Kada se danas govori o uspehu mladih u Srbiji gotovo uvek se misli o našim najuspešnijim sportistima i onima koji se bave prirodnim naukama - inženjerima, programerima, ili eventualno mladim kreativcima koji su pokrenuli i razvili veoma uspešan biznis. Ređe, “strane” interneta dokače priče o mladima koji se bave društvenim naukama i povrh toga onima koji svoju karijeru vide u naučnom radu.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Zbog toga smo odlučili da razgovaramo sa Vanjom Glišin, masterom političkih nauka, koji nije imao dilemu pri odabiru zanimanja koje će ga odvući u pravcu gotovo desetogodišnjeg redovnog studiranja, pisanja brojnih naučnih radova, autorstva na čak dve knjige iz polja geopolitike i poslu istraživača-pripravnika na Institutu za političke studije u Beogradu.
Sa njim smo razgovarali za Startuj.infostud.com o njegovoj odluci da za poziv odabere baš takvo zanimanje, šta je za njega uspeh, ali i tome kako vidi budućnsot nauke u Srbiji.
Foto: Vanja Glišin
Kako izgledaju prvi koraci akademske karijere u Srbiji?
Kao što smo već napomenuli njegov obrazovni put nije bio nimalo kratak i još uvek traje:
- Posmatrajući lični primer, mogu da primetim kada sam tačno počeo jasno da izdvajam svoja interesovanja i da intenzivnije radim na njima. Upisao sam politikologiju na Fakultetu za evropske pravno-političke studije u Novom Sadu, jer su me oduvek zanimale društvene nauke i to sam video kao dobru priliku da nastavim u tom smeru. Tokom osnovnih studija, kao i na drugim fakultetima, susreo sam se sa brojnim opštim predmetima, koje sam savladao bez naročitih problema, ali bez iskrene želje da se njima bavim opširnije. Na trećoj godini studija, slušao sam dva predmeta koja su ostavila poseban utisak na mene.
Reč je o Međunarodnim odnosima i Geopolitici. Dok sam slušao predavanja tih predmeta, dobio sam inspiraciju da nastavim samostalno da proučavam i stičem nova znanja iz tih oblasti. Zbog odličnih rezultata koje sam postigao tokom osnovnih studija, angažovan sam kao saradnik u nastavi, a potom kao asistent na pomenutom fakultetu, što je početak moje akademske karijere. Nedugo nakon toga, napisao sam i objavio svoj prvi naučni rad, što je ujedno i početak moje naučne karijere - kaže Vanja Glišin.
Njegovi uspesi nisu ostali neprimećeni ni u narednim godinama i kako pojašnjava, 2018. godine je upisao doktorske studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i nakon odslušanih svih predmeta trenutno piše doktorsku disertaciju na temu procesa demokratizacije u Srbiji, koja između ostalog, objedinjuje sve segmente njegovih dosadašnjih interesovanja.
Šta je danas uspeh?
Kako se ne bi svelo na to da je život mladog čoveka sačinjen samo od napora učenja i polaganja ispita, Vanja je bio stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije što mu je omogućilo komotniji život u tom periodu.
Ali kako izgledaju Vanjini uspesi sročeni ukratko?
- Do sada sam objavio 20 naučnih radova i prikaza, učestvovao sam na više domaćih i međunarodnih skupova, konferencija i predavanja. Izdvojio bih i dve naučne monografije. Prva „Balkanska geopolitička paradigma“, objavljena je 2019. godine, a druga „Savremeni međunarodni odnosi i geopolitika“, objavljena je 2021. godine u koautorstvu sa prof. dr Ljubišom Despotovićem.
Uspeh je upravo jedan od termina oko čijeg značenja se često ne slažu svi. Dok jednima on označava dobru novčanu obezbeđenost, drugima se on vezuje za osećanje ispunjenja u onome što rade. Kada govori o uspehu, Vanja kaže da je on pre svega rezultat kontinuiranog, smislenog i predanog rada, a da biti uspešan znači zapravo biti srećan sa onim čime se bavimo. Vanja pojašnjava da je važno da pratimo naša interesovanja i želje, a ne očekivanja okoline.
- Na taj način će naš fakultet, a potom i posao, biti mesto na koje odlazimo pozitivniji, zainteresovaniji i produktivniji, što će svakako pospešiti lični razvoj, omogućiće kvalitetnije socijalne kontakte i rezultiraće uspehom.
Prema Vanjinom mišljenju, jasno postavljanje vizije pred sebe i fokusiranje na nju i ignorisanje onih koje nam nekad mogu nametati ljudi iz naše okoline je najvažnije za svakog mladog čoveka.
Nalaženje posla u društvenim i prirodnim naukama
Svim mladima u svetu u današnjem dobu je jasno da postoji gotovo sigurna budućnost za njih ako se opredele za neke od profesija koje uključuju programiranje, dizajn, animaciju ili nešto slično. Upravo zbog toga smo hteli da saznamo od našeg sagovornika kakav je to put u suprotnom “taboru” i to u polju bavljenja naukom.
- Nauka, konkretno oblast društvenih nauka, pruža brojne mogućnosti i ne mora nužno da bude „mračna“ tema o kojoj pričamo samo kada moramo. To umnogome zavisi od pojedinca, koji, ukoliko je već odlučan da ide putem nauke, treba da bude i aktivan u naučnom svetu. Navedeno najpre podrazumeva predan i kvalitetan rad, a potom traganje i angažovanje na projektima, kojih ima u svim oblastima. Taj proces ni u kom slučaju nije jednostavan, teži je od puta programera recimo, ali mogućnosti postoje.
Uspeh u nauci spram privatnog života
Način na koji smo opisali život našeg sagovornika Vanja Glišina može da oda utisak da tu nema vremena za druženja, izlaske i kvalitetnu dokolicu. On, međutim, tvrdi suprotno:
- Napomenuo bih da mladi ljudi treba da se oslobode misli da kvalitetno i predano studiranje i postizanje zapaženih rezultata isključuje društveni život i slobodno vreme. Organizacija je jedna važna karika uspeha. Mi treba da kontrolišemo naše vreme, a ne da se prepustimo vremenu da kontroliše nas, jer tada obično svuda kasnimo i ništa ne postižemo - dodaje Glišina.
Na koncu podvlači da je za njega mladalačka energija glavni pokretač svakog od nas i da je od ogromnog značaja da ona bude usmerena na pravi način od strane naših uzora - roditelja, nastavnika, profesora i na kraju od nas samih.
Kada bi smo to imali na svim nivoima u zemlji, smatra on, dobili bismo znatno produktivniji sistem.
- Probuditi interesovanje u pojedincu, znači probuditi kreativnost, što je nepresušna riznica koja daje onoliko koliko se trudimo i radimo.
