Kako se ispiti bliže sve je teže krenuti sa učenjem i uglavnom se javlja onaj osećaj da ne znamo odakle da krenemo, kako da se organizujemo, ni kako uopšte da naučimo ono što je potrebno. Sve je manje vremena, a sve više izgovora za odlaganje.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Prvi savet koji ću vam dati je – Prestanite da smišljate izgovore, ugasite telefon i zagrejte stolicu! A u nastavku teksta ću vam pomoći kako to na najlakši i najefikasniji način da uradite.
1. Raspored
Prva stvar koja vam je potrebna je jasan raspored šta ćete kada učiti. Dan po dan organizujte koliko ćete lekcija ili stranica kada preći. Nemojte da budete nerealni i pretrpate sebe, pa na kraju odustanete od plana, već budite iskreni. Čak je bolje i manji cilj da zadate sebi (manje stranica za učenje) kako biste se motivisali, videli da vi to možete, da nije ništa strašno i možda prevazišli svoja očekivanja. Štiklirajući na rasporedu zapisane ciljeve dan po dan, malo po malo, shvatićete da ste znatno ušli u materiju i da vam zapravo odlično ide.
2. Kvalitet, a ne kvantitet!
Nije fora da učite po ceo dan sa pola snage, nego da učite par sati i u to uložite 100% svoje energije. Kada ste napravili raspored, znate tačno šta treba taj dan da učite i otprilike možete da procenite koliko vremena vam je potrebno. Odvojite to vreme u nekom delu dana (istraživanja su pokazala da je najpovoljnije vreme za učenje od 9 do 11 sati prepodne i od 16 do 18 sati popodne), ispraznite mozak od svih svakodnevnih misli i dešavanja i 100% budite prisutni i predani učenju. Kada vaša energija nije rascepkana na hiljadu strana, mnogo lakše upijate znanje i brže završavate obaveze i onda naravno imate i više vremena za uživanje. Uglavnom, sa ovim ne možete da promašite. Još nešto – znajte da niste kul ako se žalite da ste se mrcvarili po ceo dan sa knjigom i jedva ste nešto naučili, nego ako veseli i odmorni izađete sa društvom svesni da ste ostvarili svoj današnji plan učenja.
3. Teze, zapisivanje asocijacija, podvlačenje
Postoje razne tehnike učenja kao što su asocijacije, vizualizacije, akronimi i crtanje mentalnih mapa. Moja najtoplija preporuka je da dok čitate gradivo sa strane u svesku zapisujete određene teze. Zamislite kao da pravite koncept ili kostur onoga što biste vi rekli kada biste nekome objašnjavali to što ste pročitali. To će vam olakšati život kasnije jer će vaš mozak uobličiti priču oko te jedne rečenice i mnogo lakše ćete se setiti svega. Podvlačenje rečenica u knjizi neki ne vole jer žele da je očuvaju, ali moje su uglavnom sve bile šarene i izlepljene papirićima. Ako ste tip osobe koja vizuelno pamti i kojoj pomaže da samo ima knjigu ispred sebe i zna u kom delu stranice je rečenica da biste je se setili, onda je ovo prava stvar za vas. Ja, lično, obožavam šarenilo i sve što vuče na veselje, pa mi je podvlačenje na neki način i ulepšavalo učenje. Što se tiče asocijacija, one su, takođe, sjajna stvar kada su u pitanju neka nabrajanja koja nikako ne možete da upamtite.
4. Relaksacija
Kada nemate koncentracije i čitate jednu istu definiciju milion puta i ne znate šta ste pročitali, zatvorite knjigu i pustite muziku, prošetajte ili uradite bilo šta što će vas opustiti. Nije strašno ni ako učenje odložite za kasnije, sve dok znate da ćete sigurno ispoštovati svoj plan. Poenta je u tome da ne gubite vreme zevajući nad knjigom, nego da prepoznate kada vam je potreban odmor i kada vam jednostavno mozak ne radi i date sebi dozvolu da odmorite i restartujete se kako biste kasnije mogli potpunu snagu da usmerite na par sati kvalitetnog učenja.
5. Učenje sa razumevanjem
Ono što će vam značajno pomoći da lakše savladate bilo koje gradivo je učenje sa razumevanjem. To ćete moći samo ako ste apsolutno koncentrisani i ako dopustite vašem mozgu da ono što čitate povezuje sa onim što već znate. Ako imate vremena pročitajte još nešto o toj temi iz neke druge knjige, probajte da stvorite širu sliku. Pokušajte da ne učite rečenice napamet onako kako su napisane, nego da stvarno zamislite to što učite i da stvorite sebi sliku ili film u glavi koji ćete kasnije samo moći da prepričate na svoj način. Koristite maštu u svakom mogućem trenutku. Zamislite da kreirate predstavu na osnovu onoga što učite i potpuno se udubite u to kako biste kasnije mogli na najbolji mogući način da napravite scenario i ostalim učesnicima da prenesete ideju i pravu poentu. Ono što naučite na ovaj način znatno se jače ureže u memoriju i ostaje vam za ceo život.
6. Ponavljanje - Repetitio est mater studiorum
Da, prešli ste sve jednom, ali ne možete reći da ste to isto i naučili. Da bi nešto ostalo u našem pamćenju potrebno je ponoviti što više puta. Svaki dan ponovite ono što ste naučili prethodnog ili na svakih 5 lekcija ponavljajte sve prethodno. Pronađite način na koji vama najviše odgovara da to radite, ali pobrinite se da ponavljanje bude sastavni deo vašeg učenja. Nemojte da jedan dan znate nešto odlično i više to ne pipate do ispita i da se desi da vam dođe pitanje baš iz tog dela koji ste odlično znali, a sada vam je maglovit jer ga niste ponovili kako treba. Isto je kao i sa muzikom: ako nam se neka pesma svidi, slušaćemo je stalno na repeat-u i nakon pedesetog ponavljanja znaćemo sve reči, a isto tako ako je neki period ne slušamo zaboravićemo tačne reči, ali ako je pustimo samo jednom – svega ćemo se setiti. Nemojte dopustiti sebi da se na ispitu sećate samo melodije, a ne i reči. Ponavljajte naučeno gradivo. Ponavljanje je majka učenja.
Šta god trenutno učili znajte da će vam sigurno nekad u životu to značiti. Ako ništa, može vam pomoći kao asocijacija kada budete učili nešto drugo. Nijedno znanje ne posedujemo uzalud jer baš sve što naučimo je primenljivo na svakodnevni život i njegove začkoljice.
