5 ključnih smernica ako želiš da studiraš i radiš istovremeno

Pitanje sa kojim se svaki student barem jednom tokom svojih studentskih dana suočio je - mogu li ja istovremeno da studiram i radim? I pitanje je sasvim logično. Iza njega stoje potrebe - vrlo mali broj studenata ima taj luksuz da ne mora da brine o svom studentskom džeparcu koji, uglavnom, nije dovoljan za sve ono što bi jedna mlada osoba poželela.

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Kažu da su studentski dani najlepši dani u životu i zaista, to su godine kada se umrežavamo sa ljudima sličnih interesovanja, mnogo učimo, ali mnogo se i družimo. Veliki broj studenata na fakultet odlazi od kuće u neki novi grad i tada kreće život, ali život je sam po sebi mnogo skup. Knjige, ispiti, overe semestra, hrana, smeštaj, prevoz, odeća, obuća, trening, hobi, izlasci, želja da budemo svugde i čini se da je najveća prepreka vreme, ali je vrlo često prepreka novac. Posebno ukoliko mlada osoba želi da studira, ali nema materijalne mogućnosti i želi sebi da obezbedi bolji život. I tada se odlučuje na jednu vrlo hrabru i izazovnu odluku zvanu radim i studiram.

Da li je moguće? Jeste. Da li je teško? Apsolutno. Da li se isplati? Kako kome.

Ukoliko razmišljaš o tome da počneš da radiš, a studiraš ili želiš da upišeš fakultet iako tvoji roditelji nemaju novca da plate školarinu, onda je ovaj tekst za tebe. Ovih pet stvari neka ti budu vodilja tokom ovog izazovnog putovanja. Hajde da vidimo koje su to stvari:

1. Jasni prioriteti

Nebrojeno puta ćemo čuti da su neke kolege/koleginice počele da rade tokom studija i nisu završile fakultet ili su ga završile posle mnogo godina. Nijedan fakultet nije lak i, objektivno gledano, studiranje je kao full time posao, ali bez novčane nadoknade (zapravo, ti njima daješ tu nadoknadu). Odlukom da na taj “full time posao” dodaš još jedan full time posao je vrlo, vrlo izazovno.

Ipak, jedini razlog zašto su neki ljudi završili fakultete u roku, a istovremeno su studirali jesu prioriteti - meni je moj fakultet prioritet, a radim da bih svoj prioritet ostvario. Kada krenu da pristižu prihodi, to ume da bude zavodljivo i lako može da rasklima tvoju početnu mantru, pa više nisi siguran da li radiš da bi omogućio sebi fakultet ili bolji život tokom fakulteta ili radiš, a tamo neki fakultet te ometa, ili studiraš, a tamo neki posao te ometa ili si prosto postao toliko umoran da ti više nije do posla ni do fakulteta.

Jednu stvar moraš da znaš - hteo ne hteo, imaćeš ceo život da radiš. I bićeš umoran, ali kako odrastamo, shvatamo da život sa sobom nosi određene troškove, ali nema veće lepote nego kada, što bi stari ljudi rekli, “imaš svoj dinar”. Ipak, navike u učenju kada se jednom prekinu, teško se vraćaju i veoma je teško vratiti se na početak, jednom kada se taj tok prekine. Zato, uvek se seti zbog čega si počeo. Nemoj da nasedaš na foru koju umemo sami sebi da prodamo, da ćemo napraviti “malu pauzu”. Ako tvoj posao utiče na tvoje studiranje, smanji posao. Ako ne možeš da ga smanjiš kod jednog poslodavca, promeni poslodavca. Ako ne možeš da postigneš da radiš full time posao, pronađi part time posao. Ali nikad, nikad nemoj dozvoliti da fakultet trpi zbog posla i/ili novca (naravno, ukoliko želiš da ga završiš). Budi pametan, uči na tuđim greškama! :)

2. Prisutnost

Mnogi profesori imaju razumevanje za studente koji rade, a to razumevanje se oslikava kroz opravdanje za odsustvo sa predavanja. I to je ok. Ipak, što manje vremena budeš provodio na fakultetu, sve manje ćeš imati osećaj da si deo fakulteta i svoje grupe. Pa nećeš izaći na ispit u ovom roku, jer imaš puno posla, a realno imaš i  sledeći rok ili ćeš početi da zaboravljaš koje su procedure na fakultetu i sve to će ti postati mnogo dosadno, pa ćeš zakasniti da prijaviš ispit i malo po malo stižemo do onoga “napraviću ja malu pauzu…”. STOP!

Iskomuniciraj sa svojim poslodavcem u koje vreme si slobodan da radiš, umesto sa svojim profesorom u koje vreme si slobodan da dođeš na predavanje. Studenti imaju tu mogućnost da rade preko studentskih zadruga, gde je angažovanje po satu i postoji komfor za dogovor oko radnih sati.

