Šta je potrebno za pokretanje biznisa? Od prve ideje do prvih kupaca
Pokrenuti sopstveni biznis znači napraviti korak u neizvesnost. Iza odluke da se napusti siguran posao, uloži novac ili ideja koja je do tada bila samo hobi stoji mnogo više od želje za samostalnošću. Potrebno je pronaći način da se ideja pretvori u proizvod ili uslugu, dođe do prvih kupaca, pronađe svoje mesto na tržištu i, možda najvažnije, nastavi dalje kada se pojave prvi problemi.
Put do uspešnog biznisa zato nije isti za svakoga. Nekada počinje sa malim ulaganjem i prvim proizvodom, nekada promenom profesije, a nekada prepoznavanjem potrebe koju niko drugi još nije ponudio. Ono što im je zajedničko jeste spremnost da se krene, da se uči usput i da se preuzme rizik bez garancije da će se trud isplatiti.
Spoj umetnosti i preduzetništva
Priča Aleksandra Topića pokazuje kako mali kreativni projekat može da preraste u ozbiljan biznis. Osnivač i kreativni direktor "ACA TOP CAT DOO" svoj preduzetnički put započeo je još tokom studija. Danas, iza sebe ima 15 godina iskustva, svoju firmu, web-shop i brend koji nastavlja da razvija, spajajući umetnost i preduzetništvo.
„Ideja o pokretanju biznisa je više, iz ove perspektive, bila samo inspiracija uz želju da zaradim poneki dinar. Pre 15 godina sam dizajnirao prve setove PINJUNKIE bedževa. Imao sam preostalih 1.000 dinara od studentske stipendije, slobodno leto nakon prve godine studija i viziju. Sreća je bila to što sam kontakt čoveka koji želi da napravi mali broj bedževa po porudžbini dobio od prodavačice na jednom subotičkom marketu. Ta mala kesa bedževa, vizija za pakovanje, foto-aparat od 24 megapiksela i Facebook stranica su otpočele ovaj put. Sećam se kada sam prodao prvi set bedževa - ostane zauvek u srcu“, započeo je svoju priču za naš portal Topić.
Foto: Aleksandar Topić
Kako je Topić naveo, već naredne godine je dobio ideju za novi projekat.
„Dizajnirao sam kolekciju leptir mašni. Nisam imao nikakvo iskustvo, niti znanje. Imao sam crtež. Ponovo se desilo da do kontakta krojačice dođem slučajno, a znamo da slučajnost ne postoji. Jako brzo sam dobio medijsku pažnju što je u ranim 2010. godinama bilo u obliku magazina, dnevnih novina i emisija na televizija i radiju. Oba projekta su dobila i dugo nosila predznak: pionirski“, rekao je Topić.
Dosta kasnije, 2016. godine, Topić navodi da je nastala parola "Nežno, a jako".
„Paralelno sam razvijao svoj izraz, diplomirao grafički dizajn i masterirao crtanje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Poslovanje sam vršio uz partnerske firme, pa zatim kroz status Samostalnog umetnika u Novom Sadu. Danas imam svoju firmu. Smatram da je sve što sam radio uspevalo iz potrebe da se ostvarim kao umetnik, a da pored toga moj preduzetnički duh uvek bude aktivan“, objasnio je naš sagovornik.
Foto: Aleksandar Topić
Najveći izazovi na početku
Na pitanje koji su bili najveći izazovi sa kojima se suočavao u prvim godinama poslovanja, Topić navodi da su te godine imale svoj pečat koji je dragocen.
„Odlazio sam na predavanja, u pauzama prikupljao materijale za izradu artikala, nekada u toku predavanja pakovao pošiljke, a u nekom momentu pošiljke nosio u Poštu i tako svaki dan. Učestvovao sam na konkursima i periodično radio honorarno grafički dizajn. Oprobao sam se i kao asistent modnog stiliste. Sve u svemu, bilo je iscrpljujuće žonglirati između svih obaveza, želja i studentskog ludog života u Novom Sadu. Ali, ja sam bio srećan“, naveo je Topić.
