Koliko puta ste napravili detaljan plan zadataka za sutradan, podelili obaveze po satnici, izabrali marker kojim ćete precrtati sve obavljeno, i sa osmehom otišli na spavanje. A narednog dana vas sačeka film koji ste već gledali: štiklirali ste da ste ustali, jeli i otišli na spavanje, dok ste krupne i prioritetne obaveze odložili za naredni dan. I tako u nedogled. E pa dragi moji, scenario koji ste upravo pročitali naziva se prokrastinacija - kontinuirano odlaganje obaveza.
Foto: NajStudent (Shutterstock)
Ona je bila sastavni deo mog života na prvoj godini studija, sve dok se nisam zaposlila i uhvatila u koštac sa žongliranjem između poslovnog, studentskog i privatnog života.
Tada sam morala da uzmem stvari u svoje ruke, posložim u glavi prioritete, vratim se na fabrička podešavanja i krenem da obavljam postavljene zadatke.
Ako i vi mučite muku sa odlaganjem obaveza, u nastavku teksta delim sa vama 10 načina koji će vam pomoći da izbegnete prokrastinaciju.
1. Napravi detaljan plan
Kod ovog koraka mnogi kiksnu. Ne zato što ne znaju da naprave listu svojih obaveza, već se preračunaju i precene.
Pre pravljenja detaljnog plana, razmisli i testiraj koliko vremena ti je potrebno za određenu aktivnost. Nemojte u sat vremena staviti tri zadatka iako znate da ćete uspeti da uradite samo jedan.
Neadekvatno pravljenje plana ne utiče samo na našu produktivnost, već i na našu psihu, a tada motivacija opada i prokrastinaciji možemo da poručimo “dobrodošla, udobno se smesti.”
Zato nabavite sebi rokovnik i svakodnevno upisujte svoje obaveze. Na početku dajte sebi više vremena za neke aktivnosti i zapište koliko vam je vremena zaista trebalo da ih uradite kako biste za narednu nedelju stavili manji (realni) vremenski rok.
2. Postavi SMART ciljeve
Odlaganje obaveza može biti rezultat nedovoljne želje i motivacije da se ti zadaci obave. Kada ne znamo zašto nešto radimo i ka čemu idemo, naravno da nećemo imati elana da to i odradimo.
Zato je bitno da kreirate SMART ciljeve. Oni su specifični, merljivi, ambiciozni, realni (ostvarljivi) i vremenski ograničeni tj. postoji definisan tačan datum njihovog ostvarenja.
Tako postavljeni ciljevi će vas vući napred, i u onim danima kada budete posustali i ponovo se okrenuli prokrastinaciji.
3. Motiviši sebe na akciju
Ako ste do sada pravili to-do liste samo sa konkretnim obavezama, ovaj sistem će vam biti pozitivno iznenađenje. Uvrstite u svoj dnevni raspored aktivnosti koje inače, po navici radite, a da ih niste ni svesni, kao što su buđenje, umivanje, doručak, ručak, odlazak u krevet... Ujutru kada ustanete, u prvih sat vremena ćete već precrtati 3 stavke sa vaše liste. To je odličan boost i motivacija za ostatak dana.
Ako radite od kuće, obavezno na listu obaveza dodajte izlazak iz pidžame, jer kada obučete nešto lepo i prijatno, vaš mozak će odmah registrovati da je sa spavanjem i izležavanjem gotovo i da ste spremni za akciju.
4. Zgazi prvo prioritete
Kada prvo u danu odradite onaj najteži, najobimniji i najzahtevniji zadatak, svi ostali će biti smešni i lako dostižni. Motivacija za rad će probiti gornju granicu vaših mogućnosti i želećete istog trenutka da čekirate sve sa liste obaveza. Ovom formulom rada se detaljnije bavi Brajan Trejsi u knjizi “Pojedi tu žabu”, te ukoliko želite da se pozabavite i svojom produktivnošću, ostavljam vam link do pdf izdanja. :)
5. Pravilo 5 minuta
Što je zadatak obimniji i zahtevniji, to se lakše odlučimo da ga odložimo za naredni dan, nedelju ili mesec. Zbog toga, svaki posao koji imate da obavite podelite na manje korake, koji ne zahtevaju više od 5 minuta vremena. A kad sebi kažemo “Hajde to začas, to ti je samo 5 minuta”, cilj deluje ostvarivo, zadatak se bliži kraju, a mi smo utrošili svega nekoliko minuta.
Takođe, kada idemo korak po korak, svaki naredni nam daje još veću motivaciju za nadolazeće obaveze, i tako upadamo u pozitivno kolo koje nam ne da stanemo dok sve ne završimo.
