Tokom protekle dve decenije bili smo svedoci da su se u Srbiji osnivale brojne visokoškolske ustanove, samim tim je danas pred tobom izrazito veliki izbor mogućnosti za nastavak akademskog obrazovanja. Širi izbor za upis fakulteta, sam po sebi, predstavlja pozitivnu stvar, ali smo u praksi videli da su se dešavale i situacije u kojima visokoškolskim ustanovama nije odobrena ponovna akreditacija.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Upravo zato želimo da ti detaljnije objasnimo koja su tvoja prava i kakav je postupak, ako si u statusu studenta, u slučaju da tokom tvog studiranja visokoškolska ustanova ne bude ponovo akreditovana ili njen studijski program ne bude reakreditovan.
Šta znači kada visokoškolska ustanova ima akreditaciju?
Akreditacijom se određuje da li je fakultet ispunio sve obaveze i standarde koji su Zakonom o visokoškolskom obrazovanju propisani. Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju utvrđuje procedure i standarde koje jedna visokoškolska ustanova treba da ispuni da bi dobila akreditaciju, odnosno da bi se nakon perioda od 7 godina mogla izvršiti ponovna akreditacija. To u praksi znači da li ima odgovarajući nastavni kadar, da li je program dobro organizovan, da li ima dovoljan broj prostorija obzirom na broj studenata koji upisuje i slično.
Ako fakultet ima akreditaciju, to znači i da mu je diploma važeća i priznata. Na sajtu svakog fakulteta možeš pronaći dokument o akreditaciji u kome piše da li ispunjava uslove ili ne. Početna akreditacija je uslov za dobijanje dozvole za rad. Dozvola za rad takođe mora biti istaknuta na zvaničnoj internet stranici ustanove i obuhvata sve akreditovane studijske programe.
Dešava se da su na nekim fakultetima akreditovani samo određeni smerovi, a neki drugi nisu. Zato ako si maturant bilo koje srednje škole, koji planira da studira, ali i studenti koji želi da promeni studijski program ili čak fakultet, treba da se informišeš o željenom fakultetu ili visokoškolskoj ustanovi. Na sajtu Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju postoji detaljan prikaz akreditovanih visokoškolskih ustanova, gde možeš da proveriš da li tvoj izabran fakultet, na kojem želiš da nastaviš akademsko školovanje, ima akreditaciju.
Šta se dešava sa studentima visokoškolskih ustanova koje izgube akreditaciju/dozvolu za rad?
Za tebe je najbitnije, svakako, šta možeš da uradiš ako tvoj fakultet ili visoka škola izgube akreditaciju, odnosno ako ne ispune uslove za ponovnu akreditaciju nakon isteka roka od 7 godina od prethodno odobrene akreditacije. Moraš razlikovati slučaj ukoliko cela visokoškolska ustanova nije reakreditovana, od slučaja kada samo pojedini studijski programi nisu reakreditovani. Dakle, ako kao student završiš neakreditovani fakultet, tvoja diploma neće važiti, zato pre izbora fakulteta imaš na raspolaganju vodič koji je naveden u prethodnom poglavlju ovog bloga. U praksi se dešava da ako si započeo studiranje na određenom studijskom programu konkretne akreditovane ustanove, taj studijski program u međuvremenu možda ne bude reakreditovan. Takvi fakulteti imaju pravo da izvedu upisane generacije akademaca po ranije odobrenim programima, ali im neobnovljena akreditacija ne dozvoljava upis novih studenata na taj studijski program.
Međutim, za tebe je od ključne važnosti da si upoznat sa svojim pravima u slučaju ako visokoškolska ustanova izgubi akreditaciju, odnosno ne bude reakreditovana, stvari su tada malo komplikovanije. Za tvoje kolege studente i tebe, koji i dalje studirate na toj visokoškolskoj ustanovi u trenutku kada joj je oduzeta dozvola za rad, Zakon o visokom obrazovanju propisuje određeno rešenje. Naime, trebalo bi da ti bude omogućeno da studije završiš na srodnom programu neke druge akreditovane ustanove.
Koji su tvoji dalji koraci nakon gubitka akreditacije tvog fakulteta?
Zakon o visokom obrazovanju predviđa da, u slučaju oduzimanja dozvole za rad visokoškolskoj ustanovi, "brigu o studentima" preuzima Ministarstvo prosvete i Nacionalni savet za visoko obrazovanje.
To znači da je ministar prosvete, na predlog Nacionalnog saveta, dužan da u roku od 30 dana od dana prestanka rada ustanove, donese akt kojim se obezbeđuje završetak studija tebi i tvojim kolegama studentima te visokoškolske ustanove.
U praksi to znači da prelaziš na ustanovu koja je srodna onoj na kojoj si studirao, dakle biraš akreditovanu ustanovu koja sadrži nasličnije studijske programe i stručne predmete koje si imao na prethodnom fakultetu. Nakon toga podnosiš zahtev za priznavanje ispita koje si imao položene na prethodnoj visokoškolskoj ustanovi. Stručna komisija fakulteta vrši priznavanje ispita, koje potvrđuje Nastavno-naučno veće i nakon toga novoizabrani fakultet izdaje Uverenje o priznatim ispitima.
Ono što je verovatno za tebe pitanje svih pitanja jeste ko snosi troškove daljeg školovanja. Odgovor na ovo pitanje, barem po slovu zakona, ide u prilog tebi i tvojim kolegama, koji su ne svojom krivicom izgubili mogućnost daljeg školovanja na neakreditovanom fakultetu. Dakle, troškove studija do diplomiranja, bez obzira na kojoj si godini, snosi ustanova koja je ostala bez dozvole za rad.
Problemi u praksi po pitanju primene zakona?
Zakon je predvideo zaista pravično rešenje da troškove studija do diplomiranja, bez obzira na kojoj si godini, snosi ustanova koja je ostala bez dozvole za rad i nije joj odobrena akreditacija u postupku ponovne reakreditacije. Ipak, praksa je pokazala da je u dosta slučajeva to vrlo teško ostvarivo jer se u tim slučajevima neakreditovane visokoškolske ustanove statusno ukidaju, nelikvidne su, dovodi se u pitanje da li one uopšte mogu da snose sve troškove tvog školovanja i da li postoje realni zakonski mehanizmi koje možeš da iskoristiš za rešenje svog problema. Sve su to pitanja koja se javljaju u praksi, upravo zato pažljivo biraj i prethodno se dobro informiši o visokoškolskoj ustanovu koju želiš da upišeš, jer se ipak radi o tvojoj budućnosti.
