Obrazovanje

Tehnike učenja: Koje daju najbolje, a koje najlošije rezultate?

05.06.2023.
5 min

Učenje ponekad može biti veoma mukotrpno, naročito ukoliko ne koristite prave tehnike učenja. Neki uče stvari napamet, neki ponavljaju i čitaju, neki podvlače, a neki se pak oslanjaju na fotografsko pamćenje...

Tehnike učenja: Koje daju najbolje, a koje najlošije rezultate?

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Ovo samo pokazuje koliko je proces učenja individualan i koliko zavisi od osobe do osobe. Svako od nas kroz godine shvati koja od ovih tehnika je najefikasnija za njega i jednostavno se drži toga. Kako pokazuje najnovije istraživanje američkog Društva za psihologiju koje je sproveo tim predvođen profesorom Džonom Danolskim sa Univerziteta u Kentu, većina nas ne koristi tehnike učenja koje istraživači smatraju najefikasnijim.

Oni su tokom istraživanja ispitali deset tehnika učenja koje se najčešće koriste i rangirali ih na osnovu dokaza koje su sakupili tokom samog istraživanja. Tokom istraživanja, naučnici su pratili učenike različitih uzrasta i nivoa sposobnosti kako bi utvrdili koja je metoda učenja najkorisnija. Upravo zato, na samom kraju istraživanja metode su podeljene u tri grupe - visoko, srednje i nisko korisne za poboljšanje znanja kod učenika.

Tradicionalne metode učenja daju najlošije rezultate

Ovo istraživanje je dokazalo da su tradicionalne metode učenja, kao što su podvlačenje teksta ili ponovno čitanje materijala iznenađujuće malo korisne. Iako mnogi od nas već refleksno podvlače najbitnije stvari u literaturi koju čitaju spremajući se za neki ispit, studije pokazuju da ova praksa ne donosi očekivane rezultate.

Podvlačenje može imati i negativan efekat na naš mozak jer ometa procese povezivanja činjenica i izvođenja zaključaka, koji su ključni za razumevanje gradiva koje je potrebno preći. Ukoliko vam je cilj da određeno gradivo naučite na brzinu napamet jer smatrate da vam ubuduće neće biti potrebno, podvlačenje može i dalje pomoći. Ali, činjenice koje naučite na ovaj način se vrlo brzo zaboravljaju, a i druga istraživanja pokazuju da je ovaj način učenja stresniji, pa ga zato i treba izbegavati.

Skoro jednako loša je i praksa ponovnog čitanja, koju primenjuju mnogi od nas. Setite se samo koliko puta su vas u osnovnoj školi roditelji terali da pred neki test ponovite gradivo. Upravo zato, kod većine se ovaj metod učenja ustali kao navika. To što ste nešto pročitali više puta ne znači da ćete to gradivo zapamtiti niti naučiti, samo ćete izgubiti vreme ponovno čitajući sve bez vidljivih rezultata.

Nešto efikasnije jeste sumiranje ili pisanja glavnih teza iz gradiva koje treba da pređete. Ovakva metoda učenja može da donese dobre rezultate, ali samo ukoliko dobro vladate gradivom i možete da razdvojite bitno od nebitnog. Literatura koju koristimo na fakultetima je često puna nepotrebnih činjenica koje niko od vas neće tražiti na ispitu. Sa druge strane, vrlo lako vam se može desiti da na ovaj način preskočite nešto veoma bitno, pa budite veoma oprezni ukoliko ćete se oslanjati na sumiranje. Najvažnije je da ustvari pri prvom učenju i odvajanju važnog od nevažnog uložite najviše truda i kasnije ponavljate te pažljivo izvučene činjenice.

Promišljanje, a ne puko učenje

Jedna od metoda učenja koja, po ovom istraživanju Društva za psihologiju daje najbolje rezultate jeste takozvana vremenska distribucija učenja. Ova taktika podrazumeva da rasporedite sesije učenja kroz duže vremenske intervale umesto da, na primer, odvojite jedan dan za učenje i tada pređete celo gradivo. Naučeni materijal se brzo zaboravlja ako se sve uči u poslednji čas, što znači da od naučenog gradiva nećete imati puno koristi. Što više vremena izdvojite za upijanje gradiva, to će se ono duže zadržati u glavi!

Druga strategija učenja koju preporučuju autori istraživanja jeste praksa testiranja. Iako vam sama pomisao na dodatna testiranja može biti odbojna, verujte da donosi rezultate. Istraživanja pokazuju da sam čin testiranja informacija povećava znanje i pomaže u budućem rešavanju problema. Ako ništa, rešićete se dela treme i stresa koju, neminovno nosi odlazak na ispit.

Istraživanja pokazuju da praksa učenja kroz testiranje ipak nije toliko česta, uprkos snažnim dokazima koji je podržavaju. U poslednje vreme sve popularnije su kartice sa informacijama (memory cards), na koje možete zapisati neke činjenice koje morate zapamtiti. One su naročito korisne pri učenju stranih jezika, jer na svaku karticu možete zapisati po neku reč i tako obogatiti svoj vokabular. Kartice sa informacijama su dobile i svoj digitalni oblik, putem aplikacija kao što su Quizlet, StudyBlue i FlashCardMachine.

Naučna literatura koja se bavi temom učenja je veoma obima, obuhvata na hiljade članaka i gotovo svakodnevno taj broj je dopunjen novim i svežijim istraživanjima. Niko od nas nema univerzalan odgovor na pitanje kako treba učiti, ali vam zato ove metode koje naučnici preporučuju mogu pomoći da lakše prebrodite krize na koje nailazite tokom prelaska gradiva. Nemojte biti zatvoreni da probate neke od metoda koje su naučnici preporučili i promenite ustaljene prakse jer vam to može doneti brojne benefite poput boljih ocena i više slobodnog vremena.

Kopiraj link

Đorđe Ivanović

Ðorđe je diplomirani novinar čije interesovanje seže i u ostale društveno-humanistčke nauke. Smatra da se savršeno uklapa u sintagmu "sveznajuća neznalica" i svoju budućnost vidi u pisanju.

Slični tekstovi

5 aplikacija za bolju koncentraciju
10.10.2022.
5 min

5 aplikacija za bolju koncentraciju

Obrazovanje
Da li ste čuli za pravilo 5 sati?
05.08.2022.
4 min

Da li ste čuli za pravilo 5 sati?

Obrazovanje
Pustite note da deluju: Ovo je najbolja muzika za učenje
23.12.2022.
5 min

Pustite note da deluju: Ovo je najbolja muzika za učenje

Obrazovanje