Ozbiljno poslovanje, kako nam je rekao Topić, dobilo je svoju pravu težinu kada je otvorio firmu i kada je iz svog malog poslovnog prostora od 17 kvadrata u kojem je stvarao skoro 6 godina, prešao u poslovni prostor od 60 kvadrata.
„Ostvarili su mi se snovi i moj brend je postao dostupan u Delfi knjižarama, što je danas, kada dodamo lokalne koncept radnje širom Srbije, preko 40 prodajnih jedinica. U decembru 2025. godine je lansiran web store, a ovog proleća sam uspeo da realizujem prvi uvoz. Od svega navedenog su mi najveći izazov bili: knjigovodstvo, vođenje finansija i uvoz. Sve sam prevazišao i savladao uz veliki stres, pomoć ljudi oko sebe, psihoterapiju i kredit“, objasnio je Topić.
Foto: Aleksandar Topić
Instagram kao važan deo brenda
Instagram profil je važan deo brenda, a Topić nam je otkrio koliko su društvene mreže promenile način na koji dolazite do kupaca.
„Jeste, moj brend je stvoren na društvenim mrežama i to je velika prednost koju one donose. Na početku su društvene mreže bile moj jedini kanal prodaje. Pošto sam na društvenim mrežama od samog početka, promenio se način na koji se dolazi do kupaca na njima. Nekada je bio dovoljan jedan post na Instagramu da bih imao nekoliko porudžbina. Danas je za to potreban budžet, strpljenje i edukacija na tom polju. Možemo reći da je plod doneo web store do kog vodi moja prisutnost na društvenim mrežama i to je ključna tačka koja se promenila na putu do kupaca“, rekao je Topić.
Topić navodi kao tri stvari koje smatra ključnim za uspeh jednog malog biznisa doslednost, odgovornost i sistematičnost.
„Kako je sa malim, tako je i sa velikim biznisom“, dodao je on.
Mnogi mladi žele da pokrenu mali biznis, ali ih strah koči. Topić navodi da se mladost zasniva na inspiraciji, nekada nepodnošljivom samopouzdanju i osećaju da je "nebo granica".
„Na tim osnovama valja početi mali biznis pošto ima prostora da dođe do promašaja bez velikih posledica, osim ako nisu u pitanju veliki novac i pogrešne iluzije. Poručio bih im da se oprobaju u pokretanju malog biznisa bez obzira na komentare i sugestije, da veruju u svoju intuiciju, da se eksponiraju na društvenim mrežama, da krenu od "malo", šta god to bilo i ono najvažnije: da slave svaki uspešan korak napred kao najveći uspeh do sada. Mene okolina nije razumela, malo ljudi je verovalo, a nekima i dalje nije jasno dokle sam stigao. Najveća poruka bi, u stvari, bila: bavite se nečim oko čega ste jako jako strastveni, onim što jako volite, što vas ispunjava i što vas životno raduje“, objasnio je Topić.
Foto: Aleksandar Topić
Da danas kreće od nule, sa znanjem koje sada imate, Topić navodi da bi veći fokus i posvećenost dao web store-u.
„On je nastao iz problema i očaja u decembru protekle godine - prodaja kalendara koji sam dizajnirao za ovu godinu se prodavao ispod svih očekivanja u maloprodajama. Ali je na sajtu, uz promociju na društvenim mrežama, planuo! Tek protekle zime sam uvideo mogućnosti e-commerc poslovanja. Znao sam da ljudi to od mene očekuju, nisu krili da je to zaista potrebno da bi kupili ono što žele, ali sam ja taj projekat odlagao za "neki drug dan". Tek sada shvatam koliko je ono što radim poželjno i koliko ima razloga da budem srećan i zahvalan. Uspeti biti umetnik i preduzetnik, u isto vreme, je čist blagoslov“, zaključio je Topić.