Kada govorimo o sitnim zadacima, tu se podrazumevaju i sve one dnevne aktivnosti koje odlažemo za kasnije, a koje bi nam zaista oduzele par minuta u danu. Evo i primera - nakon završenog doručka, pranje prvljavog posuđa bi nam oduzelo 5 minuta. Ali ako to ostavimo za kasnije, pa prođe ručak i večera, nivo prljavih sudova se povećava, a vreme koje će nam tada biti potrebno za njihovo pranje je deset puta duže. Šta nas onda košta da to odmah završimo i tako uštedimo na vremenu?
6. Uradi koliko možeš
Kada zadamo sebi xy zadataka za kratak vremenski period, već u stomaku osećamo da nećemo sve uraditi. A onda se proteže misao - kad ne mogu sve da uradim, što bih onda išta i radio.
Ne nasedajte na tu foru.
Postavite realne ciljeve i planove, ali ne stvarajte pritisak da ih sve morate obaviti istog trenutka. Pritisak koji sami sebi izazivamo koči nas u produktivnosti i efektivnosti. A kada opušteno krenemo u realizaciju, ni ne osetimo kada dođemo do kraja.
Takođe, ne razmišljajte konstantno o tome šta vas sve čeka da obavite, već samo krenite, a fokus sa razmišljanja bacite na konkretnu stvar koju radite. Nekada nas samo razmišljanje o obavezama umori kao i da smo ih zaista radili, a zapravo nam i dalje stoje u rasporedu.
7. Upoznaj svoje izgovore
Puni su nam rukavi izgovora i vadimo ih po potrebi. Nesvesno i često. Zato je veoma važno da znate kako glase i da ih registrujete kao radar čim ih izgovorite. Tu će vam pomoći realna pitanja i iskreni odgovori.
“Nemam vremena.” - Da li stvarno nemate vremena ili vam je organizacija loša? Kako to možete da promenite?
“Uradiću to sutra.” - Zašto niste danas? Da li to što vas je danas sprečilo, možda spreči i sutra?
“To nije teško, ima vremena.” - Ako nije teško, zašto ga ne uradite odmah?
Svaki put kad čujete sebe da izgovarate jedan od ovih izgovora (ili mnogo drugih, ima ih još naravno), zapišite ih, i odgovorite sebi iskreno da li je situacija zaista takva ili vam se trenutno ništa ne radi.
8. Šta ti krade pažnju?
Koliko pažnje poklanjate telefonu, laptopu, filmovima, serijama i društvenim mrežama?
Sigurno jedan radni dan na poslu (7,8h dnevno).
Zašto ne biste vreme utrošeno za jednu od ovih aktivnosti posvetili svojim dnevnim zadacima. Nemojte sve odjednom ukidati i smanjiti. To će vas dovesti do lošeg raspoloženja, te tako nećete ni obaveze završiti. I ovde je ključno da primenite sistem “korak po korak”.
9. Kreativna prokrastinacija
Napravite razliku između kreativne prokrastinacije i one obične, svakodnevne. Kreativno odlaganje obaveza je promišljena i svesna odluka da ćemo nešto uraditi kasnije, ili da to uopšte nećemo uraditi.
Dakle, kreativna prokrastinacija je da mi sami odlučimo da nešto nećemo da uradimo ili da ćemo to uraditi kasnije jer nam trenutno nije prioritet, ne doprinosi ostvarenju naših ciljeva i jednostavno ne želimo da gubimo vreme.
Sigurno ste čuli za Pareto princip koji kaže da 20% našeg rada donosi 80% rezultata. Zato je bitno da osvestimo šta je u našem slučaju tih 20%, a da ostalo mirne savesti odbacimo, jer znamo da rezultati svakako dolaze uradili mi ostatak obaveza ili ne.
10. Nagrada
Nagradi se radujemo u kojem god obliku da nam dolazi. I uvek u nama izazove lepe osećaje. Baš zato bi trebalo sebe nagraditi za svaku aktivnost koju uradite.
Budite nežni prema sebi, ne razmatrajte samo velike ciljeve, već za svaki korak spremite neki oblik nagrade. Ne mora to biti putovanje ili nov komad odeće, to može biti pola sata čitanja omiljene knjige uz šolju kafe, šetnja kraj reke,...
Sve u čemu uživate i što vas ispunjava je nagrada. Poklanjajte sebi ta mala zadovoljstva često i videćete da motivacija neće pasti ni za ostale obaveze koje imate.
Prokrastinacija nije urođena osobina, to je navika koju stvaramo i rušimo. Mnogo je jednostavnije kreirati je nego prestati da se oslanjamo na nju. Zato budite strpljivi, ali istrajni. Posvećenost stvara čuda gde god je primenjivali, zato zasucite rukave i suočite se licu u lice sa odlaganjem obaveza.
Nadam se da ćete primeniti bar neki od ovih koraka. Meni su zaista pomogli, a verujem da će i vama.
Srećno u borbi sa prokrastinacijom!
