Sigurno ti se čini da je multitasking veština koju moraš da savladaš — odgovaraš na poruke, učiš za ispit, pretražuješ društvene mreže i slušaš predavanje u isto vreme. Deluje kao da postižeš više, ali... da li zaista? Da li je multitasking zaista korisna navika, ili ti, neprimetno, troši energiju, pažnju i produktivnost?
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
U ovom tekstu otkrićeš šta multitasking zaista jeste, koje su njegove prednosti i mane, i što je najvažnije — kako da ga koristiš pametno, ako već ne možeš bez njega.
Šta zapravo znači multitasking?
Multitasking ne znači da istovremeno obavljaš više zadataka sa jednakom pažnjom. Mozak zapravo ne može da fokusirano obradi dve složene informacije u isto vreme. Umesto toga, on brzo prebacuje pažnju sa jednog zadatka na drugi, što te može umoriti brže nego što misliš.
Zamisli to kao da stalno prebacuješ tabove u svom pretraživaču. U nekom trenutku ne znaš više gde si stao/la i gubiš koncentraciju i vreme da se vratiš na rethodni kontekst. Ovakvo „šaltanje“ smanjuje tvoju efikasnost i produžava vreme koje ti je potrebno da nešto zaista završiš.
Prednosti multitaskinga
Multitasking ipak nije uvek loš. Kada obavljaš jedan automatski i jedan pažnje vredan zadatak, tvoj mozak to može da iznese. Na primer, možeš da šetaš i pri tome slušaš podcast. Ili da slažeš veš i razmišljaš o ideji za seminarski.
U ovakvim situacijama multitasking ti pomaže da bolje iskoristiš vreme, spojiš korisno i prijatno, ili da ostaneš angažovan/a dok obavljaš rutinske poslove. Neki ljudi kažu da im to čak pomaže da se opuste ili da lakše uđu u „radni ritam“.
Mane multitaskinga
Problem nastaje kada pokušavaš da obavljaš dva ili više zadataka koji zahtevaju punu pažnju. Na primer, učiš za ispit i odgovaraš na poruke. Ili pišeš seminarski dok istovremeno gledaš video na YouTube-u. U tim situacijama multitasking te zapravo:
- usporava, jer ti je potrebno više vremena da završiš svaki zadatak;
- povećava šanse za greške, jer ti pažnja stalno „iskače“;
- smanjuje kvalitet rada, jer ne ulaziš duboko ni u jedan sadržaj;
- umara mozak, jer svaka promena fokusa troši energiju i koncentraciju;
- i na duže staze, može oslabiti tvoju sposobnost dugotrajnog fokusa.
Postoji i nešto što se zove residual attention — čak i kada se prešaltaš na drugi zadatak, deo tvoje pažnje i dalje ostaje na prethodnom. Rezultat? Tvoje misli su rasute i teško ti je da se stvarno fokusiraš.
Kako da koristiš multitasking pametno?
Ako ne možeš da ga se odrekneš — a realno, teško je potpuno izbaciti multitasking iz svakodnevice — pokušaj da ga koristiš tamo gde zaista ima smisla.
Kombinuj zadatke koji se međusobno ne takmiče za tvoju pažnju. Na primer, slušaj podcast dok treniraš. Ili proveri mejlove dok putuješ prevozom. Izbegavaj da u isto vreme učiš i komuniciraš na mrežama — jer ćeš teško zapamtiti bilo šta od toga.
Uvedi mini pravila: kada radiš nešto što zahteva fokus, stavi telefon na tihi režim, koristi „do not disturb“ funkciju, i napravi vremenski blok od recimo 25 minuta u kom se fokusiraš samo na jednu stvar (tehnika Pomodoro je sjajan način da to praktikuješ). Nakon toga — kratka pauza, pa možeš da pređeš na nešto drugo.
Da li je multitasking dobar za tebe?
Odgovor nije ni potpuno „da“ ni potpuno „ne“. Multitasking može biti koristan ako znaš kada i kako da ga koristiš. U suprotnom, može ti otežati život i smanjiti kvalitet svega što radiš. Umesto da stalno skačeš sa zadatka na zadatak, pokušaj da budeš prisutan/a tamo gde si — jer kada si fokusiran/a, ne samo da radiš bolje, već se i osećaš bolje.