Ostaviti siguran posao i raditi ono što voliš
Kako je od inženjera došla do uspešnog biznisa ručno rađenog porcelanskog nakita, otkriva nam Ana Radulović koja stoji iza brenda Ani Ceramic.
„Inžinjerske studije su mi dale neprocenjivu osnovu, međutim uvek je postojala ta snažna potreba za kreativnim izražavanjem koja u klasičnom koorporativnom i inžinjerskom svetu nije mogla da dođe do izražaja. Tu potrebu nisam mogla da ignorišem, presudila je želja da stvaram nešto sopstvenim rukama opipljivo i autentično. Takođe tu je i velika ljubav prema modnom dizajnu i nakitu“, započela je svoju priču Radulović.
Foto: Ana Radulović
Kako nam je navela, keramika se tu nametnula kao logičan i savršen izbor.
„Porcelan i glina mi nisu bii nepoznati materijali jer sam se sa njima susrela još u detiljstvu. Moj otac se dugi niz godina bavio ovim divnim zanatom tako da sam uz njega naučila dosta toga o materijalima i keramičkim pećima. Porcelan je izuzetno zahtevan materijal za rad. Kao i za svaki posao pogotovo kada počinjete potrebno je vreme da savladate veštine. Tako da poznavanje hemije, ponašanje materijala pri izlaganju visokim temperaturama što je bitan segmen ovog posla,tu su mi značile i dosta pomogle inžinjerske studije. Preduzetništvo nije bilo potpuni skok u nepoznato jer sam iz preduzetničke porodice i od prvog dana me je je nosila vizija o stvaranju brenda koji nosi lični pečat“, rekla je Radulović.
Radulović navodi da prepoznatljivost dolazi iz kombinacije više različitih faktora, kao što su specifičan dizajn, vrhunski kvalitet materijala kao i neposredni odnos sa ljudima.
„Porcelan je sam po sebi delikatan i plemenit materijal koji zahteva veštinu tako da od samog starta nisam pristajala na kompromise kada je u pitanju izrada. Pored samog dizajna verujem da je ključ u autentičnoj priči i direktnom kontaktu. Obožavam rad na marketima jer taj kontakt sa kupcima nosi posebnu energiju jer kada vidite kako neko nosi vaš komad stvara poverenje koje se dalje širi preporukom. Ljudi ne kupuju samo nakit već i priču, trud i emociju. Bez autentičnosti teško da možete da nađete svoj put. Kada ste svoji to se vlo lako prepozna“, objasnila je za naš portal Radulović.
Foto: Ana Radulović
Kako nam je otkrila Radulović, za osam godina koliko se njen brend koji se bavi proizvodnjom porcelnskog nakita traje bilo je zaista mnogo izazovnih i teških trenutaka.
„Kada iza celog brenda stoji jedan čovek ili u mom slučaju suprug i ja donošenje odluka donosi daleko veću težinu i odgovornost. Posebno su izazovne situacije kada se nađete pred većim ulaganjima kao što su nova oprema ili proširenje posla. A uvek stoji to pitanje da li je to sada ispravan korak. Postoje i oni prirodni, ljudski momenti kada se skupi stres, neizvesnost i umor ili kada se desi greška u proizvodnji, jer porcelan ne prašta. Na moju veliku sreću suprug je izuzetno bitan deo ove priče on vodi segment vezan za administraciju i mnoge druge ključne faze posla, što mi daje prostor da se posvetim kreativnom radu i razvoju brenda“, navela je ona.
Nepredvidivo tržište
Ipak u okruženju, kako Radulović navodi, gde je tržište izuzetno nepredvidivo i stalno se menja najvažnija a ujedno i najteža odluka je bila da svaki put izabere da ne odustane i ostane dosledna svojoj viziji i kvalitetu.
