Ako ste bili u prilici da gledate seriju Odvažne (The Bold Type), upoznati ste sa likom Džejn Sloun.
Džejn je mlada žena koja teži da postane uspešna spisateljica i novinarka. Nakon završenog fakulteta kreće da obavlja praksu u redakciji prestižnog modnog magazina. Nakon završetka prakse, njen trud i talenat prepoznaje urednica koja joj nudi posao na poziciji novinara i koji Džejn prihvata bez premišljanja.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Možda ste bili u prilici da pogledate neke od ranijih filmova koji prate život mladih, ako pak niste odgledali tu seriju (koju preporučujem), ali svakako možete da zamislite sledeću scenu. Potražnja za praksama je velika i mlada devojka ne zna kako će steći neophodne veštine potrebne za rad u IT sektoru. Nakon dugotrajne potrage ona dobija praksu, i sva srećna jedva čeka da nauči nešto. To nešto je na početku bilo da zapamti koju kafu piju zaposleni, zatim odakle piju kafu, a naposletku i gde treba da im nosi odeću na hemijsko čiščenje.
Ono što studiraš, to uglavnom i juriš
Sada da se vratimo u realnost, 2022. godina je i dešavanja iza scene koju sam spomenula su prevaziđena. Poslodavci su (kao što ćemo tek videti) počeli da cene prakse, ali pre svega mlade i ambiciozne ljude. Prva situacija, sa Džejn zvuči mnogo bolje, ali da li mladi uopšte tome teže, a najvažnije od svega, koje prakse mladi najviše traže?
Najveća potražnja za praksama je u okviru profesije koji studiraju, a idealno bi bilo da su takve prakse i plaćene.
U mini anketi koju sam sprovela za Startuj.infostud.com imala sam priliku da saznam koje prakse mladi najviše traže, ali i kojim uslovima teže.
Presudan faktor je oblast za koju se školuju te su moji ispitanici izrazili najveću želju za oblasti u IT sektoru, novinarstvu, marketingu i HR.
Među mestima gde bi najviše želeli da završe praksu, našle su se liderske kompanije iz IT-a, novinarske kuće, marketinške agencije, ali pre svega kompanije gde mogu da nastave da rade nakon završene prakse.
Bitan faktor je mogućnost zaposlenja nakon završene prakse.
Pitala sam Jovanu, studentkinju Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koja je još uvek u potrazi za praksom, kako bi za nju izgledala “idealna” praksa.
- Volela bih da imam priliku da se zaposlim, to mi je jedan od bitnijih faktora pri odluci za praksu, da se moj trud i rad prepozna i da imam šansu da napredujem - kaže Jovana. Na pitanje da li joj je novac presudan faktor u odlučivanju, rekla je da bi joj značilo da praksa bude plaćena, i da i ona svojim radom ipak i doprinosi kompaniji za koju radi.
Većina mladih su u anketi naveli da smatraju da praksa treba da bude plaćena, a idealna dužina prakse bi bila od 3 do 6 meseci.
Lazar bi voleo da završi praksu u IT sektoru, ali smatra da praksa nije presudna.
- Voleo bih da završim praksu u IT sektoru, ali bi bilo super da praksa pokriva više stvari u poslovanju neke firme kako bih video sta mi najviše leži, u čemu sam najbolji ili eventualno radio više od jedne stvari. Ne mislim da je praksa presudna, ali da je poželjna iz razloga što ne budeš kao “padobranac” kad krene prava stvar i pogubiš se na tom poslu. Voleo bih da dobijem posao u kompaniji kao što je Nordeus, Microsoft ili Ubisoft.
Mladi žele priliku, žele da nauče, da mogu da se zaposle u oblasti za koju su se školovali, a većina smatra da im to može obezbediti praksa.
Pitanje koje smo postavili na početku, i odgovori koji su mladi koji su učestvovali u anketi i istraživanju dali, nam daju bolji uvid u to šta oni i žele, nama kao pojedincima, ali i poslodavcima koji mogu da uzmu sve to u obzir.
Većina stvari i preferencija koje mladi imaju prema praksama zavisi od osobe do osobe. Situacija u kojoj mladi imaju izbor nije baš uvek postojala, a činjenica da i danas nije toliko lako pronaći praksu je poražavajuća. Niste uvek mogli da nađete posao preko interneta, a kamoli praksu. Sa pojavom portala koji su usmereni na mlade, na njihove potrebe, vidimo i sve veće angažovanje i želju za praksom, ali i za poslom.
Jedna od takvih kompanija je svakako Infostud, u čijem sastavu je i vodeći sajt za zapošljavanje poslovi.infostud.com u Srbiji, kao i sajt Startuj.infostud.com - namenjen mladima i njihovom zapošljavanju.
