Bilo da je reč o studentima koji imaju ustaljen način učenja ili studentima koji „šaraju“ po šablonima, pa svaki ispit spremaju drugačije – gotovo da nema studenta koji na samom početku nema osećaj lagane panike od količine informacija koje treba da zapamti, naročito ukoliko ne uspeva da razluči bitno od nebitnog.
Foto: NajStudent (Shutterstock)
Dobra organizacija je pola posla, te je tako od izuzetne važnosti pre samog učenja dobro organizovati svoje vreme, prostor i materiju koju treba da pripremimo za ispit koji nadolazi. Obimni ispiti su stresni ne zato što nužno moraju biti teški, već zato što je pred nama veliki broj informacija koje treba da zapamtimo, a to ume biti teško kada istovremeno spremamo više ispita, kada nam je materija dosadna, strana ili kada je ne razumemo najbolje.
Kao student društvenih nauka, susrela sam se sa brojnim predmetima koji su bili pretežno teorijski, teški, strani i konfuzni i, da nisam pronašla „fore i fazone“ koji će mi olakšati učenje i pomoći mi da lakše razumem i zapamtim materiju, verovatno bi taj studentski put bio nešto teži. Ipak, postoje mali trikovi koji „rade posao“ i definitivno olakšavaju spremanje onih teških ispita sa mnoštvom informacija.
#1 Prepričaj svojim rečima ono što piše u knjizi i pričaj o tome.
Svako od nas ima drugačiji fond reči koje upotrebljava na svakodnevnom nivou. Svaka, ali doslovno svaka rečenica iz knjige može da se preformuliše, odnosno da se „prevede“ na jezik koji je nama poznat i blizak. Naš mozak će lakše upamtiti reči koje i sami koristimo, nasuprot onima koje koristi autor knjige iz koje učimo. Takođe, kada prepričavamo ono što učimo (naročito naglas), mi čujemo sebe i čujemo ono što bi trebalo da zapamtimo, te se time i sam proces pamćenja ubrzava. Svakako da je poželjno zapamtiti neke termine iz literature (o čemu će više biti reči kasnije), ali objašnjavanjem tematike na sebi svojstven način, odajemo utisak da zaista razumemo ono što smo učili, što je zapravo i istina, a što profesori jako vole i cene, naročito na usmenim ispitima. Ukoliko je u pitanju pismeni ispit, u redu je govoriti svojim jezikom (ali ne žargonom, već akademskim rečnikom), s tim da je u ovom slučaju veoma značajno zapamtiti i naglašenu terminologiju i pojmove koji se posebno ističu.
#2 Više piši, manje slušaj.
Još su naši stari poentirali ono što je kasnije postalo alfa i omega modernog studiranja i rekli – Pametan piše, budala pamti. Zaista, koliko god da smo skoncentrisani, značajno manje informacija ćemo upamtiti ukoliko samo slušamo i verujemo da će sve to ostati negde zabeleženo u našem mozgu, umesto da slušamo i zapisujemo informacije koje smo čuli. Ne radi se o tome da je neko pametan, a neko manje pametan, već da je naš mozak svakodnevno izložen velikom broju informacija, koje jedna drugu guše i, sve i da ih zapamtimo kratkoročno, velika je verovatnoća da će već kroz nekoliko dana te informacije biti dosta bleđe ili potpuno ispariti iz našeg mozga. Zapisivanje, na prvi pogled, zvuči kao mnogo više posla i čini nam se da uzima mnogo više vremena, ali kada bolje razmislimo o tome, potpuno se isplati utrošiti svoje vreme na pisanje, a zapamtiti mnogo, nego utrošiti manje vremena na slušanje, čitanje i gledanje, a zapamtiti malo.
#3 Kucaj svojim rečima odgovore na ispitna pitanja na računaru.
