Bunt mladih ili postavljanje granica: Šta je „tiho odustajanje“ na poslu?

Da li ste nekada ostali da prekovremeno radite na poslu? Radili zadatke koji ne spadaju u vaš opis posla ili pak odgovarali na poruke, mejlove, pozive u kasnim večernjim satima? Kako ste se tada osećali i da li vam je to prijalo?

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Sve više milenijalaca i predstavnika Z generacije doživljava sagorevanje (burnout) na poslu. Neki od najopštijih simptoma sagorevanja su anskioznost, stres, nezainteresovanost, hroničan umor, bezvoljnost. Za razliku od naših roditelja i onoga što su nas oni savetovali, a to je da izdržimo i trpimo, jer sve će se to jednog dana isplatiti, nove generacije pokazuju svoj bunt i stvaraju svoja pravila.

Više od 70 miliona ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama je napustilo posao u periodu od aprila 2021. do aprila 2022, prema U.S. Bureau of Labor Statistics.

Ovaj fenomen poznat je pod nazivom „velika ostavka“ i nastao je u Sjedinjenim Američkim Državama kada je Entoni Klots, vanredni profesor menadžmenta na Poslovnoj školi “Mejs” Univerziteta u Teksasu, ozvaničio trend masovnih dobrovoljnih davanja otkaza. Razlozi za masovno davanje otkaza ljudi su brojni počev od toga da ljudi više ne žele da rade pod stresom, prekovremeno, sve više je opcija za online poslove od kuće.

Međutim, ove godine mladi su pokrenuli novi trend koji predstavlja njihov bunt protiv napornog rada za koji ne dobijaju nagrade, pohale, napredovanja. Na Tik Toku ovaj trend je nazvan „tiho odustajanje“ i odnosi se na to da mladi više ne žele da rade prekovremeno, da prihvataju zadatke koji ne spadaju u opis njihovog posla. Tiho odustajanje ne znači napuštanje posla već postavljanje granica i obavljanje samo posla i zadataka koji spadaju u opis radnog mesta.

Nove generacije prednjače po izgaranju na poslu

Dragana Jelić, asistent na Filozofskom fakultetu koja se konsultantski bavi treningom i koučingom iz oblasti ljudskih resursa kaže da je njen utisak i iskustvo iz okruženja i razgovora sa zaposlenima da ljudi i dalje intenzivno rade, da ih posao preokupira i da se rad preliva najčešće i na vreme van radnog.

- Neretko čujemo da svi rade vikendima ili ostaju u radnim aktivnostima nekoliko sati nakon posla, ali tu je uvek važno sagledati i razloge za to. Ukoliko je u pitanju neka aktuelna organizacijska promena, najčešće je prekovremeni rad nužnost koja će trajati neki saglediv vremenski period. Sa druge strane, negde su takva prekovremena angažovanja posledica hroničnog problema koji dugo traje i zaposlenim naravno pada znatno teže.

Naša sagovornica kaže da istraživanja pokazuju kako svaka nova generacija pokazuje značajno veće nivoe izgaranja na radu od prethodne, pa tako sada pripadnici Generacije Z po tom pitanju „prednjače“ u odnosu na Milenijalce. Paralelno sa tim, svest o značaju i ulozi mentalnog zdravlja na poslu se povećala, posebno nakon pandemije koja je ove teme stavila u novu perspektivu.

Dragana navodi da je izgaranje zapravo posledica dugotrajne izloženosti nekom obliku stresa, a možemo ga prepoznati kao emocionalnu, mentalnu i fizičku iscrpljenost. Bitno je razlikovati ovo stanje od nekih drugih, poput depresije ili samog fizičkog premora, jer su onda i intervencije koje se preduzimaju drugačije.

- Uobičajeno, kombinacija visokih zahteva (prevelik obim posla, premalo odmora, zahtev da prikrivamo naša prava osećanja na poslu) i niskih resursa na poslu (nedovoljno podrške od strane kolega i nadređenih, nedovoljno slobode u donošenju odluka i organizaciji rada) dugoročno sve nas vodi u izgaranje, zaključuje naša sagovornica.

Sve veća količina samopouzdanja

Naša sagovornica kaže da tiho odustajanje obično opisuje nedostatak volje da se uloži dodatna energija, kada je fokus samo na izvršavanju osnovnih zadataka, što na našem podneblju nije velika novina.

- Ukoliko je reč o nedovoljnom investiranju u realizaciju radnih zadataka, koje najčešće prate i slabiji rezultati na poslu, to znači da imamo nedovoljno obučenog ili motivisanog radnika ili nekoga ko ne obavlja posao u skladu sa svojim potencijalima i vrednostima. Sa druge strane, ukoliko je reč o zdravom povlačenju granica i odbijanju dodatnih zaduženja kako bi se blagovremeno završio posao i uspostavio balans između privatnog i poslovnog dela života, to pre vidim kao strategiju za upravljanje stresom i reakciju koja može biti konstruktivna.

