Seminarski radovi, a naročito eseji, studentima predstavljaju večitu boljku koja se rešava na dva načina: ili tako što izdvojimo trideset minuta i detaljno iščitamo uputstvo za pisanje seminarskog rada ili izdvojimo trideset eura, pa to umesto nas uradi neko drugi. Drugo rešenje je lakše, ali skuplje i kratkoročno, zbog toga sam ja uvek za “put kojim se ređe ide”.
Foto: NajStudent (Adobe Stock)
Evo par smernica koje će vas sigurno dovesti do dobrog eseja za kratko vreme, ukoliko ih budete sledili:
1. Uvek birajte temu koja vas zanima!
Ukoliko imate mogućnost da birate (a imate je uvek, čak i kada mislite da nemate) apsolutno nikada nemojte olako da prihvatate teme koje vam profesor dodeli. Možda vam se na prvi pogled učini da je tako lakše - “biće neka šestica”, ali poenta eseja jeste da na objektivan način pokažete kritičko mišljenje o određenoj temi. Ubrzo ćete shvatiti da je to jako teško ukoliko je reč o temi koja vas ne zanima i koju ne poznajete. Budite proaktivni - sami birajte svoju temu.
2. Razmišljajte o tome što pišete i onda kada ne pišete!
Pre nego što sednete za računar i počnete da pišete esej, razmišljajte o svojoj temi iz mnogo različitih uglova. Razgovarajte sa ljudima o toj temi, provocirajte tuđe kritičko mišljenje, ono može da vam pomogne u vašoj percepciji problema. Kada razmišljate o toj temi i onda kada ne sedite za računarom, može da vam padne na pamet nešto što ne bi baš onda kada sat odbrojava i morate da završite tu glupost do ponoći. Kada vi u svojoj glavi razumete problem biće vam mnogo lakše da pronađete relevantnu i preciznu literaturu i primenite je u tekstu koji treba da napišete.
3. Kritičko mišljenje ne znači vaše mišljenje nepotkovano činjenicama!
Morate biti veoma oprezni pri iznošenju kritičkih stavova. Svaki vaš kritički stav je validan, ukoliko je naučno potkovan. To znači da iza svog stava morate imati činjenicu na osnovu koje biste to mogli da tvrdite. Zbog toga je izuzetno važno da ste zaista uspešno prošli kroz prvi i drugi korak i da znate zašto pišete to što pišete. Morate dobro da poznajete literaturu i činjenice, kako vas neki teoretičar ne bi “iznenadio” i pobio vas svojom teorijom koju su svi znali, osim vas.
4. Niko ne zna vaš esej bolje od vas!
Svom eseju treba da pristupite tako kao da je to vaš lični doprinos nauci. Imate potpunu slobodu da se bavite onim što želite, onako kako želite. Niko bolje od vas ne zna da objasni zašto je vaša glavna teza od izuzetne važnosti za nauku kojom se bavite. Nemojte da dozvolite da vas obuzmu misli poput - možda je glupo da ovo napišem, možda je ovo previše lično, možda je bolje da promenim temu… Nije, nije i nije. Treba da budete sigurni u to što pišete, a to ćete postići time što ćete držati istraživanje unutar svoje kontrole i ne dozvoliti da vam promakne bilo šta što je važno za vašu temu (pa makar uzelo i malo više vremena).
Naravno, osim ove četiri stavke, podrazumeva se da ste savladali i tehničke stvari poput toga šta pišemo u uvodu, razradi i zaključku, kako se navodi literatura, kako treba da izgleda poravnanje, font itd.
Esej nije bauk kojeg treba da se plašite. Esej je prilika gde možete da pokažete šta zaista mislite o nekoj temi, da uvidite da se vaše mišljenje zaista uvažava. Pisanje eseja na duže staze pomoći će vam da budete otvorenijeg uma, elokventniji, asertivniji, a zašto ne - i uspešniji u akademskoj karijeri. Zbog toga, nemojte dozvoliti da lampica iznad vaše glave pregori, već zasučite rukave i birajte svoju temu!
