Bruto, neto, topli obrok, regres: Šta zapravo čini tvoju platu

Prvi posao je velika prekretnica – osećaš ponos, uzbuđenje i možda malu dozu nervoze. Uz radost što si dobio priliku, javljaju se i prva praktična pitanja:

• „Kolika će mi biti plata?“
• „Zašto je iznos koji dobijem na račun manji od onog u ugovoru?“
• „Šta tačno znače pojmovi poput toplog obroka i regresa?“

Foto: Startuj.infostud.com (Pexels)

Mnogo mladih se u startu iznenadi kad shvati da plata nije samo jedan broj, već skup više elemenata – osnovna zarada, dodaci, naknade, porezi i doprinosi. Da bismo otklonili nedoumice, hajde da zajedno razjasnimo kako izgleda struktura tvoje plate u Srbiji prema važećem zakonu i šta to zaista znači za tebe kao zaposlenog.

Bruto i neto plata – glavna razlika

Jedno od prvih pitanja koje zbunjuje mlade jeste: „Šta znači bruto, a šta neto plata?“

• Bruto plata – to je ukupan iznos zarade koji se dogovori sa poslodavcem. U nju ulaze i porezi i doprinosi koje poslodavac plaća državi. Dakle, to nije suma koju ćeš ti dobiti na račun.
• Neto plata – to je iznos koji ti zaista dobiješ „na ruke“, tj. na svoj tekući račun. To je ono čime zaista raspolažeš svakog meseca.

Da bi se od bruto došlo do neto plate, država „uzima“ svoje:

• porez na zaradu – 10%
• doprinosi za socijalno osiguranje (oko 37,05% na bruto):
  • penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO),
  • zdravstveno osiguranje,
  • osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Primer iz prakse:
Ako je bruto plata dogovorena na 120.000 dinara, posle poreza i doprinosa na račun će ti stići oko 85–90.000 dinara (zavisno od olakšica i dužine radnog staža).

Osnovna zarada i minimalac

Osnovna zarada je deo plate koji se ugovori za redovno radno vreme – dakle, ono što dobijaš za standardnih 40 sati nedeljno (ili manje, ako je skraćeno radno vreme).

Prema Zakonu o radu, osnovna zarada može se utvrditi:

• po satu (npr. ako radiš povremeno ili na studentskom ugovoru),
• po danu (češće kod privremenih i sezonskih poslova),
• mesečno (najčešći oblik za stalno zaposlene).

 Najniža osnovna zarada u Srbiji zove se minimalna zarada ili „minimalac“.

• Njenu visinu svake godine utvrđuje Vlada Srbije, u dogovoru sa sindikatima i udruženjima poslodavaca.
• Minimalac je zakonski zaštićen – poslodavac ti ne može isplatiti manje od tog iznosa, čak i ako se tako dogovorite u ugovoru.

Zato je važno da znaš da ugovor o radu ne može ići ispod zakonskog minimuma – zakon uvek štiti radnika kada je reč o minimalnoj zaradi.

Dodaci na zaradu – šta ti može povećati platu?

Tvoja plata ne završava se samo na osnovnoj zaradi. Zakon o radu predviđa i posebne dodatke na zaradu, koje poslodavac mora da plati kada se za njih steknu uslovi. To znači da, osim osnovne plate, možeš zaraditi i više – ako radiš u posebnim okolnostima.

 Kada imaš pravo na dodatke?

• Noćni rad – svako radno vreme između 22h i 6h ujutru plaća se najmanje 26% više.
• Rad praznicima i nedeljom – za to imaš pravo na uvećanje od najmanje 110%, jer ti se računa kao rad na dan kada bi inače imao slobodno.
• Prekovremeni rad – sve što radiš preko 40 sati nedeljno plaća se najmanje 26% više od tvoje redovne satnice.

Primer iz prakse

Ako tvoja osnovna satnica iznosi 500 dinara, onda:

• prekovremeni sat = 630 dinara (500 + 26%),
• sat rada noću = 630 dinara,
• sat rada na praznik = 1.050 dinara.

 Zapamti: Ovi dodaci nisu „dobra volja“ poslodavca – oni su zakonska obaveza. Ako ti se ne obračunavaju, imaš puno pravo da ih tražiš.

Topli obrok i regres – česta nedoumica

Jedna od najčešćih zabluda među mladima koji tek počinju da rade jeste uverenje da su topli obrok i regres obavezni po zakonu. Međutim, istina je nešto drugačija.

 Topli obrok – dodatak koji se u nekim firmama daje kao naknada za ishranu tokom radnog vremena.
 Regres – naknada koja se najčešće povezuje sa godišnjim odmorom (nekada „letnji dodatak“ za odmor).

Šta kaže zakon?

• Zakon o radu ih ne propisuje kao obavezne.
• Oni postoje samo ako su predviđeni:
• kolektivnim ugovorom,
• tvojim ličnim ugovorom o radu,
• ili pravilnikom poslodavca.

Kako se obračunavaju?

• Ako ih poslodavac daje, onda se računaju kao deo tvoje zarade.
• Ulaze u bruto platu, što znači da se na njih takođe plaćaju porezi i doprinosi.

 Zato u praksi može da se desi sledeće:

• U jednoj firmi ćeš dobiti posebno obračunat topli obrok i regres.
• U drugoj firmi neće postojati ni u kakvom obliku.
• A u trećoj će oni biti „uračunati u osnovnu platu“, pa ih nećeš videti kao zasebne stavke.

Naknade koje nisu zarada

Zaposleni imaju pravo i na naknade troškova, koje se ne smatraju zaradom, ali su obavezne:

• troškovi prevoza do posla i nazad,
• dnevnice i troškovi na službenom putu,
• otpremnina pri odlasku u penziju.

Bitno: Poslodavac je dužan da ti isplati troškove prevoza, osim ako ti ne obezbeđuje prevoz samostalno (npr. službeni autobus).

Savet za mlade

• Uvek pitaj da li je plata u bruto ili neto iznosu.
• Raspitaj se da li firma daje topli obrok i regres.
• Pogledaj da li poslodavac ima pravilnik o radu i šta on predviđa.
• Pazi na prava u vezi sa prekovremenim i noćnim radom – to ti zakonski pripada.

Plata nije samo broj na papiru – ona je skup prava i obaveza. Ako znaš kako se obračunava, lakše ćeš pregovarati i zaštititi svoja prava na poslu.