Zaista ponekad ume biti naporno čitati, a zatim prepričavati sve pročitano na papir, iako je to pohvalno i istraživanja su pokazala da donosi dobre rezultate. Ali, i za to postoji prečica, te nakon što pročitaš ispitno pitanje ili više ispitnih pitanja iz literature, zatvori knjigu, uđi u Word i svojim rečima iskucaj sve ono što bi ispričao i na ispitu da dobiješ ovo ispitno pitanje. Videćeš da na ovaj način naprežeš mozak i time izvlačiš informacije koje će ti kasnije ostati urezane i povezane sa ovim ispitnim pitanjem, a takođe, po završetku, videćeš i šta si propustio (uvek bude i toga, čak i onda kada smo ubeđeni da smo sve zapamtili, što svedoči gorepomenutoj tvrdnji da su informacije koje pročitamo ili čujemo kratkoročne i da vrlo brzo mogu da ispare iz mozga). Te propuštene informacije napiši crvenim boldovanim slovima ispod teksta u obliku teza i, budi siguran, kada budeš više puta čitao svoj napisani tekst, šanse da ih ponovo propustiš su minimalne. Još jedna sjajna stvar kod ove tehnike jeste što možeš da ištampaš ovu „skriptu“ koja je značajno kraća od literature, na „tvom“ je jeziku i pomoći će ti da se podsetiš pred ispit, da budeš siguran da si razumeo naučeno i da uštediš vreme koje bi trošio na ponovno čitanje originalne literature.
#4 Koristi sebi bliske asocijacije za pamćenje klasifikacija, podela i suvoparnih informacija.
Usled bojazni da nećemo stići nešto da naučimo ili da nema šanse da nešto možemo da razumemo, studenti se vrlo često odlučuju da izaberu tehniku „uči napamet“. Iako se može činiti da je ovo najlakša opcija, učenje napamet je zapravo najteža i najbesmislenija tehnika iz više razloga. Osim što uzima dosta vremena, opterećujuća je, takođe se teško pamte tuđe reči, vrlo lako je zaboraviti sve „naučeno“ usled treme ili nepredviđenih okolnosti na ispitu (npr. kada te profesor prekine i postavi neko pitanje, a ti se ne sećaš gde si stao), dosadan si i profesoru i kolegama koji moraju da te slušaju i što je najveći problem – apsolutno ništa ne ostaje u glavi nakon što profesor zapiše ocenu u indeks. Zbog toga smo na samom početku spomenuli da je organizacija od posebne važnosti za učenje i potrebno je posvetiti joj pažnju, kako bi nam kasnije bilo lakše i kako bismo to znanje nekada u budućnosti mogli i da primenimo. Ipak, ponekad se u literaturi nalaze i informacije koje ne možemo da prepričamo ili preskočimo, a to su razne podele, vrste, nabrajanja itd... Moguće je razumeti zašto one postoje i koja je razlika među njima, ali one same po sebi se uče napamet. Kao neko ko nikada nije bio pristalica učenja napamet (i ruku na srce, ne znam to da radim), ovo saznanje mi je jako teško palo, ali i za to postoji rešenje. Ukoliko neka podela ima 3 stavke, izdvoj njeno prvo slovo i od toga napravi svoju asocijaciju. Primera radi, u pravu ima podela javnog i privatnog prava na osnovu Interesa, Subjekata i Vlasti, a asocijacija može biti banalna, ali tebi bliska poput Ima Sutra Vašar. Zaista zvuči blesavo, ali radi.
#5 Snimaj se dok pričaš ispitno pitanje i preslušavaj se dok putuješ prevozom ili šetaš ulicom.
Svima nama je naš glas najbliži i lakše pamtimo ono što smo sami rekli. Takođe, u banalnim situacijama, poput vožnje gradskim prevozom ili šetnje do nekog odredišta, ponavljanjem snimljenog materijala, povećavamo šansu da upamtimo više informacija, nego što bismo upamtili samo iščitavanjem. Poželjno bi bilo da ovaj audio materijal bude snimljen na osnovu skripte koju smo napravili u Wordu, jer su nam to već poznate fraze koje smo sami napisali, a bonus savet je da tvoj izgovor bude ležeran, kao da pričaš o nečemu svakodnevnom smirenim i sporijim tempom, kako ne bi imao osećaj da slušaš brzalice.
Nažalost, osim ukoliko kao mali nismo bili „wunderkind“, spremanje teških i obimnih ispita će podrazumevati vreme i posvećenost. Nije sporno da ćemo ispit položiti, pre ili kasnije, ali vodeći se zdravorazumski, važno je i da zapamtimo barem nešto iz takvih ispita, ako ni zbog čega drugog, onda zbog ogromne količine vremena i energije koju smo uložili u njega, ma koju god da smo tehniku koristili. Trikovi kroz koje smo prošli su banalni, ali efikasni i davali su, bez izuzetka, dobre rezultate na samim ispitima.
Koje su tvoje tehnike pamćenja?
