Za mnoge studente koji su uključeni u blokadu, ovi dani predstavljaju priliku da se povežu, organizuju i razmene ideje u borbi za ispunjenje njihovih zahteva.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Kako izgledaju njihovi dani? Ko sve učestvuje u organizaciji? Na koji način se planiraju njihove aktivnosti? Šta se događa na plenumima i koje aktivnosti ispunjavaju svakodnevicu?
U razgovoru sa studentima koji su deo blokade, pokušali smo da otkrijemo kako funkcioniše život na fakultetu u ovim neobičnim okolnostima.
Plenumi: Srce odluka
Plenum je centralni deo blokade – mesto gde se donose sve važne odluke. „Na plenumu se svi osećamo kao ravnopravni,“ objašnjava Ana, studentkinja sociologije. Diskusije su često intenzivne, ali i konstruktivne.
„Svako može da uzme reč i da iznese svoj stav. Glasamo za svaki predlog i trudimo se da odluke budu donete konsenzusom,“ kaže ona. Plenumi su takođe prilika da se razmatraju predlozi za saradnju sa drugim organizacijama, medijima ili sindikatima.
Organizacija obroka: Kako se obezbeđuje hrana
Hrana je važan aspekt svakodnevice u blokadi. Studenti se oslanjaju na donacije i solidarnost zajednice. „Ljudi donose hranu – sendviče, voće, čak i kuvana jela. To nam je dalo dodatnu snagu,“ priča Miloš, student dramaturgije.
Oni koji dežuraju u kuhinji vode računa da svi imaju dovoljno, a preostala hrana se deli onima koji ostaju preko noći. „Nije glamurozno, ali je uvek ukusno, jer znamo da dolazi iz srca,“ dodaje Ana.
Smene i dežurstva: Koordinacija je ključ
Blokada funkcioniše zahvaljujući jasnom sistemu smena. „Imamo raspored dežurstava za noć, obezbeđenje ulaza i čišćenje prostora. To radimo svi naizmenično kako se niko ne bi preopteretio,“ objašnjava Ana.
Studenti kažu da je posebno izazovno tokom hladnih noći, ali podrška i zajedništvo ih drže motivisanim. „Smenjujemo se svaka dva-tri sata. Ako nekome bude hladno ili teško, odmah uskače neko drugi,“ kaže Miloš.
Kreativne radionice i edukativni programi
Tokom dana, studenti organizuju različite aktivnosti kako bi vreme provedeno u blokadi bilo produktivno. „Imali smo radionice kreativnog pisanja, predavanja o pravima studenata i čak filmske projekcije,“ kaže Miloš.
Cilj ovih aktivnosti je da motivišu učesnike, pruže im nove veštine i podstaknu rasprave o temama koje su važne za akademsku zajednicu.
Druženje i solidarnost
I pored ozbiljnosti situacije, blokada je i prilika za druženje. Večeri su često rezervisane za neformalne razgovore, muzičke večeri ili zajedničko gledanje filmova.
„Stvarno smo postali porodica. U ovim okolnostima, naučili smo koliko znači imati međusobnu podršku,“ kaže Luka, student arhitekture.
Ovaj osećaj zajedništva mnogi smatraju najvažnijim aspektom blokade. „Nije lako, ali znamo zašto smo ovde i to nas drži zajedno,“ zaključuje on.
Studenti kažu da im je bilo bitno da pokažu da mogu da preuzmu odgovornost, da se organizuju i da se bore za svoja prava. Kažu da iako su izazovi sa kojima se suočavaju veliki, njihova energija i kreativnost daju nadu da promene koje žele nisu nedostižne.
Dodaju i da su njihove aktivnosti mnogo više od privremenog protesta – kako kažu oni postavljaju temelje za bolji, pravedniji i solidarniji društveni prostor. Njihova odlučnost i spremnost da istraju inspirišu i pokazuju da promena dolazi od onih koji su dovoljno hrabri da je pokrenu.
Glas studenata: Njihove rečenice sve govore
„Ovo nije samo blokada, ovo je naš glas za pravdu. Ako se mi za nju ne zauzemo , ko će?“ kaže Luka.
„Ponekad je naporno, ali svaki put kad se osvrnem i vidim sve te ljude koji su ovde iz ljubavi prema zajednici, znam da radimo pravu stvar,“ dodaje Miloš.
„Ovo je prilika da promenimo ne samo fakultet, već i društvo. Verujem da ćemo uspeti,“ zaključuje Ana.
