Iako na našem području ne postoji nešto što bismo u pravom smislu te reči nazivali kampusom, u inostranstvu, a posebno u Americi, kampusi su neizostavni deo studentskog života. Ono što bi kod nas bili studentski dom, menza i fakultet, to bi sa dosta više sadržaja činilo jedan kampus.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Dakle, šta sve jedan prosečan kampus sadrži?
Sale za predavanja, smeštajne jedinice, biblioteke, centre za okupljanje studenata, prostorije za ručavanje i zelene površine u formi prostranih parkova. Međutim, pored činjenica o izgledu i konceptu kampusa, sada ćemo istražiti kampuse sveta koji su po svojim određenim karakteristikama posebni i jedinstveni.
Najskuplji univerzitet
Univerzitet u Kembridžu je estimiran kao najskuplji ─ jedna godina studiranja na ovom univerzitetu za 2022/23 iznosi oko 73 hiljade dolara.
Ovaj univerzitet je osnovan 1209. godine, što ga ujedno čini i petim najstarijim na svetu. Danas, ovaj univerzitet ima čak 31 fakultet, koji su osnivani od 1284. pa do 1965. godine. Međutim, šta pored duge istorije, tradicije i brojnih velikana koji su kroz njega prošli, a među kojima su Isak Njutn i Viliam Harvej, ovaj univerzitet čini tako posebnim? Da li odgovor leži u raskoši njegovog kampusa?
Ono što je specifično za kampus ovog univerziteta jeste činjenica da su fakulteti rasuti po celom gradu, pa samim tim ne poseduje jedan kampus, kako bismo možda pretpostavili. Cene smeštajnih jedinica za nedelju dana najma se kreću od 100 do 200 funti, a imajući u vidu činjenicu da godina traje 40 nedelja, studenti ovog univerziteta, pored najskuplje školarine, izdvajaju još i 4-8 hiljada funti za smeštaj.
Zanimljiv podatak je da Kembridž svojim studentima garantuje dovoljno smeštajnih jedinica koje su pri fakultetu za čak tri godine, dok neki fakulteti i za sve četiri godine, kako bi se umanjili troškovi privatnog smeštaja. Takođe, sistem funkcioniše tako što godišnji ugovori smeštaja traju od 26 do 39 nedelja, kako studenti ne bi plaćali punu kalendarsku godinu ukoliko taj smeštaj neće koristiti.
Već smo pomenuli da su kampusi ovog univerziteta rasuti po celom gradu u manje celine svojih fakulteta, međutim, sav smeštaj se nalazi u okviru univerzitetske oblasti, odnosno u krugu od 5 kilometara od univerzitetske crkve sv. Marije Velike i studenti moraju boraviti u tom krugu kako bi zadržali svoj status na godini. U izuzetnim slučajevima, traži se permisija kako bi se živelo negde izvan ovog dometa univerzitetske oblasti.
Smeštaj koji se nudi studentima varira od srednjovekovnih soba do moderno uređenih sa zasebnom sobom i deljenom kuhinjom, kao i prostorijom za pranje veša. Svi studenti imaju dostupnu biblioteku i IT opremu. U okviru Kembridž univerziteta postoji preko 100 biblioteka. Univerzitet poseduje takozvani univerzitetski informacioni sistem i svi studenti imaju pristup. On obuhvata WiFi mrežu, besplatan mejl nalog i softvere, kao i besplatnu IT obuku.
Studentima se nudi mogućnost usavršavanja jezika kroz kurseve, ali i konverzacijske programe sa maternjim govornicima. Njihova mreža obuhvata resurse na čak 180 jezika.
Takođe, studentima se u okviru kampusa pružaju prikladna mesta za bogosluženje, proslave i meditaciju za studente različitih vera, kao što su budizam, hrišćanstvo, sikizam, hinduizam, jevrejska i muslimanska veroispovest, u posebno namenjenim prostorijama.
Govoreći o hrani, Kembridž nudi svojim studentima dve opcije – ketering i samostalni ketering. Samostalni ketering podrazumeva da studenti sami spremaju svoje obroke i ustanove obezbeđuju najosnovniju opremu za to. Sa druge strane, svaka ustanova u okviru sebe uključuje i usluge keteringa gde se čak mogu naći i takozvane three-course večere.
Posmatrajući statistike od 2016. do 2021. godine, koje se mogu pronaći na zvaničnom sajtu Kembridža, studenti u najvećem broju biraju da studiraju u oblasti humanih i društvenih nauka, potom u oblasti tehnologija, dok treće mesto zauzima umetnost. Najmanje popularna je klinička medicina.
Kembridž trenutno broji oko 20 hiljada aktivnih studenata, a raspodela prihoda ovog univerziteta tokom 2021. godine izgleda ovako: 39% zarade je došlo od grantova koji podržavaju istraživačke aktivnosti ovog univerziteta, a 22% zarade je došlo od školarina, što ujedno čini i drugi najveći udeo prihoda. Ostatak dolazi od investicija, donacija i ostalih grantova.
