Polazak na fakultet je jedno od najvažnijih razdoblja u životu svakog mladog čoveka. Ovaj prelazak iz roditeljskog doma u novu sredinu donosi sa sobom mnogo izazova, a jedan od ključnih je pitanje smeštaja: studentski dom ili stan?
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Oba izbora imaju svoje prednosti i mane, i odluka zavisi od ličnih preferencija, finansijskih mogućnosti i želja studenata.
U razgovoru sa Ksenijom Vulić, studentkinjom Tehnološko-metalurškog fakulteta, popričali smo na ovu temu i napravili paralelu koje su to prednosti i mane.
Koje su prednosti i mane?
“Moje iskustvo u domu je krajnje pozitivno. Previše ljudi sam upoznala, iz toliko različitih gradova pa čak i država. To mi je baš značilo da vidim, čujem i promenim način razmišljanja o nekim stvarima. Prednosti doma su pre svega menza i čitaonica koje su dostupne non stop. Takođe, jedna od prednosti je što uvek imaš nekoga da pitaš za pomoć, u domu su studenti sa različitih fakulteta, pa ukoliko naiđeš na poteškoću sa nekim predmetom, ima ko da uskoči da ti objasni. Najizazovnije u vezi sa životom u domu je to što nikada nisi sam. Nekad je to u redu, ali postoje momenti kada nam je svima prekopotrebna samoća. U domu je to teško postići ali nije nemoguće. Drugi “problem” je nedostatak kuhinje, (neki domovi imaju mini kuhinje, ali vrlo oskudno opremljene i male, dok većina nema uopšte). Studenti koji su na posebnom režimu ili su alergični ili im ne odgovara nekad hrana iz doma, gotovo da nemaju mogućnost da sami spreme.”
Ksenija je nakon dve godine života u domu, prešla u stan, pa je na taj način uspela da uvidi šta joj je to odgovaralo tada, a šta sada, pa sa tim u vezi poručuje: “Život u stanu mi je pružio više slobode jer sam dovoljno dugo živela u domu bez određenih stvari i prosto su mi one nedostajale. Što se tiče količine odgovornosti, nije se preterano promenila, jer sam već dovoljno sazrela kad sam prešla da živim u stan, pa mi je to bilo sasvim “prirodno”. Živeći sama sam uspostavila neke navike i mini rituale koji mi svakodnevno pomažu da preguram periode i mislim da je to jako važno za mlade ljude da se u nekom momentu potpuno osamostale, da ispitaju svoje granice i da probaju da steknu zdrave navike i rutine koje će im dati snagu za dalji napredak na svim poljima.”
Za kraj smo je pitali da li bi brucošima preporučila da prvo žive u domu ili stanu, a ona nam je rekla: “Sve zavisi od karaktera do karaktera osobe. Na primer, ako je neki brucoš lakoveran, njega studentski život u domu može odvući od učenja zbog čestih odlazaka na žurke i zato je važno postaviti granicu. Zato bih takvim studentima preporučila da prvo žive sami i izgrade disciplinu učenja, a tek onda da u drugoj ili trećoj godini dođu u dom i upoznaju puno ljudi. Dok bih drugim studentima koji već imaju izgrađene neke navike i podvučene granice preporučila da prvo dođu u dom i upoznaju puno ljudi i žive pravi studentski život.”
Kako na studente utiče odlazak od roditelja?
Sa druge strane, postavlja se pitanje kako ovaj prelazak utiče na psihu studenata. Kako se studenti najčešće nose sa osećajem usamljenosti kada se presele u novi grad i kako prelazak iz roditeljskog doma u novi prostor utiče na osećaj odgovornosti kod njih?
Odgovore na ova pitanja, potražili smo od psihologa i psihoterapeuta pod supervizijom, Mine Radosavljević.
“Selidbom u novu sredinu, mladi ljudi se suočavaju sa fizičkom udaljenošću svoje primarne okoline. Ta situacija u mladoj osobi može probuditi najrazličitije emocije, između kojih je i osećaj izolovanosti ili usamljenosti. Iz iskustva u radu sa mladima najčešće je u pitanju pojačana upotreba telefona i društvenih mreža. Naravno da postoje rešenje, kao što postoje i rešenja za svaki problem. Pri preseljenju najbitnije je da student upozna neku novu grupu ljudi, zato savetujem odlazak na fakultet, vežbe, to je vreme i mesto gde studenti uče ali i odmaraju zajedno tokom pauza za ručak. Bitno je da se pri susretima sa vršnjacima mlada osoba oseća sigurno da izrazi sebe, kaže sta misli i oseća, kako bi se kasnije i osećala prihvaćeno i kako bi razvila bliskost sa prijateljima”, navodi Mina.
Smanjen apetit, loš ritam spavanja, anksioznost, tuga, strah, stres, bol u želucu, stezanje u grlu i grudima česte su psihosomatske reakcije kod studenata koji se odvajaju od roditelja, ističe naša sagovornica.
“Praksa je pokazala da se većina studenata koja se odvaja od roditelja doživljava veći stres na početku studiranja, od studenata koji već žive u gradu u kom studiraju. Dragi studenti bitno je da podelite sa svojim bližnjima kako se osećate. Tada dosta mogu pomoći roditelji, prijatelji, starija braća i sestre sa po nekom toplom rečju i razumevanjem. Znajte da će proći i da je određena doza stresa očekivana. Ukoliko ne osećate da se sa vremenom smirujete, osećate da vam je potrebna pomoć druge osobe da vam u ovom procesu pomogne, možete potražiti stručnu pomoć u savetovalištima za studente, u studentskoj poliklinici, domu zdravlja ili kod prihoterapeuta koji rade u privatnim praksama”, rekla je Mina za Startuj Infostud.
Da li da se plašiš ukoliko dolaziš u novi grad i sredinu?
Ne! Život je pun izazova, ali to ne znači da će ti takva promena u ranim godinama otežati studiranje. Mina je takođe poručila: “Život u novom gradu podrazumeva razvoj novih veština, kao što su: odlazak u nabavku, kuvanje, planiranje finansija, upravljanje vremenom, učenje, druženje i pronalazak novog društva. Studenti naročito u velikim gradovima moraju naučiti funkcionisanje gradskog prevoza, gde se nalaze neka njima bitna mesta itd. Sa selidbom se menja dinamika u porodici iz koje dolaze. Komuniciranje sa roditeljima i osećaj da ih roditelji ne razumeju nije redak slučaj. Postoji opcija da je to tačno, kada se od studenta očekuje da se on svakako adaptira i snađe što povećava stres i pritisak. Ova faza života nije ni malo laka, ali je život bez frustracije i napredovanja još teži.”
Bilo da izabereš studentski dom ili stan, ovo iskustvo ćete naučiti važnim životnim lekcijama i pomoći će da stekneš samostalnost i odgovornost koja će ti biti korisna u budućnosti.
