Prva godina fakulteta za mnoge je jedan od najvećih životnih preokreta. Novi grad, novo društvo, drugačiji način učenja i mnogo više odgovornosti često kod brucoša izazivaju osećaj nesigurnosti i pitanje da li rade sve kako treba.
Iako ne postoji univerzalno uputstvo za uspešno studiranje, iskustva starijih studenata mogu biti dragocena. Upravo oni najbolje znaju koje bi greške danas izbegli, šta bi uradili drugačije i koje savete bi voleli da su čuli kada su prvi put seli u studentsku klupu. Za naš portal dve studentkinje su podelile svoje iskustvo i otkrile šta bi volele da su znale i da im je neko rekao na prvoj godini fakulteta.
Niko ne očekuje da sve znaš prvog dana
Glorija Lincner, diplomirana novinarka, upisala je 2018. godine žurnalistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Danas se sa osmehom priseća svoje prve godine studija, ali priznaje da ju je tada bilo strah svega što je čeka na fakultetu.
„U tom momentu nisam imala puno ljudi oko sebe sa kojima sam mogla da razgovaram na temu studija, tada blogovi i društvene mreže i nisu bili toliko zastupljeni kao sredstvo informisanja, a jedina sam iz svoje škole krenula na ovaj smer. Volela bih da sam imala nekoga ko će mi reći da je u redu u početku ne znati odgovore na sva pitanja što se studija tiče, celo iskustvo dolazi vremenom i polako se sklapaju kockice kako vreme odmiče“, rekla je za naš portal Lincner.
Prema njenim rečima, fakultet nije samo mesto gde se polažu ispiti, već prostor u kome upoznaješ ljude, otkrivaš svoja interesovanja i polako gradiš profesionalni put.
„Takođe, volela bih da sam ranije shvatila koliko je važno da iskoristim svaku priliku za praksu i sticanje iskustva“, dodala je Lincner.
Kako nam je navela Lincner, na početku studija imala je osećaj da je pogubljena i da ne zna šta tačno radi.
„Mislim da većina brucoša prolazi kroz taj period. Sve je novo – predavanja, profesori, kolege i potpuno drugačiji način rada nego u srednjoj školi. Vremenom sam shvatila da niko ne očekuje da od prvog dana sve znaš. Pomoglo mi je to što sam bila uporna, postavljala pitanja kada nešto nisam razumela i trudila se da učim iz svakog iskustva. Svima koji se danas osećaju izgubljeno poručila bih da budu strpljivi prema sebi i da ih ne bude sramota da pitaju onda kada nešto ne znaju. Taj osećaj prolazi mnogo brže nego što misle“, rekla je naša sagovornica.
Samostalnost je važna
Lincner je najviše iznenadilo kada je upisala fakultet koliko je važna samostalnost.
„Niko vas neće stalno podsećati na obaveze ili organizovati vreme umesto vas. Upravo zato je dobra organizacija jedna od najvažnijih veština koju student može da razvije. Takođe, iznenadilo me je koliko mnogo može da se nauči kroz razgovor sa kolegama i rad na zajedničkim zadacima“, rekla je Lincner.
Lincner smatra da je od izuzetne važnosti da se studenti već od prve godine uključe u studentske organizacije, volontiranje i vannastavne aktivnosti.
„Mislim da su takva iskustva veoma korisna, posebno na studijama novinarstva. Kroz studentske organizacije, volontiranje ili različite projekte stiču se veštine koje se teško mogu naučiti samo na predavanjima – timski rad, komunikacija, organizacija i odgovornost. Lično nisam bila aktivna u studentskim organizacijama, ali sam se trudila da svaku priliku za praktičan rad iskoristim, jer sam shvatila da je upravo iskustvo ono što kasnije pravi razliku“, objasnila je naša sagovornica.
Praksa i sticanje iskustva su važniji od ocena
Iako mnogi studenti smatraju da je dovoljno samo učiti i polagati ispite, Lincner ističe da su praksa, rad na različitim projektima i sticanje iskustva još tokom studija podjednako važni.
„Veoma su važni, po mom mišljenju i više nego visoke ocene. Dobre ocene jesu značajne, ali poslodavci često gledaju i šta ste radili van fakulteta. Na novinarstvu je praksa praktično neophodna, jer se kroz rad u redakciji najbrže uči. Zahvaljujući praktičnom iskustvu stekla sam sigurnost u radu i mnogo bolje razumela ono što smo učili na fakultetu. Smatram da teorija i praksa treba da idu zajedno“, rekla je Lincner.
Lincner je izdvojila nekoliko stvari koje bi svaki student trebalo da uradi već tokom prve godine fakulteta.
„Prvo, da se ne plaši da postavlja pitanja i traži pomoć kada mu je potrebna. Drugo, da što pre stekne neko praktično iskustvo, bilo kroz praksu, volontiranje ili studentske projekte. Treće, da upozna što više ljudi, jer prijateljstva i profesionalni kontakti koje stekne tokom studija često ostanu važni i nakon fakulteta, a ono poslednje - da uživaju u celom procesu i da dozvole sebi greške jer se iz njih najbolje uči“, zaključila je Lincner.