„Kada danas pogledam unazad, vidim da me je svaka teška situacija i svaka doneta odluka naučila nečemu novom. Iz svake sam izlazila jača i daleko sigurnija u sebe i brend koji gradimo. Na kraju se uvek ispostavi da hrabrost za iskorak, zajednički trud i vera u sopstveni rad bili jedini ispravni put“, dodala je Radulović.
Naša sagovornica nam je navela da izlazak na međunarodno tržište jeste uzbudljivo ali da nosi sa sobom ozbiljne izazove.
Foto: Ana Radulović
„Pored direktne prodaje kupcima širom sveta, danas uspešno sarađujemo kako sa galerijama u inostranstvu tako i sa onlajn šopovima što nama daje posebnu potvrdu kvaliteta. Ključni test i preokret se desio 2019. godine kada smo ugovorili prvu veliku saradnju sa ozbiljnim klijentom za koga smo trebali da napravimo veliki broj komada nakita. Sa ove tačke gledišta vidim koliko smo zapravo bili hrabri. Jednostavno smo se osmelili i prihvatili izazov, iako rok i broj komada nakita koji smo trebali da isporučimo u tom trenutku nije bio realan. Bilo je to jedno vatreno krštenje koje je zahtevalo potpunu reorganizaciju posla“, rekla je Radulović.
Radulović navodi da društvene mreže prikazuju onaj najlepši, estetski deo posla.
„Međutim, iza scene stoji ogroman proces koji traje desetak dan. Od sušenja, pečenja u keramičkim pećima i to više puta, glaziranja i nanošenja zlata na svaki komad budućeg nakita. A tu je i onaj deo posla kao što su nabavka materijala, vođenje finansija, fotografisanja i snimanja za društvene mreže. Toliko toga zapravo ostane "nevidljivo" iako se ja trudim da često objavim procese rada kako bih maksimalno približla svima šta se zapravo dešava iza vrata jedne radionice i kako protiču moji radni dani“, navela je Radulović.
Naša sagovornica navodi da je razlika između hobija i održivog biznisa na prvom mestu u disciplini i razumevanju da je samo 10% ideja, dok je preostalih 90% realizacija.
„Hobijem se bavite samo kada imate inspiraciju i slobodno vreme a biznis zahteva kontinuitet, finansijsku matematiku, istrajnost, istraživanje tržišta i spremnost za rešavanje problema kada stvari ne idu po planu. Dobra ideja i lep profil su samo ulaznica ali po mom mišljenju održivost donosi sistem i kako se nosite sa usponima i padovima. Lično bih baš to prilagođavanje i sposobnost da se brzo ustane kada doživite pad izdvojila u sam vrh liste osobina koje Vas mogu napraviti dobrim preduzetnikom. Kada naučite da pad ne doživljavate kao poraz nego kao lekciju i priliku i signal za promenu pravca, tada definitivno imate stabilan i održiv biznis“, zaključila je Radulović.
Kreativan rad sada ozbiljan biznis
Od ideje za nekoliko rokovnika do brenda koji je postao prepoznatljiv među ljubiteljima planiranja i organizacije, Milica Protić, preduzetnica koja stoji iza „Moj rokovnik“, nam je otkrila kako je svoj kreativni rad vremenom pretvorila u ozbiljan biznis.
„Ideja za "Moj rokovnik" je došla spontano, dok sam pravila poklon za drugaricu. Kako se bavim grafičkim dizajnom, želela sam da je iznenadim rokovnikom pravljenim samo za nju. Tražeći ideje po internetu, naišla sam na personalizovane rokovnike u Americi i oduševila se konceptom gde možeš da imaš planer sa svojim imenom i da izabereš početni mesec, pa da ga kupiš bilo kad u godini, a ne samo u decembru i januaru. Tako nešto u tom trenutku nije postojalo u Srbiji i imala sam osećaj da će ljudi to prepoznati i zavoleti“, navela je Protić.