Vraćamo se na tačku jedan - prioriteti. Osim toga, mnogo će ti biti lakše da naučiš materiju ukoliko je budeš čuo od profesora, imaćeš priliku da pitaš ono što ne razumeš, (a što da ne) dobićeš i dodatne bodove, što kasnije može da utiče na tvoju ocenu i prosek, a na kraju krajeva, sama prisutnost će ti održavati motivaciju i podsećati te zbog čega si sve ovo i započeo.

3. Organizacija

Treća po redu, ali zlatna stavka - organizacija. Džabe ti i prioriteti i prisutnost, ako nisi organizovan. Nemoj da te mrzi, uzmi jedan kalendar ili svesku i zapiši kojim danima u koje vreme šta radiš. Mi vrlo često od organizacije pravimo naučnu fantastiku, a formula je vrlo jednostavna. Ako radiš 8 sati i 8 sati spavaš, to znači da ti je ostalo još 8 sati da uradiš nešto dobro za sebe. Ili još češće kada je reč o studentskom angažovanju, ako spavaš 8 sati i radiš 4, ostaje ti 12 sati za sebe!

Šta radiš 12 sati?

Koji dani su ti najaktivniji na fakultetu? Kada imaš najviše predavanja? Kada su ti ispitni rokovi? Koliko vremena ti je potrebno da spremiš ispit i kada je potrebno da kreneš sa učenjem? Sve obaveze sa fakulteta stavi u kalendar i spram toga organizuj vreme u kojem možeš da radiš, a potom se dogovori sa poslodavcem za smene.

Zašto je ovo važno? Shvatićeš kada počneš da radiš da je organizacija ključna stvar za maksimalno iskorišćeno vreme. Interesantna stvar je da je naš mozak programiran tako da, ako imamo 5 sati da završimo nešto i 2 sata da završimo nešto, završićemo to nešto u oba slučaja, samo što ćemo se u prvom slučaju “razvlačiti” jer znamo da imamo još vremena.

Naravno, budi realan prilikom estimacije vremena. Svi smo mi različiti i ti najbolje možeš da proceniš koliko vremena ti je potrebno za nešto. Ali videćeš da, kada staviš sve u kalendar, sa akcentom na prioritete, nekim čudom ćeš početi lakše da završavaš sve obaveze.

4. Snalažljivost

Snalažljivost često ima pežorativno značenje u govoru, ali ne mora biti tako. Ona je zapravo jedna izuzetna osobina, naročito kada je situacija alarmantna.

Ne moraš da radiš napornije, možeš da radiš pametnije. Umreži se sa ljudima koji su položili ispite koje ti treba da položiš i pokupi njihove utiske, raspitaj se koja pitanja su najčešća na ispitima, kakav je profesor, istraži da li postoje neki video klipovi na određenu temu (a u doba intereneta sve postoji), zatraži beleške, napravi skriptu sa svojim zapažanjima. Da li je dobro ići standardnim putem čitam u nedogled - učim - naučim - položim? Naravno. Ali da li može da se taj put olakša? Takođe naravno.

Ako radiš i studiraš, moraćeš da se snalaziš, jer nećeš uvek imati energije da ideš standardnim školskim putem. Naravno, to ne znači da treba da varaš, ali ako možeš da pomogneš sebi na neki način - do it!

5. Slobodno vreme

Koliko god bio umoran, nemoj da dozvoliš da ti se život svede na posao i predavanja. U redu je da nekada napraviš pauzu i naspavaš se ili da eskiviraš predavanje ili ne radiš neko vreme. Ljudi smo. Ali zašto je slobodno vreme u ovim redovima - zato što ako ne budeš imao slobodno vreme ispunjeno zabavnim aktivnostima koje samo studenti razumeju, pregorećeš i poželećeš da odustaneš od svega. I tvoj telefon može ceo dan da radi, ali pre nego što legneš da spavaš, uvek ga uključiš na punjač, zar ne?

Pronađi vreme za stvari koje pune tvoje baterije. Ne možemo da sipamo iz praznog bokala!

Na kraju, ako nisi siguran da li možeš da postigneš oboje, a kopka te - probaj. Vrlo brzo ćeš shvatiti da li ide ili ne ide. Ali ne zaboravi koji su ti prioriteti, koliko jesi ili nisi prisutan i kako to utiče na tebe, ne zaboravi da zapišeš svoje obaveze i pratiš koliko ih poštuješ, koristi maksimalno onaj naš ljudski prirodni poriv da se snalazimo i naravno - zabavljaj se. Studiranje nipošto nisu samo knjige i ocene. Uživaj u svom studentskom putovanju! :)