Zarada ili tvoja plata je najvažnije pravo iz radnog odnosa i obavezan element ugovora o radu, nešto što je višestruko bitno za svakog zaposlenog, pa i za mladog čoveka koji tek počinje da zarađuje. Običaj je da se dobijanje prve plate i proslavi tako što počastimo naše okruženje.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Plata pre svega predstavlja motiv za rad i negde i merilo stepena uspešnosti realizacije naših stečenih znanja i veština na tržištu rada. Zakon o radu garantuje zaposlenima jednaku zaradu za isti rad ili rad iste vrednosti kod poslodavca. Ovim ćemo pokušati da ti objasnimo i približimo različitu zakonsku regulativu koja može da utiče na iznos tvoje prve zarade, odnosno ugovorene naknade, kod različitih vidova radnog angažovanja.
Razlika između zarade i ugovorene naknade za obavljeni rad
Zarada ti sleduje ukoliko imaš zaključen Ugovor o radu. Prema Zakonu o radu zarada se odnosi na rad iz radnog odnosa i ona se sastoji od osnovne zarade, zarade za radni učinak i uvećane zarade. Pored osnovne zarade, postoji i zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, koja podrazumeva da kompanija, srazmerno svom profitu koji je ostvaren na tržištu, može zaposlenom da isplati nagrade i bonuse. Zarada se deli na neto zaradu i bruto zaradu, gde se pod neto zaradom podrazumeva zarada bez poreza i doprinosa, dok se pod bruto zaradom podrazumeva neto zarada plus porezi i doprinosi koji se plaćaju iz zarade zaposlenog.
Ukoliko si potpisao Ugovor o privremeno-povremenim poslovima, Ugovor o delu ili sezonskim poslovima, to su oblici rada van radnog odnosa i kod njih ti sleduje ugovorena naknada. Ona je regulisana Zakonom o radu i Zakonom o porezu na dohodak građana, gde se precizno definiše da lica angažovana na navedenim vidovima zaposlenja, nemaju pravo na zaradu već na ugovorenu naknadu. Ovi vidovi radnog angažovanja i ugovorena naknada koja iz njih proističe su posebno zanimljivi za tebe, jer često prvo radno angažovanje mladih prolazi kroz ove stadijume.
Tvoja zarada kao pripravnika
Pripravnički staž je najčešći početni korak u karijeri kada govorimo o radu iz radnog odnosa, članom 47. Zakona o radu ( u daljem tekstu: zakon) precizno je definisano da pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, dok čl. 109. Zakona definiše da pripravnik ima pravo na zaradu najmanje u visini 80 odsto osnovne zarade za poslove za koje je zaključio ugovor o radu, kao i na naknadu troškova i druga primanja. Kod pripravničkog statusa nema mnogo nedoumica, tako da je tvoja zarada dok traje pripravnički staž odsto osnovne zarade koju ostvaruju kolege koje više godina rade u firmi. Dakle, ukoliko imaš, na primer, završenu visoku stručnu spremu, pripravnički staž će ti trajati 12 meseci, za vreme čijeg trajanja ne možeš da računaš na istu visinu plate koju imaju ostali zaposleni za istu vrstu posla.
Visina ugovorene naknade kod ugovora o obavljanju privremeno-povremenih poslova i ugovora o delu
Kao što možeš da vidiš u samom naslovu, reč ugovor sadržan je kod ovih vrsta radnog angažovanja, te se ovde veoma razlikuje pojam definisanja plate u odnosu na pripravnički staž, jer se ovde primenjuje delom i Zakon o obligacionim odnosima.
