Kako trenutna situacija utiče na mlade i kako se nositi sa stresom ili nesigurnošću u vezi sa protestima

U vremenu kada se društvo suočava sa neizvesnošću i promenama, mladi postaju ključni nosioci društvenih promena, ali i jedni od najranjivijih aktera. Studentima, koji se nalaze na prekretnici života, blokade fakulteta nisu samo protest, već i način da izraze frustraciju i zabrinutost za svoju budućnost. Dok se jedni bore za ideal pravde i bolje društvo, drugi osećaju teret neizvesnosti – kako završiti studije, kako se nositi sa finansijskim pritiscima, i kako sačuvati mentalno zdravlje.

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Kako se studenti osećaju u blokadama?

Nedavno istraživanje koje je 8. januara sprovela Mina Radosavljević, diplomirana psihološkinja, a u kojem je učestvovalo 336 studenata, otkrilo je šarolik spektar osećanja i stavova. Dok se mnogi studenti osećaju podržano od strane porodice i zajednice, deo njih izražava zabrinutost zbog neizvesnosti u vezi s ispitima i završetkom studija. Jedna studentkinja iz male sredine je izjavila da odlaganje predavanja i produžetak studija povećava finasijski pritisak na njenu porodicu.

S druge strane, neki studenti nalaze smisao u aktivnom učešću. „Presrećna sam što sam deo ove borbe. Ove blokade su investicija za našu budućnost,” kaže jedna učesnica protesta. Ovo ukazuje na podeljene stavove – između straha  i nade da se kroz zajednički trud može postići nešto veće.

Šta kažu podaci?

• Frekvencija dolaska na fakultet: Najveći broj studenata (36%) boravi na fakultetu dva do četiri puta nedeljno, dok 23% dolazi pet i više puta. Oko 13% studenata retko posećuje fakultet, dok 13% ne dolazi uopšte.
• Bezbednost na ulici: Dok se većina oseća donekle sigurno, 45 studenata navodi da se ne oseća bezbedno na ulici.
• Podrška roditelja i zajednice: 80% studenata oseća podršku roditelja i zajednice, dok 15% ne oseća nikakvu podršku. Zanimljivo je da 5% ispitanika primećuje razlike u podršci – mlađi ljudi su im skloniji, dok starije generacije pokazuju manje razumevanja.

Jedan od najupečatljivijih podataka odnosi se na potrebu za psihološkom podrškom – 10% studenata izjavljuje da bi želelo psihološko savetovanje zbog problema poput anksioznosti, depresije, finansijskih briga i osećaja nepravde u društvu.

Različiti pogledi na blokade

Studenti završnih godina imaju različite stavove prema blokadama. Dok neki žele da što pre završe fakultet, drugi smatraju da su blokade neophodne za dugoročne promene. Evo nekoliko izjava studenata:

• „Blokade su investicija za našu budućnost.”
• „Zadovoljna sam kako su blokade uticale na mene. Ovo je iskustvo koje ću pamtiti.”

Ipak, postoje i oni koji ne podržavaju obustavu nastave: „Mislim da blokada nema smisla. Jednostavno želim da završim školovanje u roku.”

Psihološki teret i kako ga prevazići

Anksioznost, strah od neuspeha i pritisak spoljašnjih okolnosti dominiraju među studentima. Istraživanje je pokazalo da 10% njih traži psihološku podršku zbog problema poput stresa, empatije i osećaja nepravde. „Psiholozi i stručnjaci moraju se uključiti i pružiti moralnu podršku studentima koji svakodnevno trpe psihički teror,” naglasio je jedan od ispitanika.

Mina Radosavljević dodaje da je pružanje podrške ključno: „Lično ne mogu da ostanem imuna na potrebe mladih ljudi. Spremna sam da pružim besplatnu psihološku pomoć studentima kojima je to potrebno.” Ovo je poziv i ostalim stručnjacima da se aktivno uključe i pomognu mladima u ovim izazovnim vremenima.

Kako se nositi sa stresom?

1. Potražite podršku: Bez obzira na to da li dolazi od porodice, zajednice ili stručnjaka, podrška može biti ključna u prevazilaženju nesigurnosti.
2. Praktikujte brigu o sebi: Uključite u svakodnevnicu aktivnosti koje smiruju – bilo da je to fizička aktivnost, kreativno izražavanje ili jednostavan odmor.
3. Fokusirajte se na dugoročne ciljeve: Iako blokade i situacija mogu delovati kao prepreke, važno je zadržati širu perspektivu.
4. Povežite se s drugima: Kolektivna snaga zajedništva može pomoći u borbi protiv osećaja usamljenosti i izolacije.

Na kraju, situacija kroz koju prolaze studenti nije samo njihov lični izazov već i društveni signal da je mladima potrebna podrška, razumevanje i prostor za glas. Njihova energija, hrabrost i volja da se bore za bolje sutra pokazuju snagu koja može doneti promene, čak i u najtežim vremenima.