje. Kad ti nije sve servirano, nekako više poštuješ to što si tu, naglašava Miloš.
Nije uvek lako, ali jeste lepo
Putovanje bez fiksne adrese zvuči slobodno, ali nosi i rizike. Nije sve kafa u prirodi i lepo editovan reel. Ima i trenutaka kad se stvarno zapitaš šta ti je sve to trebalo.
- Skoro sam bio u Libanu i Siriji zbog snimanja. U Libanu je baš tad prekinuto primirje, pa su počela bombardovanja. A onda smo prešli u Siriju, kad ono i tamo isto. Damask je bio napet, svi su nosili oružje. Nije mi bilo svejedno. Ali na kraju – drago mi je što sam bio tamo. Bilo je važno iskustvo.
S druge strane, više je dana koji te podsete zašto sve to radiš.
Svaki put kad napravim fotku koja me oduševi – taj trenutak me vrati. Znaš da si baš tu gde treba da budeš. Ronjenje s tigar ajkulama mi je možda najluđi momenat. Strah i oduševljenje u istom dahu.
Iako sve izgleda spontano, nije baš da sve ide bez plana.
Vrlo malo planiram unapred. Nekad odlučim dva dana ranije. Pogledam krajnju tačku, pa tražim zanimljiva mesta usput. Koliko ostajem, to zavisi od posla. U Makedoniji sam ostao duže zbog snimanja, čekao sam i kolege ronioce. Da je do mene, ja bih već bio pod vodom i snimao.
Za kraj, pitali smo ga šta bi poručio mladima koji razmišljaju o digitalnom nomadizmu.
Putuj. Sad. Ne čekaj idealan trenutak – možda nikad ne dođe. Radi, volontiraj, idi na avanturu. Može i sa malo para, najautentičnija putovanja su često najjeftinija. Samo pamet u glavu, slušaj intuiciju i beži od gluposti. Svet jeste ogroman, ali nije strašan ako znaš gde ideš, završava naš sagovornik.
