Studiranje predstavlja veliki korak za svakoga ko se odluči da se upusti u avanturu zvanu fakultet. To je, svakako, put na kojem se nailazi na mnogo prepreka, ali kada se sve uzme u obzir, studentski dani većini budu najlepši period, iz mnogo razloga. Pre svega zbog dobijenog obrazovanja, dobrog druženja, ali i šansi koje se pružaju i tokom trajanja studija.
Foto: Julija Nikolić/Dušan Ristić
Neki su to iskustvo sticali u inostranstvu i svoje školovanje započeli ili nastavili van zemlje.
U želji da izbliza saznamo kako sve to zaista izgleda, za Startuj Infostud razgovaramo sa Julijom Nikolić, koja pohađa master studije u Italiji, na fakultetu Politecnico di Milano i sa Dušanom Ristićem, koji je peti semestar osnovnih studija proveo na Erazmus razmeni studenata na Univerzitetu u Konstancu u Nemačkoj, a na istom mestu je pohađao i master studije.
Želja za novim pristupima znanju ključna
Julija je nakon osnovnih studija koje je završila na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu odlučila da master studije upiše u Italiji.
Foto: Julija Nikolić
- Privukao me je Evropski sistem univerziteta “campus-a”, koji je spoj više nauka na jednom mestu. Tim sistemom se dobija prilika za integraciju oblasti koju studiramo sa drugim disciplinama, zatim praktična nastava i mogućnost da se upoznaju studenti sa svih strana sveta - kaže Julija.
Dušan je već na osnovnim studijama koje je završio na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, preko programa razmene studenata Erazmus iskusio školovanje u inostranstvu, i to mu je značajno pomoglo da se otisne na master u Nemačku. On kaže da je tamo imao priliku da na drugačiji način izučava političke nauke u odnosu na predavanja na Beogradskom univerzitetu.
Umesto usmenih ili pismenih ispita, najveći deo konačne ocene čine istraživački radovi, što je korak dalje u odnosu na naš visoko-obrazovni sistem, navodi on i dodaje:
- Posebna razlika koju bih izdvojio je kurikulum koji studenti u Nemačkoj sami grade spram svojih interesovanja. Na raspolaganju im je veliki broj kurseva, i osim nekolicine obaveznih i svima zajedničkih kurseva, ostatak kurikuluma sami grade. Naši fakulteti nude takvu opciju, ali smanjenog obima.
Više praktične nastave
Deo studija koji studentima treba da približi teorijsku nastavu, kao i da bude vid pripreme za buduće poslove koje će raditi, jeste praksa.
Upravo praktičnu nastavu Julija vidi kao ključnu razliku u odnosu na fakultet koji je pohađala u Beogradu.
- Studije u Italiji više su okrenute praktičnom delu nastave. Moje iskustvo sa osnovnih studija je dobro i svima bih preporučila taj fakultet, ali smatram da treba iskusiti i nešto drugačije. Posle prvog semestra u Italiji imamo niz predmeta koji se bave računarskim programima koji služe u izradi projekata i poslu generalno, dok se u Srbiji to učilo samostalno. Arhitektama su programi vrlo bitni, a fakultet u Milanu ima saradnje sa kompanijama koje pružaju studentske licence za njihovo besplatno korišćenje - navodi Julija za Startuj Infostud.
U Nemačkoj su studije besplatne za sve, u Italiji školarina zavisi od više faktora
Bitna tema za studente, a naročito za one koji moraju sami da plaćaju svoje školovanje, jeste visina školarine. Ova tema je često i na dnevnom redu u Srbiji.
- Studije u Nemačkoj su besplatne za sve studente, sa izuzetkom za ne-EU studente koji pohađaju neki od fakulteta u južnoj pokrajini Baden-Virtemberg. Ja sam pripadao toj grupi. Za nas je školarina iznosila 1.500 evra po semestru sa dodatkom taksi za studentska udruženja od 160 evra po semestru. Međutim, za studente koji se istaknu već nakon prvog semestra, postoji mogućnost izuzimanja od obaveze plaćanja školarine. Tako da je u mom slučaju školarina bila teret samo prvi semestar - ističe Dušan za Startuj Infostud.
Foto: Dušan Ristić
U Italiji je situacija drugačija.
- Školarine zavise od fakulteta, da li je državni ili privatni i koliko program studija traje, i one su različite. Na nekim univerzitetima je cena školarine ista ili manja kao u Srbiji, a na nekima godina košta i više hiljada evra. Smatram da su studije u Italiji dostupne našim studentima i da onima sa dobrim prosekom finansije nisu smetnja, s obzirom na to kakve sve stipendije imaju. Na pojedinim univerzitetima stipendije mogu pokriti celokupnu školarinu, smeštaj i život - pojašnjava Julija.
Što se tiče uslova smeštaja, tu Julija navodi da postoji više opcija.
- Postoje razne mogućnosti smeštaja, privatni ili državni studentski domovi, iznajmljivanje soba ili stana. Možete dobiti regionalnu stipendiju koja bi umanjila cenu državnog studenstkog doma. Ljudi, koje poznajem, izdvajaju otprilike od 550-850 eura za sobe i stanove koje dele sa drugima.
U Nemačkoj je situacija komplikovanija ukoliko želite da stanujete privatno.
- Studentskih domova je dosta i oni su dostupni studentima po relativno pristupačnim cenama. U poređenju sa domovima u Srbiji, uslovi su znatno bolji. Ukoliko želite da stanujete privatno, prilično je mukotrpan proces pronaći odgovarajući stan, kako u pogledu cene i lokacije, tako i u pogledu sadržaja stana. Nije neuobičajeno pronaći stan koji se iznajmljuje prazan, ukazuje Dušan.
Karijera posle studija u inostranstvu: Kuda dalje?
Kada se školovanje u inostranstvu završi, ostaje dilema kojim putem graditi karijeru, odnosno da li ostati ili se vratiti u Srbiju. Odvojenost od porodice, prijatelja, rodnog grada, kao i mogućnost pronalaženja adekvatnog zaposlenja jesu ključni razlozi koji utiču na to kako će se doneti odluka.
- Na studije u Italiju otišla sam prvenstveno sa ciljem da sebe usavršim i radim sa stručnjacima od kojih mogu mnogo novih stvari da naučim. Trenutno ne znam kakav me karijerni put čeka, ali sam sigurna da bih se vratila, ukoliko bude prilike da napredujem u Srbiji - zaključuje Julija.
Dušan Ristić, kao neko ko je završio master prošle godine, započeo je svoj poslovni put u Nemačkoj.
- Zamisao mi je bila da se po završetku studija vratim u Srbiju i započnem karijeru. Međutim, uvideo sam da je raznolikost ponuda za posao na tržištu EU, čak i za politikologe, neverovatna i da radeći u inostranstvu mogu više da naučim i brže napredujem. Takođe, mogućnost da svakodnevno upoznajem ljude različitih kultura i porekla i stičem prijatelje sa svih strana sveta je nešto što samo život u inostranstvu i u internacionalnoj sredini može da ponudi. Ali, u krajnjoj liniji moja namera da se vratim u domovinu se nikada nije promenila, kaže on.
