U prvom delu ove serije saveta smo vam skrenuli pažnju na neke osnove koje treba da znate pre upuštanja u osmišljavanje i pisanje predloga projekta. Za dalje korake, sa kojima počinjemo u ovom savetu, potrebno je da imate jasnu viziju onoga što želite da postignete kroz projekat.
Opis problema
Kao što smo napomenuli u prvom delu, opis situacije tj. problem koji treba da se reši ili ublaži realizacijom projekta predstavlja jedan od najbitnijih delova predloga projekta. U ovom delu korisniku projekta ili donatoru treba da prezentujete objektivne podatke, iz relevantnih izvora, koji ukazuju na ozbiljnost problema i potrebu za njegovim rešavanjem. Ovime ga uveravate da je rešavanje baš tog problema od velike važnosti, te da je neophodno da baš vi dobijete potrebna sredstva.
U ovom delu nema mnogo mesta za "prema našem iskustvu" i "opšte je poznato" jer to nisu merljivi podaci. Kako biste što jasnije i merodavnije opisali problem kojim želite da se bavite potrebni su vam statistički podaci i/ili rezultati istraživanja koja su sprovedena na tu temu. Takođe, potrebno je da ukažete na negativne posledice pukog pasivnog posmatranja problema naglašavajući neophodnost pravovremenog reagovanja.
Ukoliko ovaj deo predloga projekta ne bude dovoljno jasan i motivišući za potencijalnog donatora, teško da ćete privući njegovu pažnju, stoga posvetite dosta vremena potrazi za relevantnim podacima i jasnom predstavljanju istih.
Osim toga, treba da imate na umu da korisnik projekta ne sme da pomisli da je problem na koji se fokusirate preveliki zalogaj za vas, a ovo može da se desi baš zbog lošeg definisanja problema, odnosno utiska da ne razumete problem dovoljno.
Ciljna grupa
Ukoliko ste precizno definisali problem, neće vam biti teško da definišete ciljnu grupu jer je to grupa ljudi koja je u najvećoj meri pogođena problemom. Bitno je da pri određivanju ciljne grupe navedite pol, godine, socijalni ili materijalni status, odnosno sva relevantna obeležja. Imajte na umu da najveći deo onoga što radite, odnosno, vaših planiranih aktivnosti, treba da bude usmereno ka njima i njihovim potrebama.
Pri tome, pri pisanju predloga projekta verovatno ćete naići na pojmove direktni i indirektni korisnici projektnih aktivnosti:
• direktni korisnici projektnih aktivnosti su pripadnici ciljne grupe koji će direktno imati koristi od aktivnosti koje želite da sprovedete u svom projektu, na primer, ukoliko planirate da organizujete obuku, direktni korisnici će biti osobe koje su prošle kroz tu obuku
• indirektni korisnici projektnih aktivnosti su osobe koje ne moraju da budu pripadnici ciljne grupe (iako je to poželjno), ali su u kontaktu sa vašim direktnim korisnicima; oni nemaju direktne koristi od projektnih aktivnosti, ali su preko reklamne kampanje vašeg projekta (javnih nastupa, lifleta...) ili preko direktnih korisnika koji njima prenose svoja iskustva, upoznati sa vašim ciljevima i aktivnostima; to su, na primer, prijatelji vaših direktnih korisnika koji se suočavaju sa istim ili sličnim problemima i koji se kroz razgovor sa polaznicima vaše obuke dodatno informišu o mogućim rešenjima tog problema
Opšti i specifični ciljevi
Ciljevi koje postavite u predlogu projekta predstavljaju, posle definisanja problema, jednu od najvažnijih stavki. Na osnovu njih potencijalni donator može da zaključi koliko ste upućeni u problematiku, kao i koliko ste prizemni i racionalni i da proceni da li zastupate ciljeve i vrednosti koje on želi da podrži.
Kod definisanja ciljeva imajte na umu da ne smete da obećavate "kule i gradove" ukoliko realno niste u mogućnosti da svoja obećanja ispunite. Nemojte se zavaravati da će veći i nedostižniji ciljevi predstavljati dodatni plus za vas jer praksa pokazuje upravo suprotno. Naime, donator želi da se njegov novac iskoristi u dobre svrhe i da, pritom, ciljevi budu u potpunosti ispunjeni.
Dakle, ciljeve treba pisati po SMART principu, odnosno tako da budu jasni, merljivi, ostvarljivi, realni i vremenski određeni.
Kod zahtevnijih obrazaca za pisanje predloga projekta vrlo često se navode dve vrste ciljeva, opšti/osnovni cilj i specifični ciljevi.
• opšti cilj je glavni cilj koji želite da postignete i predstavlja vašu vodilju tokom daljeg osmišljavanja projekta; na najvišem hijerarhijskom nivou je i opisuje buduću promenjenu situaciju ili stanje koje konkretan projekat teži da dostigne. Pri tome, najčešća greška koja se javlja prilikom definisanja opšteg cilja je kada se on iskaže suviše široko, te bi ga trebalo definisati na nivou na kom je moguće proveriti da li se predviđene promene i poboljšanja dešavaju i da li je željena situacija bliža nego pre početka projekta. Primer: Podizanje nivoa obrazovanja niskokvalifikovanih nezaposlenih osoba starijih od 35 godina sa teritorije Novog Sada radi otvaranja novih mogućnosti zaposlenja.
• specifični ciljevi su ciljevi koji su po opsegu manji od opšteg cilja, ali vode njegovom ostvarenju; uvek su deo šireg konteksta, tj. izvedeni su iz opšteg cilja i predstavljaju njegov logički nastavak. Primer: Podizanje svesti niskokvalifikovanih nezaposlenih osoba starijih od 35 godina sa teritorije Novog Sada o potrebama dodatnog obrazovanja.
Očekivani rezultati
Iz ciljeva koje ste definisali lako možete izvući i očekivane rezultate projekta. Naime, za svaki specifični cilj je poželjno da definišete očekivani rezultat. Pri njihovom definisanju takođe treba da se pridržavate SMART principa, sa najvećim akcentom na merljivosti. Drugim rečima, očekivane rezultate treba da iskažete u brojevima, kad god je to moguće.
Jasno je da se, na primer, podizanje svesti ne može kvantifikovati, te se kao očekivani rezultat uzima recimo određeni broj obučenih osoba, broj podeljenog reklamnog materijala ili broj učesnika na nekom javnom događaju. Ovo su ujedno i indikatori uspešnosti vašeg projekta, odnosno, preko njih kontrolišete da li se projektne aktivnosti sprovode u skladu sa vašim prvobitnim planovima.
