Oduvek je većini mladih bilo privlačno da putuju svetom i upoznaju različite kulture. Kroz ta putovanja često se javila i želja da neko duže vreme ostanu tamo i studiraju ili usavršavaju sebe kroz posao ili prakse koje bi im značile u budućnosti. Ali, šta to boravak u inostranstvu donosi mladima, zbog čega je dobro otići u novu sredinu na neko vreme, naučiti jezik, razmeniti iskustva i upoznati nove kulture, a sva ta nova znanja i veštine primeniti u svojoj zemlji, teme su o kojima smo razgovarali sa predstavnicom AISEC organizacije, kao i sa mladima koji su boravili određeno vreme u drugoj zemlji.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Prva nedelja je najteža
Jana Jovanović, potpredsednica sektora za odlazeće razmene u lokalnoj kancelariji AISEC-a na Fakultetu organizacionih nauka, kaže da je važno otići u inostranstvo zbog ličnog razvoja.
- Svako od nas voli da putuje, ali pre nego što se upustimo u veliku odluku kao što je ta da zapravo budemo sami negde gde nije naš dom i pritom da sami obavljamo stvari oko kojih smo ranije dobijali pomoć, neminovno je da se pojavi osećaj nesigurnosti i pitanja poput „Da li sam spreman?“ i „Kako ću se snaći?“. Mislim da je bitno da načinimo taj korak kako bismo pokazali sebi da smo sposobni mnogo više od onoga što mi mislimo, kaže Jana.
Ona ističe da je na početku uvek teško jer se nalazimo na novom mestu i u kontaktu smo sa ljudima koji imaju drugačije navike od nas.
- Kada sam razgovarala sa nekim ljudima koji su otišli preko AIESEC-a na praksu, svako od njih je rekao da mu je neizmerno drago što nisu odustali tada kada je bilo teško, jer im se kasnije to pokazalo kao najbolja odluka koju su mogli da donesu. Kroz nove kulture i ljude učiš i razvijaš se, stičeš znanja, imaš priliku da budeš predstavnik svoje zemlje među drugima i da i ti njih naučiš nešto novo, unapređuješ postojeće veštine kroz situacije koje se u regularnim okolnostima možda ne bi desile, navodi Jana Jovanović.
Dosta ljudi aplicira za praksu zbog unapređenja radne biografije i sva iskustva iz inostranstva su relevantna, ali ono što Jana posebno ističe je da je najrelevantnije lično iskustvo koje ste stekli, odnosno osoba u koju ste se razvili tokom rada ili studiranja u inostranstvu.
- Način razmišljanja, meke veštine, snalaženje u izazovnim situacijama, adapdabilnost, timski rad, želja za napretkom... sve su to stvari koje naučite usput, a koje vam niko sutra ne može osporiti. Takve stvari neko dobije u kompaniji nakon pet godina rada, a vi ste odlučili da ih sami uzmete za sebe tokom studiranja. Pored toga, veliki benefit je ogromna mreža kontakata i ljudi koji će vas sutra preporučiti za neke druge prilike, kao i firme koje vas žele kao zaposlene kod njih, ističe Jana.
Ona kaže da svaka promena nosi sa sobom svoje probleme, preko jezika i valuta, do razlike u hrani i kulturi, mentalitetu.
- Obično svi kažu da je prva nedelja prilagođavanja najteža. Posle prihvatiš da nekad stvari nisu takve kakvim ih očekuješ i to je prvi korak u tome da kreneš da uživaš u prilici, dodaje Jana.
Kada je u pitanju informisanost mladih o praksama, Jana kaže da se mladi najčešće informišu preko fakulteta, i kada gledaju prakse za sebe, gledaju šta će im najviše doprineti na karijernom planu kada se vrate u Srbiju, odnosno u oblastima koje uče na fakultetu.
- Rekla bih da su najpopularnije oblasti danas administracija, razvoj poslovanja, marketing, IT, inženjerstvo i HR. Ono o čemu je mali broj ljudi informisan jesu volonterske prakse u inostranstvu koje za cilj imaju širenje uticaja i doprinos rešavanju globalnih problema, a iz njih se takođe mogu izvući razni benefiti poput gore navedenih, objašnjava Jana za Startuj.infostud.com.
Dopuniti znanje i doneti ga u Srbiju
Dr Ninko Marijanović nakon dugogodišnjeg iskustva i rada u inostranstvu odlučio je da se vrati u Rumu i otvori veterinarsku ambulantu „Pet clinic“.
- Nakon završenih studija i odrađenog pripravničkog staža u trajanju od godinu dana napustio sam Srbiju i otišao u inostranstvo i to u Ujedinjene Arapske Emirate, Oman i Nemačku. To je bio jedan od najtežih koraka u mom životu. Svojim odlaskom sam postao samostalan i nezavisan u svakom smislu. To je bila odskočna daska za sve buduće stvari koje su mi se dešavale. Tako da je za mene sam odlazak od najveće važnosti, kaže dr Ninko za Startuj.infostud.com.
