O tome koliki je pritisak na maturantima da odmah posle srednje škole moraju da znaju šta žele da studiraju i da moraju da studiraju, govori činjenica da upravo o tome najčešće žele da pričaju sa psihologom.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Danijela Posedi je psiholog i porodični psihoterapeut, savetnik u radu sa adolescentima i član Evropske asocijacije psihoterapeuta, koja se bavi ponašanjem članova porodice i načinom na koji ta ponašanja utiču na članove unutar porodice. U razgovoru za Startuj Infostud objasnila nam je zašto fakultet odmah posle srednje škole nije uvek najbolja opcija.
Moram li da znam čime želim da se bavim posle srednje?
- Neretko mi u poslednje vreme dolaze na psihoterapiju srednjoškolci, pred kraj četvrte godine, suočeni sa izvesnom normom i protiskom da svako treba da zna tačno šta će studirati i čime će se baviti. Kao da živimo u nekoj dimenziji paradoksa, jer su to do skora bili mladi, osamnaestogodišnjaci, nezreli, a sada već treba da donesu odmah tako važnu životnu odluku i od njih se očekuje da budu jako zreli i jako odgovorni. Pritisak je kako okoline, tako i roditelja, vršnjaka – nekako je prvo pitanje koje se nameće u aprilu ili maju - šta ćeš da upišeš. Potpuno je prirodno da većina njih prolazi kroz krizu razmišljajući o svojim izborima šta i kako dalje. Važno je napomenuti da mi dodnosimo odluke u skladu sa znanjem i iskustvima u tom trenutku. Ako je osoba neodlučna, ako nije dovoljno sigurna, ako želi da uzme vreme za sebe - u redu je da napravi čak i godinu dana pauze, koja je sve popularnija, jer može uraditi nešto drugo - baviti se hobijem, steći određene socijalne i emotivne veštine i to nikako nije izgubljena godina.
Foto: Danijela Posedi
Mlade ljude treba ohrabriti i objasniti im da izbor koji naprave nije za ceo život, smatra Danijela. Prema njenom mišljenju život stalno donosi nova saznanja, informacije, veštine što oblikuje i menja naše stavove. Zbog toga ti, sve popularnija, GAP year može pomoći da doneseš odluku kojom ćeš biti zadovoljan i izbegneš pogrešan izbor.
Koliko su pogrešni izbori česti?
- Nekako stičem utisak da kod nas čak i kada pogrešimo u izboru fakulteta, a to se vrlo često desi ljudima na drugoj - trećoj godini, kada dođu emotivno iscrpljeni, bezvoljni, često uplašeni i u strahu, odbijajući posle i da uče, najmanje što priznaju je da taj fakultet nije za njih. Možda i zbog pritiska okoline, roditelja, društva… bore se sa nekim unutrašnjim glasovima svojim, koji im govore da su bezvredni, da nemaju dovoljno kapaciteta, ali i sa nekim spoljašnjim, često su to razgovori sa roditeljima – zar ti nije žao uloženog truda, moraš da izdržiš, koliko si vremena utrošila… Ali i tada - moram reći – da svakako nijedan fakultet nije lako završiti, ali najteže je završiti onaj koji vam se ne dopada, navodi Danijela.
Sasvim je u redu da se, nekako, predomislimo – društvo će misliti da je to neuspeh, ali uspeh je relativna kategorija. I možda je baš uspeh znati šta ne želimo, ističe naša sagovornica.
Na kojim sve mestima treba tražiti pomoć?
Kada se dvoumiš, kaže Danijela, dobro je da porazgovaraš sa roditeljima, prijateljima, kolegama, stručnim licima. Ali najvažnije je da podigneš unutrašnje samopuzdanje i da spoznaš šta zaista želiš. Normalno je i da se sa godinama interesovanja menjaju.
- Prema iskustvu, ako pitamo ljude od 20, 30, 40 godina koji fakultet treba da studiramo, verovatno će svi dati različite odgovore zato što se svi menjamo tokom života, menjaju se interesovanja, informacije, stvaramo nove ciljeve, vidike… Tako da, da li je nešto za nas, isključivo za nas, mislim da su to prevelika očekivanja, previše gledanja u budućnost. Treba da u kalendar stavimo male ciljeve, da planiramo svoju nesavršenost – svoje Zašto? Da bismo izgradili svoj mali zamak, korak po korak, i da pratimo svoj napredak. I da ne zaboravimo zahvalnost prema sebi i da zapamtimo to svoje ZAŠTO, da se podsećamo na to ZAŠTO – zašto mi je nešto važno u tom trenutku i šta osećam. To podiže čoveku raspoloženje, u svesti svojoj on ima da je uradio ono što je dovoljno i da je to za njega veliki uspeh.