Ukoliko si zaključio ugovor o privremenim i povremenim poslovima ili ugovor o delu, smatra se da nisi u radnom odnosu, ne smatraš se zaposlenim licem i nemaš pravo na zaradu, već na ugovorenu naknadu. Ovakve formulacije mogu da deluju zbunjujuće na prvo čitanje, ali to ne treba da te zabrine ako si angažovan po ovoj vrsti poslova, jer ipak postoji svetla tačka. Naime, ova vrsta ugovora ti daje mogućnost da kod svog poslodavca pregovaraš o većoj ili istoj naknadi kao i zaposleni koji već više godina rade na istim ili sličnim poslovima. Velika je verovatnoća da svoju karijeru počinješ sa ovom vrstom radnog angažovanja, upravo zato u narednim redovima ćemo ti preciznije objasniti pravo na ugovorenu naknadu kod poslodavca kod kojeg počinješ da radiš.
Dakle, kao što je na početku navedeno, iako po Zakonu nemaš prava na zaradu, već na ugovorenu naknadu, ovde si u prednosti jer nisi, kao kod pripravničkog staža, ograničen na 80 odsto od osnovne zarade, već možeš sebi da ugovoriš istu ili čak veću platu nego zaposleni koji radi više godina na istim poslovima.
Radno angažovanje u ovom slučaju je u stvari obligacioni odnos, zasnovan ugovorom, a tu važi sloboda ugovaranja i u pogledu visine ugovorene naknade za tvoj rad koji ćeš obavljati kod poslodavca. Šta ovo konkretno znači za tebe? Dakle, ukoliko na primer poseduješ specijalizovana znanja bitna za budućeg poslodavca, možeš uključiti svoje pregovaračke sposobnosti i za sebe ugovoriti zacrtanu ugovorenu naknadu za koju smatraš da bi bila adekvatan ekvivalent za tvoja znanja i sposobnosti. Nemoj se ustručavati, možeš pokazati inicijativu da se u tvoj ugovor o obavljanju privremeno-povremenih poslova i ugovora o delu unese konkretna odredba u kojoj će biti definisana visina tvoje naknade, ne manja od naknada ostalih zaposlenih koji već duže rade kod istog poslodavca. Poslodavac prihvatanjem tvog predloga visine naknade za tvoj rad, pokazuje da prepoznaje tvoja znanja i veštine i ujedno ih vrednuje na pravi način.
Visina ugovorene naknade kod ugovora o sezonskim poslovima
Sezonski poslovi, su po svom karakteru periodični, i na njih se primenjuje Zakon o pojednostavljenom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim oblastima, gde se članom 7. Zakona utvrđuje da sezonski radnik ima pravo na naknadu za rad za svaki čas rada, koja ne može biti niža od naknade utvrđene u skladu sa ovim zakonom.
Naknada za rad obračunava se po radnom času, bez pripadajućih doprinosa i poreza, najmanje u iznosu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom, koja važi na dan isplate.
Naknada za rad isplaćuje se na kraju radnog dana ili u drugim ugovorenim rokovima.
U ovim vrstama poslova su uglavnom fiksno ugovorene naknade za sva lica angažovana na istoj vrsti poslova, te nema mnogo prostora za bilo kakva pregovaranja za veću naknadu.
Visina ugovorene naknade kod ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju
Ugovor o stručnom usavršavanju i osposobljavanju je regulisan čl. 201 Zakona, prema kojem se ovaj ugovor može zaključiti u cilju obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog ispita, kada je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci. Kada je reč o ovoj vrsti ugovora, sa kojom ćeš se verovatno susresti na početku svoje profesionalne karijere, ovde prema slovu zakona poslodavac može ali nije dužan da ti isplati naknadu.
Dakle, ovde opet možeš da angažuješ svoje pregovaračke sposobnosti i da za sebe ugovoriš adekvatnu visinu naknade, a svakako treba da uzmeš u obzir i znanja koja ćeš steći u kompaniji, kao i mogućnost ostanka nakon položenog stručnog ispita. Vrlo bitna činjenica koju treba da imaš u vidu je da, pored ugovorene naknade, možeš da ugovoriš i isplatu naknade troškova prevoza, naknadu ishrane, o čemu odlučuje poslodavac u skladu sa opštim aktom i svojim finansijskim mogućnostima.