Najstariji univerzitet
Titulu nastarijeg univerziteta na svetu poneo je Univerzitet u Bolonji, osnovan 1088. godine. Iako najstariji, ovaj univerzitet prati potrebe današnjice i prilagođava svoje obrazovne programe savremenom dobu. Danas ovaj univerzitet nudi 104 internacionalna programa, od kojih je čak 87 na engleskom jeziku. Obuhvata sve oblasti od agrikulture, preko ekonomije, prava, medicine, veterinarske medicine, političkih nauka itd. Zbog količine programa, ovaj univerzitet svake godine upiše 96 hiljada studenata. Cena godine studiranja se kreće od 25 do 30 hiljada evra u zavisnosti od uslova koje student ispunjava.
Međutim, verovatno ste se zapitali do sada kako izgleda kampus najstarijeg univerziteta? Činjenica je da kao i kod Kembridža i ovaj univerzitet ima rasute kampuse, međutim, oni nisu raspoređeni na nivou jednog grada, već po celoj regiji, pa tako poseduju kampuse u Bolonji, Kaseni, Forliju, Raveni i Riminiju čime nude mogućnosti međusobne komunikacije i druženja studenata širom zemlje.
Zbog svoje tradicije, ovaj univerzitet poseduje mrežu od 15 muzeja, kolekcija i digitalnih projekcija koje su dostupne svim studentima, kao i pristup nekim od najlepših biblioteka i istorijskih arhiva.
Kampusi u okviru ovog univerziteta svojim studentima pružaju široku podršku kroz različito organizovane službe. Recimo, jedan od kampusa, Cesena, svojim studentima obezbeđuje sledeće službe: PR služba studentima pored informacija o programima studiranja i istraživačkim grantovima, pruža i informacije o aktivnostima u gradu, mestima za odmaranje i slično, Savetodavna služba pruža karijernu podršku studentima i to kroz tri grane – pre nego što postanu studenti, u toku studija, kao i nakon studija u potrazi posla. Zatim, ovaj kampus studentima obezbeđuje službu za prakse i poslove, koja konkretno održava odnose sa kompanijama i institucijama od interesa za studente i pruža podršku prilikom zaposlenja, što obuhvata čak i popunjavanje formi i dokumentacije.
Zatim, istražujući kampus Rimini, pored pomenutih usluga, možemo primetiti da on svojim studentima nudi i službu psihološke podrške, namenjenu svim studentima i mladim ljudima od 20 do 28 godina. Ova klinička inicijativa postoji još od 1985. godine, kada ju je odsek za psihologiju Renzo Kanestrari uspostavio. Ova služba je besplatna za sve studente koji su obuhvaćeni programom osiguranja AUSL. Takođe, ovaj kampus svojim studentima nudi aplikaciju myUniBo putem koji studenti proveravaju listu svojih ispita i ocena i prijavljuju naredne ispite.
Ovaj univerzitet je tokom svoje duge istorije, iznedrio mnoga poznata, istorijska imena. Čak četvorica papa je pohađalo ovaj univerzitet – Papa Aleksandar XI, Papa Grgur XIII, Papa Grgur XV i Papa Inoćentije IX , dva kardinala, kao i istoriji poznat Tomas Beket koji je živeo u 12. veku i prvi među svim pomenutim imenima ostavio traga. Potom se tu nalaze i Frančesko Petrarka i Dante Aligijeri. Novijoj istoriji je poznat akademik Umberto Eko.
Iako najbolje rangiran italijanski univerzitet, na svetski poznatoj listi koja ocenjuje univerzitete, QS World University Rankings, ovaj univerzitet zauzima 166. mesto za 2022. godinu, što ga i dalje čini daleko slabije rangiranim od američkih univeziteta, poput Harvarda i MIT-a ili engleskih kao što su Oksford i Kembridž.
Najveći kampus
Koledž Beri je najpoznatiji po činjenici da poseduje najveći kampus na svetu i prostire se na 109 kvadratnih kilometara. Osnovan je 1902. godine u Džoržiji. 2021. godine je godina studiranja na ovom koledžu koštala 38 hiljada dolara. Međutim, kao dodatak ovome, oni koji su želeli da koriste i lepote najvećeg kampusa, godišnje su plaćali još oko 14 hiljada dolara. Dakle, šta sve od sadržaja nudi najveći kampus na svetu?
Ovaj koledž u okviru sebe nudi preko 1000 poslova za studente - predavanje u laboratorijama, rad u radnjama koje su deo kampusa, rad u proizvodnji mlečnih proizvoda, itd. Ono što ovaj kampus posebno izdvaja jesu velike zelene površine i raskošan biodiverzitet, pa se tu mogu pronaći reke, bare, borove šume, botanička bašta i posedi u svrhe obrađivanja zemljišta. S obzirom na površinu, studenti ovde hajkuju, voze kajak, kampuju i organizuju niz aktivnosti u prirodi.
Podaci pokazuju da je prosečna veličina jedne sobe u američkim kampusima 12 metara kvadratnih, dok ovaj kampus nudi i manje, ali i veće sobe od datog proseka. Trenutno je najveći procenat studenata 38% u muško-ženskim domovima, 21% u apartmanima za jednu osobu, 18% u samo ženskim, 10% u samo muškim, 8% u specijalno uređenim smeštajnim jedinicama namenjene osobama sa invaliditetom i ostalih 5% čine neki drugi tip smeštaja.