Startuj.infostud.com se aktivno bavi mladima, njihovim potrebama, pomaže im da dođu do prakse i posla i omogućava mladima da, gradeći jednu zajednicu, saznaju sve važne informacije koje traže.
I neplaćene prakse imaju svrhu
U razgovoru sa Željkom Skenderovićem, urednikom sadržaja i zaduženim za komunikaciju sa posetiocima na sajtu Startuj dobila sam odgovore na pitanje s početka - koje prakse mladi najviše traže - a na osnovu uvida šta je to što kompanije nude.
Neke kompanije nude neplaćene prakse, ali nude nešto drugo zauzvrat. Jedna od najtraženijih praksi je u poslednjim mesecima prethodne godine bila novinarska praksa u National Geographics, koja je pritom bila neplaćena.
- Uvek će bolju prođu imati plaćena praksa! Ali, na primer, National Geographics je neplaćena praksa i za nju vlada velika zainteresovanost i zbog imena. Možda će neka kompanija dobiti i više aplikanata iako ne plaća, ali je važna i posećena zato što nudi dobru praksu i zvučno ime.
Naravno, sve zavisi od osobe do osobe. Jedan od faktora koji studenti uzimaju u obzir je i fleksibilno radno vreme.
- Ako sam ja student treće godine, bitno mi je fleksibilno radno vreme da bih išao na predavanja, ali ako sam apsolvent i odslušao sam sva predavanja, vreme mi nije presudan faktor - kaže Željko.
On kaže i da privatan sektor ima primat.
- Definitivno privatni sektor ima primat. Kod nas na sajtu imamo oko 150 aktivnih oglasa za prakse i sve su ponude iz privatnog sektora. Često fakulteti sami hoće da stupe u kontakt sa kompanijama, a i kompanije hoće da stupe u kontakt sa fakultetima i studentskim organizacijama upravo da bi našle kvalitetne ljude za praksu i kasnije ih i zaposlile - ističe Skenderović.
Traženje prakse nije nužno vezano za fakultet. Za prakse apliciraju i studenti prve godine, i završnih godina kao i oni koji su završili fakultet, pa Željko Skenderović smatra da “ne postoji neko pravilo po tom pitanju”.
- Svaki student bez obzira na fakultet na kojem studira, praksu traži da bi stekao neko znanje i iskustvo koje će mu značiti kasnije.
Neki fakulteti nude obaveznu praksu, kao što je Fakultet političkih nauka. Na smeru novinarstvo i komunikologija u trećoj godini studija obavezna je stručna praksa.
Bitan faktor u traženju i nalaženju prakse je koliko se i same organizacije i država bave mladima i koliko im pomažu u obrazovanju i daljoj karijeri. Jedna takav primer je program "Unapređenje zapošljivosti mladih kroz radne prakse" i onlajn platforma Biram uspeh.
Milena Manojlović, koja je deo platforme biramuspeh, dala je par saveta kako usmeriti mlade koji traže praksu i na koji način im izaći u susret:
- Pokriti njihove troškove, bar minimalne. Edukovati ih o tome šta se trazi na tržištu rada, koja su neophodna znanja i veštine. Usmeriti ih na to da razmišljaju da je svaka praksa vredno iskustvo gde će nešto novo naučiti - smatra Manojlović.
Sve prakse dolaze u obzir.
- Tržište rada je vrlo konkurentno i prednosti imaju oni koji rano počinju da stiču znanja i veštine potrebne poslodavcima. Zato je dobro da se mladi što pre uključe na tržište rada kako bi videli šta se traži, procenili sebe, i radili na unapređenju svojih veština - dodaje Milena.
Praksa je put ka razvoju karijere, a na tebi je da zakoračiš u taj svet što pre. Ako misliš da su znanja i praksa na fakultetu dovoljni u postizanju određenih veština za prvi posao, samo napred! Ujedno, uvek možeš da potražiš praksu i van svoje struke.
Katarina Manojlović, kordinator programa saradnje sa poslodavcima Centra za razvoj karijere, kaže za Startuj.infostud.com da traženje prakse van okvira znanja koje se stiče na fakultetu, ima svojih prednosti.
- Neretko studenti traže i prilike za prakse koje su van okvira znanja koja stiču na fakultetu i voljni su da ovladaju dodatnim veštinama koje su tražene na savremenom tržištu rada kako bi bili konkurentniji nakon sticanja diplome i omogućili sebi brži dolazak do željenog zaposlenja - navodi Manojlović.
Mladi traže šansu da razviju svoje veštine, a prakse su ono što im pomaže u ostvarivanju svog cilja. Bilo da je praksa u struci ili ne, na taj način mladi upoznaju sebe i rade na ličnom razvoju koji će im biti neophodan za budućnost i karijeru.
Praksa je samo jedan od načina da se popnemo lestvicama uspeha, i vredi dati joj šansu da nas tamo i dovede.