Dragana ističe da su mlađe generacije odavno prestale da liče na prethodne, koje su bile spremne da tolerišu lošije uslove rada i vrednovale zaposlenje samo po sebi, pa sada spram njih mladi deluju manje lojalno i zahtevno.

- Stanje na tržištu se promenilo, nije toliko teško promeniti posao i fokus se sa pronalaženja bilo kakvog posla pomerio na pronalaženje idealnog posla, pa stoga i viši zahtevi prema poslodavcima nisu iznenađenje. Ono što ja iz rada sa studentima mogu da primetim je sve veća količina samopouzdanja i vere u sopstvene sposobnosti, što sa sobom povlači i rešenost da ne pristaju na bilo kakva kompromisna rešenja, već traže posao spram svojih, najčešće visokih standarda.

Prvo zaposlenje

Naša sagovornica kaže da u okviru kurseva na kojima predaje svakodnevno diskutuje sa studentima na ove teme. Uprkos modernim trendovima, ona smatra da je potrebno imati određenu dozu skromnosti po pitanju znanja i iskustva prilikom prvog zapošljavanja.

- Fokus u startu treba da bude na što veću uključenost u različite aktivnosti i prikupljanje specifičnog znanja u oblasti koja nas interesuje, kako bismo to znanje kasnije mogli unovčiti na tržištu rada. To apsolutno ne znači biti bez samopouzdanja i potcenjivati mogućnost sopstvenog doprinosa. Negovati uverenje da možemo da ovladamo znanjima i veštinama i da verujemo u sopstvene sposobnosti, uz spremnost da radimo i dokazujemo se je najbolja početna osnova, zaključuje Dragana.

Dragana preporučuje studentima da prilikom traženja posla najpre izlistaju koje stvari oni visoko vrednuju, šta im je važno, a oko čega nisu spremni da prave kompromise.

- Onda je drugi korak procena da li se vrednosti kompanije u kojoj želimo da radimo poklapaju bar okvirno sa našim. Ukoliko da, to je dobitna kombinacija za obe strane, a u suprotnom najčešće dolazi do obostranog nezadovoljstva.

Za kraj Dragana kaže da se od izgaranja čuvamo aktivnim praćenjem kako se osećamo, otkrivanjem problema ukoliko postoji i brzim reagovanjem u zavisnosti od situacije bez insistiranja na savršenom rešenju. Bilo kakva reakcija (razgovor, lično usavršavanje, čitanje, traženje pomoći, promena posla) je bolja od ignorisanja jer, ukoliko čak i ne znamo koje je najbolje rešenje u datoj situaciji, znamo da problem sigurno neće proći sam od sebe.

Ja živim „tiho odustajanje“

Ana Vujkov po struci je master pedagog i čula je za ‘tiho odustajanje’ ali ona ne bi to tako nazvala jer je to za nju normalno.

- Trudim se da u životu odvojim poslovno od privatnog, koliko god mogu. Imam sreće da mi se posao koji trenutno radim zaista dopada i da u njemu uživam, ali to ne znači da za njega živim. Naprotiv, ima dana kada sam toliko umorna da samo jedva čekam da legnem u krevet.

Naša sagovornica smatra da ne treba da bude dostupna kada je na odmoru, niti nakon radnog vremena.

- To je moje privatno vreme i treba da ga koristim onako kako ja smatram da je prikladno, a ne da o poslu razmišljam i da radim i kada odem kući. Mislim da sam u poslednjih nekoliko godina, nakon izuzetno neprijatnih iskustava i mobinga, naučila kako da postavim granice između poslovnog i privatnog i da to dobro primenjujem.

Ana smatra da sve što je navela jeste zdrav odnos prema poslu jer firma može da funkcioniše i bez nje.

- Moja firma funkcioniše bez mene svakako. Funkcionisala je i dok se u njoj nisam zaposlila, a funkcionisala bi danas-sutra i da je napustim. Sve je ovo lakše reći nego učiniti, ali radi sopstvenog mentalnog i fizičkog zdravlja i više je nego neophodno to naučiti. 

Voleti ono što radimo je nešto čemu većina ljudi teži. Neko je u tome uspeo, pronašao “the one” posao, dok se neko još uvek traži. Kakva god da je situacija kod vas, ono o čemu su naši sagovornici pričali, a što je izuzetno bitno jeste to da se razdvoji privatno od poslovnog.

Posao čini veliki deo naših života i dosta vremena smo njime okupirani, ali ne treba da bude naš ceo život. U redu su dani kada čitamo knjige, gledamo filmove, ne radimo ništa i samo “blejimo”.