Kako napisati dobar tekst, e-mail ili pismo: 10 psiholoških saveta svima koji žele da pišu bolje

Šta je to poenta, da li se preporučuje korišćenje pasiva i koliko treba da traje istraživanje pre pisanja... pročitajte!

 

 

Pišite kraće

 

Zašto je to bitno: Ko god da su vaši čitaoci, oni generalno postaju nestrpljivi. Može lako da se dogodi da odustanu od vašeg bloga, e-maila ili teksta pre nego što ste uopšte poentirali. Svaka suvišna reč čini čitaoce nestrpljivim.

 

Zašto to radimo: Lakše je kucati nego skraćivati i uređivati. Zato ljudi gomilaju reči.

 

Kako da to popravimo: Kratite. Brišite tekst "zagrevanja" i odmah pređite na poentu. Smanjite detalje i ponavljanja. Radite kao da vas svaka reč koju objavite košta 5 evra.

 

Skratite rečenice

 

Zašto je to bitno: Da bi vas lakše i bolje razumeli.

 

Zašto to radimo: Svaku novu rečenicu okupiraju nove ideje. Takođe, mislimo da duže rečenice čine da naš rad deluje sofisticiranije.

 

Kako da to popravimo: Prekinite rečenicu na kratke delove. Neka svaka rečenice bude jedna ideja. Razmišljajte i pišite kao Hemingvej.

 

Izbacite poštapalice

 

Zašto je to bitno: Reči kao što su „generalno" i „većina" čine da vaš tekst zvuči neubedljivo i dvosmisleno.

 

Zašto to radimo: Plašite se da kažete šta stvarno mislite. Ove reči ublažavaju stav koji je u tekstu izrečen. U suštini, krijete se iza tih reči.

 

Kako da to popravimo: Izbrišite ovakve poštapalice, i pročitajte rezultat. Ako vam se ne čini dobrom ta rečenica, onda napišite izjavu sa još izraženijim stavom. Ako nema stava, nemate šta da kažete, izbrišite tu rečenicu.

 

Na primer, Wall Street Journal je objavio rečenicu: "Većina kompanija sa tradicionalnim modelom poslovanja verovatno ima nekoliko radikalnih programera." Umesto toga bolje je: "Svaka kompanija ima radikalnog programera ili dva."

 

Izbacite žargon. Pišite jasno.

 

Zašto je to bitno: Žargon čini da se čitaoci osećaju glupim. Često se dešava da uopšte ne znaju šta ste mislili kada ste napisali neki žargonski izraz.

 

Zašto to radimo: Možda mislite da nas žargon čini sofisticiranijim. Ili želite da se približite čitaocima. Ili krijete da, ustvari, ne razumete ono što govorite.

 

Kako da to popravimo: Zamislite da pričate sa svojom majkom, bakom, odnosno sa nekim ko ništa ne zna o temi o kojoj pišete. Objasnite joj na jasnom srpskom jeziku. Ako koristite strane ili tehničke izraze koji su jasniji i kraći, prethodno ih objasnite. Na primer, objasnite šta je share, like, kompetitivan, itd.

 

Kada navodite brojeve, radite to efektno.

 

Zašto je to bitno: Ako je koristite kako treba, statistika može da pojača poentu.

 

Zašto grešimo: Mislite da možete da koristite bilo koji broj, i da će vam to dati krebilitet.

 

Kako to da popravite: Kada koristite statistiku, uvek je stavljajte u kontekst (uvek je poređenje SA nečim). Nemojte koristiti "procenjuje se" jer može da zvuči kao da ste izmislili, već navedite izvor . Na primer: Institut za sociološka istraživanja procenio je...

 

Koristite zamenice "Ja", "Mi" i "Vi (Ti)"

 

Zašto je to bitno: Kada ih koristite ovako zajedno, kreirate vezu između pisca (Ja), njegove organizacije (Mi) i čitaoca (Vi/Ti).

 

Zašto ne koristimo: Nekad nam izgleda strašno da se obraćamo direktno čitaocu. Zvuči neformalno.

 

Kako to da ispravimo: Zamislite čitaoca. Onda ponovo napišite reč "Vi/Ti". Na primer, pravilo: "Torbe teže od 10 kilograma neće biti dozvoljene u šoping centru.", zamenite "Obezbeđenje vam neće dozvoliti ulazak u šoping centar ako je vaša torba preteška (teža od 10 kilograma)."

 

Navodite primere

 

Zašto je to bitno: Tekst bez primera je dosadan i nema kredibilitet. Tekst koji ima primere postaje živ.

 

Zašto ne koristimo: Primeri dolaze iz istraživanja, dakle, da bismo došli do rezultata, potrebno je da istražujemo. U suštini, primeri nam oduzimaju vreme.

 

Kako to da popravimo: Za svaki ozbiljniji tekst, planirajte da provedete pola vremena tako što ćete temu prvo da istražujete. Ako nemate stvaran primer, koristite hipotetički. Ako je moguće, navedite osobu koja je nešto uradila, ne kompaniju.

 

Koristite „putokaze"

 

Zašto je to bitno: Ako pišete bilo šta duže od jedne strane, ljudi žele da znaju zašto toliko vremena posvećujete određenoj temi.

 

Zašto ne stavljamo „putokaze": Plašite se da ćete zvučate suviše pedantno. Što je još gore, ako vaš tekst nije dobro organizovan, ne možete da objasnite strukturu.

 

Kako da to popravite: Nakon što ste postavili glavne teze, napišite ovo: Evo kako ću to objasniti. Onda uključite nekoliko kraktih rečenica ili listu.

 

Prebacite poentu priče

 

Zašto je to bitno: Imate samo nekoliko rečenica da privučete pažnju čitaoca. Ako poentu, odnosno stav o određenoj temi odmah stavite na prvo mesto, čitaoci će se držati teksta da vide da li ćete tvrdnju i dokazati.

 

Zašto to radimo: Svi smo naučeni tako da pišemo: Prvo ono, zatim ovo, pa zaključak. Takođe, mnogi se plaše da će uplašiti čitaoce ako odmah krenu sa jakim stavom.

 

Kako to da ispravimo: Naterajte sebe da počnete jasnim stavom. Ako ne možete, napišite uvod koji će dovesti do tog stava, a zatim ga izbrišite. Jednom kada završite delo i shvatite šta ste zaista hteli da kažete, ponovo napišite tvrdnju.

 

Ne koristite pasiv

 

Zašto je to bitno: Pasivne rečenice kriju ko „dela", i stvaraju nelagodnost.

 

Zašto to radimo: Često nas profesori uče da tako pišemo. Takođe, nesigurni ste oko toga šta imate da kažete, i krijete se iza pasivne forme.

 

Kako da to popravite: Pronađite ko je „glavni glumac" u rečenici i neka on bude subjekat. Na primer, „GMO je sve više koršćen u hrani" zamenite: „Prehrambena industrija sve više koristi GMO."

 

Preuzeto sa sajta www.lovesensa.rs