Ističe da mu je u početku bilo teško da se prilagodi sredini u kojoj je živeo, ali da je bio veoma lepo prihvaćen i da se ubrzo i asimilovao u tim sredinama.
- S obzirom da sam radio u zemljama gde je totalno drugačija kultura, religija i sam način življenja bilo mi je teško u početku da se pomirim sa sobom i prihvatim da je to sad moj život. Rad u inostranstvu (Emiratima i Omanu) se totalno razlikuje u odnosu na rad u Srbiji. Tamo se računa samo tvoje znanje i tvoji lični kvaliteti, objašnjava dr Marijanović.
On kaže da mu po povratku u Srbiju nije bilo teško da se navikne na život i rad.
- Ovde sam rođen, ovde sam se školovao i ovde mi je porodica… A znanje sam dopunio i doneo u Srbiju. Veoma je važno da ako ljudi odlaze odavde pažljivo biraju zemlju gde će da odu. Svaki odlazak u inostranstvo ne znači i bolji život niti bolje radno iskustvo, ističe dr Ninko.
U inostranstvu je usavršio i nadogradio svoje znanje iz struke, naučio je dva jezika i stekao ogromno životno iskustvo.
- To mi je mnogo značilo u pronalaženju posla u Srbiji, a kasnije i u donošenju odluke da pokrenem sopstveni biznis.
On naglašava da je postao dosta odgovorniji, hrabriji, veštiji u komunikaciji i odnosu sa ljudima. Takođe je postao i svesniji svojih mentalnih kapaciteta, svojih mogućnosti i želja.
- Moja poruka svim mladima koji planiraju da odu i da se vrate je da idu što pre, jer što ranije odu i postignu postavljene ciljeve, pre će da se vrate i nastave svoju priču ovde, poručuje dr Ninko.
Prilika da pronađete sebe
Isidora Ičelić, diplomirana politikološkinja sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, studirala je neko vreme na Univerzitetu u Konstancu u Nemačkoj. Ona ističe da je ključna razlika između studiranja u inostranstvu i u Srbiji u formi kako samih predavanja, tako i polaganja ispita.
- U inostranstvu su predavanja organizovana većinom tako da studenti učestvuju na njima kroz različite zadatke ili spremajući prezentacije, dok je uloga profesora minimalna. Kod nas je obrnuto. Što se ispita tiče, većinski se pišu seminarski odnosno završni radovi, rade prezentacije, pišu sažeci na određene tekstove i tek poneki pismeni ispit u vidu testa, dok su usmeni ispiti učestaliji kod nas, a tamo izuzetno retki, objašnjava Isidora za Startuj.infostud.com.
Kao i svaki fakultet, kako kod nas tako i u inostranstvu, donosi određene prednosti, ali i mane.
- Prednosti su svakako učenje kroz istraživački i samostalni rad, kao i lakši način polaganja ispita, dok su mane suženi opseg znanja iz ostalih oblasti koje nisu primarno istraživačko polje studenta, kao i minimizirana uloga profesora u prenošenju znanja.
Isidora smatra da je njen odlazak u inostranstvo njoj pomoglo da pronađe sebe i ono što ona zaista želi u životu.
- Novo što sam naučila je kako funkcioniše obrazovanje u inostranstvu, kako funkcionišu društveni odnosi, proširila sam znanje iz oblasti koju studiram, unapredila sam znanje nemačkog i engleskog i stekla sam radno iskustvo kroz studentske poslove u inostranstvu i samim tim sam mogla da uvidim kako funkcioniše radni sistem Nemačke. Isto tako sam shvatila da trava tamo negde nije zelenija, već je zelenija tamo gde je zalivamo, nije sve idealno tamo negde i nije nama najgore. Značiće mi radno iskustvo, studiranje i jezik. Počelo je da mi otvara mnoga vrata, a i tek će u budućnosti – dodaje Isidora.
Ona kaže da promena stila i načina života ne mora da bude nešto bolja i da uvek možemo uvideti nešto što nam odgovara i ne odgovara.
- Osećaj promene sredine uvek nosi sa sobom neke izazove. Meni lično je prijao odlazak, ali sa druge strane nosi tu neku nostalgiju za našom sredinom. Veoma lako možemo shvatiti i uvideti kada smo na duže vreme u nekoj drugoj zemlji da i te kako u toj zemlji postoje jako velike mane samog sistema, tj. države. Ono što jeste dobro u celoj priči je što većina ljudi prestane da idealizuje inostranstvo kao nešto što je savršeno, jer nije. To je super prilika za bilo koga, nebitno da li kasnije želi ili ne želi da ode iz zemlje. Naročito kroz upoznavanje ljudi koji žive tamo ili lokalaca može se više saznati.
