Transkripcija je prilagođeno pisanje imena iz stranih jezika i predstavlja važan deo pravilne upotrebe jezika. Njena osnovna svrha jeste očuvanje što vernijeg izgovora stranih imena, ali i njihovo usklađivanje sa pravopisnim i fonetskim pravilima srpskog jezika. Pravilna transkripcija omogućava jasnoću u govoru i pisanju, doprinosi jezičkoj doslednosti i olakšava komunikaciju u različitim kontekstima ‒ od svakodnevne upotrebe do medija, nauke i obrazovanja. Detaljna pravila i smernice za transkripciju dostupni su u Pravopisu Matice srpske, kao i u različitim transkripcionim rečnicima, koji mogu biti od velike pomoći prilikom pravilnog prevođenja i prilagođavanja stranih imena.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
U praksi se često javljaju greške u prenošenju imena u srpski jezik, najčešće zbog nepoznavanja pravila izgovora i transkripcije. Neka imena su vremenom dobila ukorenjene, ali ne sasvim pravilne oblike. U nastavku su navedeni primeri najčešćih grešaka.
Italijanska imena – najčešće greške
Pravilno je Lanča (ital. Lancia), ne Lanća.
- CI ispred vokala se transkribuje kao č (Luciano ‒ Lučano, Boccaccio ‒ Bokačo).
Pravilno je Lamborgini (ital. Lamborghini), ne Lambordžini.
- GH se transkribuje kao g (Gherardo ‒ Gerardo, Margherita ‒ Margerita).
Napomena: Naziv automobila (lamborgini) piše se malim početnim slovom, a naziv fabrike (Lamborgini) velikim početnim slovom.
Pravilno je Kiko (Chicco), ne Čiko.
- CH (i CCH) ispred E, I čita se kao k (Michele ‒ Mikele, Gioacchino ‒ Đoakino, Boccerini Bokerini).
Pravilno je Al Pačino (ital. Pacino), ne Al Paćino.
- C (i CC) ispred I se transkribuje kao č (Da Vinci ‒ Da Vinči, Vespucci ‒ Vespuči).
Pravilno je Versače (ital. Versace), ne Versaće.
- C (i CC) ispred E se transkribuje kao č (Beatrice ‒ Beatriče, Croce ‒ Kroče).
Napomena: Pravilno je kapučino (ital. cappuccino), ne kapućino.
Engleska imena – najčešće greške
Pravilo je Denzel Vošington (engl. Washington), ne Denzel Vašington.
- Prezime slavnog glumca trebalo bi transkribovati kao Denzel Vošington, u skladu s pravilima izgovora. Ipak, kada je reč o američkom predsedniku (George Washington) ili nazivu glavnog grada SAD, zadržava se ukorenjeni oblik ‒ Vašington.
Pravilno je Elvis Presli (engl. Presley), ne Elvis Prisli.
- Iako je u govoru često prisutna forma Prisli, pravilna transkripcija glasi Presli, u skladu sa izgovorom u engleskom jeziku.
Vilijem Šekspir (engl. William Shakespeare), bolje nego Viljem Šekspir.
- U srpskom jeziku ustalio se oblik Viljem, ali je pravilnije ime transkribovati kao Vilijem, što preciznije odražava izvorni engleski oblik.
Pravilno je Najki (Nike), ne Najk.
- Iako se ime poznatog sportskog brenda često izgovara kao Najk, pravilno je Najki, jer se u engleskom jeziku izgovara sa završnim vokalom – Nike [naɪkɪ].
Pravilno je Barbra Strajsend (engl. Barbra Streisand), ne Barbra Strejsend.
- Pravilna transkripcija glasi Strajsend, jer u nemačkom jeziku, iz kojeg potiče prezime, skup ei čita se kao aj. Takođe, ime ove umetnice često se pogrešno piše kao Barbara, iako je ispravno Barbra.
Transkripcija stranih imena nije samo tehnički proces, već važan aspekt negovanja jezičke kulture. Pravilnim prenošenjem imena iz drugih jezika ne samo da se čuva izvorni izgovor, već se doprinosi i preciznosti, doslednosti i jasnoći u pisanju i govoru. Kako se strane reči i imena sve češće koriste u svakodnevnoj komunikaciji, obrazovanju i medijima, važno je oslanjati se na pravopisne norme i proverene izvore, kao što su Pravopis Matice srpske i transkripcioni rečnici. Prepoznavanjem i ispravljanjem najčešćih grešaka, činimo značajan korak ka pravilnijoj i odgovornijoj upotrebi jezika.