Foto: Danijela Prijović Mitić
Kako nam je otkrila, put od ideje do realizacije nije bio lak, pripreme su trajale skoro godinu dana, a kada su stigle i prve mašine, znala je da više nema nazad.
„U tom trenutku sam bila zaposlena u izdavačkoj kući i brend je trebalo da bude samo dodatni posao. Međutim, posle godinu i po dana paralelnog rada shvatila sam da moram da izaberem, pa sam presekla i dala otkaz. Prijatelji su mi govorili da grešim i da je sigurnija redovna plata, ali evo nas, osam godina kasnije, i dalje smo tu i rastemo. A momenat koji ću zauvek pamtiti? Definitivno trenutak kada je stigla prva porudžbina. Taj osećaj kada shvatiš da je neko koga ne poznaješ prepoznao tvoj trud i želeo baš tvoj proizvod je neprocenjiv. I još lepše, ta osoba i dalje svake godine kupuje naše rokovnike“, rekla je Protić.
Protić je navela kao najveći izazov u poslovanju kako spojiti izradu i održivu cenu.
„Naši proizvodi se uglavnom štampaju po porudžbini, u velikoj meri su personalizovani, a to znači da nema masovne proizvodnje. Trebalo je napraviti kvalitetan proizvod, a da pritom ostane dostupan. Bilo je tu mnogo testiranja, promena dobavljača i mašina, preračunavanja i suza dok nismo sklopili računicu i proces u radionici tako da sve funkcioniše“, objasnila je Protić.
Foto: Danijela Prijović Mitić
Instagram profil je važan deo brenda, a Protić navodi da su društvene mreže mnogo doprinele razvoju brenda.
„Bez Instagrama verovatno ne bismo ni mogli da izgradimo brend na ovaj način. Danas imamo super situaciju da se dosta kupaca vraća direktno, a novi dolaze po preporuci, što je najlepša potvrda da radimo dobru stvar. Ali društvene mreže su i dalje te koje održavaju priču živom“, rekla je Protić.
Ovo je najteži deo poslovanja
Protić navodi da je najteži deo poslovanja to što za vođenje biznisa ne postoji nikakav tutorijal niti uputstvo za upotrebu.
„Mnoge stvari jednostavno ne možeš da znaš dok ne probaš. Tek kad zakoračiš i probaš, vidiš da li je potez bio pun pogodak ili promašaj. A to u praksi znači da konstantno moraš da rizikuješ, ulažeš i novac i vreme u nešto što je u tom trenutku potpuno nesigurno. Taj osećaj neizvesnosti i testiranja u hodu je definitivno najteži, ali i najvažniji deo“, objasnila je Protić.
Foto: Danijela Prijović Mitić
Protić navodi da je ključno za uspeh jednog biznisa upravo dobar tajming za proizvod ili uslugu, upornost i autentičnost.
Najvažniji savet mladima, kako navodi naša sagovornica, je da pre svog biznisa obavezno steknu bar neko radno iskustvo u drugim firmama.
„Kada radite za drugog, naučite kako funkcioniše komunikacija, rokovi, rešavanje problema i organizacija, a sve to će vam biti potrebno da vodite svoj biznis. Posle toga nema čekanja savršenog trenutka. Krenite, učite usput i nemojte da se plašite grešaka, jer će se sigurno dešavati“, zaključila je Protić.
Foto: Danijela Prijović Mitić
Tri priče, tri različite ideje i tri potpuno različita puta do uspeha pokazuju da ne postoji jedan recept za izgradnju uspešnog biznisa. Ono što im je zajedničko jeste spremnost da svoju ideju pretvore u konkretan proizvod, da uče usput i da ne odustanu kada stvari ne idu po planu.
Kako pokazuju iskustva naših sagovornika, savršen trenutak najčešće ne postoji – postoji samo odluka da se počne, a zatim da se iz svakog narednog koraka nešto nauči.