Test ličnosti i zrelosti
Ivana Dinić, diplomirana politikološkinja za međunarodne poslove, studirala je jedan semestar na Univerzitetu u Konstancu u Nemačkoj, a trenutno studira master u Bavarskoj u Univerzitetu u Regensburgu. Ona smatra da je najveća razlika između Srbije i inostranstva u studiranju to što se mnogo više radi na primenljivosti materije u praksi. S jedne strane se, konkretno u Nemačkoj, mnogo više ulaže u sticanje metodološkog znanja, dok u Srbiji to nije slučaj.
- U Nemačkoj je sve specijalizovanije i ako je u pitanju opšte znanje onda se fokusira na ključnim poentama. Insistira na tome kako da ti nađeš određeni podatak, kako da konsturišeš dobro istraživačko pitanje, a da to ne bude deskriptivno već istražuješ uzroke i posledice. Nauka je više bazirana na metodu i kako da to primeniš u budućnosti, kaže Ivana za Startuj.infostud.com
Takođe, objašnjava da je u Nemačkoj manja distanca profesora i studenata, jer je lako da se dopre do nekog profesora koji ima višu tutulu na fakultetu, nego u Srbiji.
- U Srbiji ćeš verovatno duže čekati na mejl od profesora ili ga uopšte nećeš ni dobiti, dok recimo u Nemačkoj možeš već prvog dana da se obratiš nekom profesoru koji ima visoko zvanje i koji je poznat širom sveta, a on će u veoma kratkom vremenskom roku da ti odgovori na mejl ili zakaže konsultacije, ističe Ivana Dinić.
Ivana kaže da je interesantna raspodela studenata u kampusu, jer su na jednom mestu smešteni studenti sa različitih fakulteta i da je zanimljivo razmenjivati sa njima znanja, iskustva i sticati prijateljstva.
- Tu su ljudi koji studiraju razne smerove i tu su fakulteti za filozofiju, teologiju, matematiku, hemiju itd. Na kampusu postoji univerzitetski teatar, računarski centar, sportski centar koji je izuzetno jeftin gde možeš da treniraš i grupne treninge i individualno, biblioteka, hor i orkestar. Kampus je kao mali grad za studente.
Mana koju ona ističe je birokratija i način da se uopšte napusti Srbija i ode u inostranstvo jer je potrebno popuniti i nabaviti više papira. Pored toga, objašnjava da je za nju bilo teže da se navikne i na birokratiju na samom univerzitetu i popunjavanje papirologije kako bi slušala još neki predmet dodatno.
- Meni je najteže bilo da se prilagodim administrativnim problemima i pribavljanjem papirologije. Pogotovo u početku kada nisam navikla na jezik i kulturu. Teško je da komuniciraš u početku sa ljudima na raznim birokratskim nivoima. Moguće je slušati i predmete van programa i diplome za koju se školuješ. Ako želim mogu da apliciram da mi se ti poeni uračunaju u diplomu i ocene, dakle mogu da slušam neki predmet koji je u vezi sa prirodnim naukama, iako sam ja na fakultetu društvenih nauka. Međutim potrebno je za to popuniti više papirologije nego što smo možda navikli u Srbiji.
Ivana ističe da je za nju bilo važno iskustvo osamostaljivanja, upoznavanja i sticanja raznih kontakata u inostranstvu. Pored toga uspešno se integrisala i u akademske zajednice kako u Nemačkoj tako i u Bavarskoj.
- Za mene je to bio test ličnosti i zrelosti i da li ću uspeti da se integrišem van svoje zone komfora. Kroz iskustvo građenja kontakata i prijateljstva ovde se dosta razvijaju neke bitne veštine koje su važne i za posao i život. To su tzv. „soft skills“ kao npr. Intercultural communication koje može biti od izuzetnog značaja i za zapošljavanje i za život. Dakle naučiš da pronađeš zajednički jezik sa svima. Pored jezika i komunikacije, takođe na neki način naučiš da razvijaš i analitičke veštine, jer je na tebi da rasporediš svoje vreme, ali i da postaviš sebi prioritete u životu u multikulturalnoj sredini.
Koliko god da je teško prilagoditi se novoj sredini, kulturi i jeziku, iskustvo koje se stiče u inostranstvu može vam biti dragoceno u pronalasku posla u Srbiji ili pokretanju sopstvenog biznisa. Naši sagovornici se slažu da im je ova vrsta sazrevanja pomogla da razviju razne veštine koje su bitne i za posao i za život. Kada su se vratili u svoju zemlju, znanje i veštine koje su nadogradili uspešno su iskoristili kako bi dalje razvijali svoju karijeru.
