Kritičko razmišljanje u digitalnom dobu: zašto je sve teže misliti svojom glavom?

Informacija danas ima više nego ikada, ali razmišljanja o njima je sve manje. Vesti, objave, komentari i „činjenice“ smenjuju se tolikom brzinom da retko imamo vremena da se zapitamo šta zapravo čitamo, ko nam to govori i zašto. Umesto promišljanja, često reagujemo instinktivno, lajkom, komentarom, deljenjem ili brzim zaključkom.

U takvom okruženju, problem više nije samo u lažnim vestima. Mnogo veći izazov je to što i tačne informacije mogu biti izvučene iz konteksta, selektivno predstavljene ili upakovane tako da utiču na naše stavove i emocije. Sposobnost da zastanemo, postavimo prava pitanja i razumemo širu sliku postaje važnija od same količine sadržaja kojoj smo izloženi.

Upravo zbog toga, kritičko razmišljanje postaje jedna od ključnih veština u digitalnom svetu, ne samo za snalaženje u medijima, već i za donošenje odluka, profesionalni razvoj i razumevanje sveta koji nas okružuje.

Da bismo bolje razumeli zašto nam kritičko razmišljanje danas sve češće izmiče, ali i kako se može razvijati, razgovaramo sa prof. dr Snježanom Milivojević, profesorkom Fakulteta političkih nauka, i Majom Repić, novinarkom Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Informisanost ne znači i razumevanje

Razlika između informisanosti i kritičkog razmišljanja nikada nije bila važnija nego danas, u vremenu konstantnog protoka informacija.

Kako objašnjava prof. dr Snježana Milivojević, obilje vesti i podataka promenilo je način na koji raspolažemo vremenom i pažnjom, jer što je više informacija, to je manje prostora za refleksiju. Informacije dobijamo brzo i često već obrađene, ali kritičko razmišljanje podrazumeva njihovu analizu, procenu i razumevanje. Medijski princip, dajte sve informacije pa će publika sama zaključivati je kompromitovan masovnom proizvodnjom dezinformacija, poluistina, neistina što je sve dodatni napad na pažnju i vreme svih.

Dakle, nije presudno koliko znamo, već koliko uspevamo da procenimo šta je zaista važno i relevantno za razumevanje sveta oko nas.

Zašto nam je sve teže da formiramo mišljenje

Iako su informacije dostupnije nego ikada, razumevanje i promišljanje zahtevaju vreme, logiku i kontekst.

U novom medijskom okruženju, kako ističe Milivojević, gde su informacije brzo i lako dostupne ali njihovo razumevanje zahteva napor, refleksiju, logiku i rasuđivanje da se sazna kontekst i istina, a do njih u obilju nije lako doći,  građani su izgubili neke tradicionalne oslonce: poverenje u medije i nauku je poljuljano, a tehnološki razvoj dodatno komplikuje procenu izvora i autentičnosti sadržaja.

Sličnu sliku iz prakse vidi i Maja Repić. Ona primećuje da publika često formira mišljenje na osnovu delimičnih informacija, pročitanog naslova ili dela teksta a sve bez dubljeg razumevanja konteksta. Takav pristup vodi do pogrešnih zaključaka i širenja nepotpunih ili netačnih informacija.

Brzina dodatno otežava proces. U velikom broju vesti koje svakodnevno konzumiramo, retko se zadržavamo dovoljno dugo da bismo o njima zaista promislili. Skrolovanje postaje osnovni način informisanja, a dubinsko čitanje izuzetak, navodi Repić.

Društvene mreže, algoritmi i iluzija informisanosti

Internet i društvene mreže nisu samo novi kanali komunikacije, oni su promenili način na koji nastaju, šire i tumače informacije.

Profesorka Milivojević navodi da su horizontalno povezivanje i dostupnost sadržaja omogućili svakome da učestvuje u proizvodnji informacija, ali su istovremeno oslabili ulogu profesionalne selekcije i provere.

- Algoritmi dodatno oblikuju ono što vidimo, favorizujući sadržaj koji odgovara našim interesovanjima i navikama.  Takvo okruženje otežava razvoj kritičkog odnosa prema informacijama, jer se selekcija sve češće zasniva na personalizaciji, a ne na profesionalnim standardima, upozorava ona.