Ne plaši se ako si upisao pogrešan fakultet
Viktorija Marjanović studira etnologiju i antropologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Za razliku od mnogih studenata, njen put do pravog fakulteta nije bio iz prve – prethodno je upisala drugi smer, što joj je pomoglo da shvati koliko je važno slušati sebe i svoje želje.
„S obzirom da sam tako reći prošla kroz dve prve godine, na dva fakulteta, volela bih da sam unapred znala da treba da slušam sebe, svoje želje i intuiciju. Moja prva želja je godinama bila antropologija i etnologija, smer na koji trenutno idem, međutim na kraju četvrte godine sam pod pritiskom okoline odlučila da upišem nešto drugo. Ta ,,promašena" godina na drugom fakultetu me je takođe naučila da nije strašno ako se na nečemu ne nađemo, sigurno postoji nešto drugo što nas ,,čeka". Znam da je većini studenata ta pauzirana godina ili spoznaja da su omašili fakultet bauk, ali zapravo nije, smatram da sam baš zbog toga bila spremnija za fakultet koji trenutno studiram“, započela je svoju priču Marjanović.
Strah i nedoumica su normalni
Kako nam je otkrila, smatra da je sasvim normalno da u prvoj godini postoji strah i nedoumica.
„Da, u nekoj meri smo svi izgubljeni, što je i logično, prvi put smo u toj situaciji. Meni je pomoglo to što mi nije bilo glupo da postavim bilo koje pitanje i što sam se odmah povezala sa nekolicinom drugih ljudi sa smera. Prosto, svi smo prvi put u tome i nekako je lakše kada se međusobno pomažemo. Dakle, normalno je biti izgubljen i nije sramota pitati“, rekla je Marjanović.
Marjanović je navela da ju je najviše iznenadio odnos sa profesorima.
„Nas je jako malo, svega 15/20, pa smo nekako povezaniji i između sebe i sa profesorima. Oni imaju više vremena da nam se posvete i stvarno su tu za sve što nam treba. Mada ovo je baš individualno iskustvo, zavisi od fakulteta do fakulteta i broja studenata. Mene lično je iznenadilo to što sam se osetila prihvaćenije nego ikada. Takođe, stariji studenti su dosta otvoreni da pomognu što mnogo pomaže na početku“, objasnila je Marjanović.
Marjanović ističe da su praksa, rad na projektima i sticanje iskustva tokom studija veoma važni.
„Ukoliko je moguće, smatram da je jako važno i privatno i poslovno. Ja sam trenutno student-saradnik u etnografskom muzeju i to iskustvo mi mnogo pomaže. Deo gradiva koje učim, primenjujem praktično, ali ujedno i vežbam da ga prenosim na druge, gledam reakcije ljudi, kako razumeju ono što govorim, da li držim pažnju... Takođe, vežbam i svoje sposobnosti javnog izlaganja, što je u nauci, pogotovo društveno-humanističkoj nauci kakva je antropologija jako bitno“, navela je naša sagovornica.
S druge strane, Marjanović ističe da je kroz rad u muzeju stekla brojna poznanstva i prijateljstva sa ljudima iz različitih oblasti nauke i kulture, što joj je pomoglo da iz prve ruke upozna kako njena struka izgleda u praksi.
„Takođe, za par dana idem i na svoje prvo terensko istraživanje u Tršić, gde ću provesti deset dana i jako sam uzbuđena“, dodala je ona.
Tri stvari koje brucoši treba da urade
Marjanović je izdvojila tri stvari koje bi svaki student trebao da uradi već tokom prve godine fakulteta.
„Prvo, obavezno se povezati sa ljudima, mnogo je lakše kada ne moramo sami da prolazimo kroz novo. Drugo, pitati sve, apsolutno sve što vas interesuje i tehnički i što se samih studija tiče. Treće, zadati sebi neke male, a dostižne ciljeve, dosta pomaže u održavanju kontinuiteta, prosto pokušati da ostvestiš gde si i šta planiraš dalje“, zaključila je Marjanović.
Iako studiraju različite smerove i imaju različita iskustva, obe sagovornice slažu se u jednom – prva godina fakulteta ne mora da bude savršena da bi bila uspešna. Greške, nesigurnost i brojna pitanja sastavni su deo prilagođavanja, a upravo kroz njih studenti najviše uče.
Njihova poruka budućim brucošima je jednostavna: ne plašite se da tražite pomoć, iskoristite svaku priliku za sticanje iskustva, upoznajte nove ljude i dozvolite sebi da učite sopstvenim tempom. Jer fakultet nije samo mesto na kome se polažu ispiti, već period u kome se grade prijateljstva i prvi koraci ka budućoj karijeri.