Maja Repić ukazuje da korisnici najčešće prate medije čija se uređivačka politika poklapa sa njihovim uverenjima. Informacije koje dolaze iz tih izvora lakše se prihvataju bez preispitivanja, dok se drugačije perspektive često ignorišu.

Činjenica da su mladi odrasli uz tehnologiju ne znači automatski i da imaju razvijeno kritičko mišljenje. Digitalna pismenost, medijska pismenost i sposobnost razumevanja algoritama nisu isto.

- Milivojević naglašava da savremeno okruženje zahteva nove oblike pismenosti – od razumevanja podataka i algoritama do veštačke inteligencije, ali da je u osnovi svega i dalje ljudska sposobnost razmišljanja i procene.

- Repić dodaje da se često podrazumeva da su mladi informisani samo zato što redovno prate vesti. Međutim, čitanje iz jednog ili više sličnih izvora ne znači nužno i promišljeni odnos prema informacijama koje se plasiraju.

Može li se kritičko razmišljanje naučiti

Kritičko razmišljanje nije urođena osobina, već veština koja se razvija i uči tokom vremena kroz obrazovanje, iskustvo i svakodnevnu praksu.

Kako objašnjava prof. dr Snježana Milivojević, ono se stiče i u formalnom sistemu obrazovanja, ali i kroz lično iskustvo i odnos sa svetom koji nas stalno podstiče na preispitivanje.

Iskustvo je, kako navodi, važan izvor znanja, ali i sam proces učenja predstavlja način da se to iskustvo oblikuje i primeni. Kritičko razmišljanje zato podrazumeva stalno prilagođavanje, korišćenje proverenih znanja i spremnost da se sopstveni stavovi koriguju i unaprede.

U savremenom okruženju, ova veština postaje neophodna za svakodnevno funkcionisanje. Ona nije rezervisana samo za akademski kontekst ili medije, već je ključna u donošenju odluka, razumevanju društvenih promena i snalaženju u svetu koji se ubrzano menja.

Milivojević posebno ističe da je otvorenost prema novim informacijama i drugačijim perspektivama važan preduslov za razvoj kritičkog mišljenja. Umesto da nove informacije izazivaju strah ili zatvaranje, one mogu biti podsticaj za kreativnost i dublje razumevanje stvarnosti.

U tom smislu, kritičko razmišljanje nije jednokratna veština koju usvajamo, već proces koji traje, deo je celoživotnog učenja i aktivnog odnosa prema svetu koji nas okružuje.

Pitanje koje menja način razmišljanja

Jasno je da u savremenom svetu kritičko razmišljanje postaje neophodna svakodnevna veština. Ne samo za snalaženje u medijima, već i za donošenje odluka, profesionalni razvoj i razumevanje društva u kojem živimo.

Kako ističe novinarka CINS-a Maja Repić, prvi korak ka promišljenijem odnosu prema informacijama jeste usporavanje. Važno je da se sadržaj, posebno u oblastima koje su nam značajne, pročita više puta i da se o njemu razmisli pre nego što se formira mišljenje ili donese zaključak. Jednako je važno postaviti pitanja o kontekstu: šta informacija znači, kakve posledice ima, na koga utiče i zašto se plasira baš u određenom trenutku.

Praćenje različitih medija i izvora, koji se razlikuju po uređivačkim politikama, izboru sagovornika i načinu izveštavanja, dodatno pomaže u formiranju šire slike. Kontakt sa drugačijim perspektivama, čak i kada se sa njima ne slažemo, podstiče razmišljanje i preispitivanje sopstvenih stavova.

Možda je prvi korak jednostavniji nego što deluje. Kako ističe prof. dr Snježana Milivojević, jedno pitanje može napraviti razliku u načinu na koji pristupamo informacijama:

Šta ovo zapravo znači?

Zastajanje nad tim pitanjem često je dovoljno da nas pomeri iz uloge pasivnog primaoca sadržaja u aktivnog učesnika koji razume, procenjuje i donosi sopstvene zaključke. Upravo tu počinje kritičko razmišljanje.