Sezona godišnjih odmora je možda prošla, ali je dobro znati koja su tvoja prava kada je u pitanju tvoj prvi godišnji odmor ili slobodan dan.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Ukoliko si zaposlen na neodređeno vreme, situacija je u tom slučaju jasna i jednostavna. Upravo zato ćemo u ovom tekstu da stavimo akcenat i detaljnije objasnimo specifične slučajeve prava na godišnji odmor kod rada na određeno vreme, kod ugovora o obavljanju privremeno povremenih poslova, pripravničkog staža, ugovora o delu i ugovora o volontiranju. Kod ovih vidova ugovora se u praksi mnogo češće stvaraju nedoumice na koje želimo da ti damo odgovor.
Sticanje prava na godišnji odmor
U čl. 68-70 Zakona o radu, propisuje se da imaš pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju (bolovanje) i odsustva sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo).
Dužina godišnjeg odmora
Po pozitivno-pravnim propisima R. Srbije, u svakoj kalendarskoj godini imaš pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora se utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Poslodavac svojim opštim aktima i ugovorom o radu može da utvrdi samo veći broj od 20 radnih dana, ne i manji.
Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana. Ovo praktično znači da godišnji odmor traje najmanje 4 nedelje, to jest 4 kalendarske sedmice (28 dana), bez obzira na raspored radnog vremena kod poslodavca. Primera radi, iako su smene kod poslodavca organizovane tako da se radi po 6 dana u nedelji, prilikom izračunavanja dužine godišnjeg odmora radna nedelja će se svakako računati sa 5 radnih dana, bez obzira što u konkretnom slučaju ona traje jedan dan duže.
Praznici, koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora. Prema tome, državni praznici, plaćeno odsustvo i bolovanje ne računaju se u dane godišnjeg odmora.
Srazmerni deo godišnjeg odmora kod pripravničkog staža, ugovora na određeno vreme i ugovora o probnom radu
Sticanje prava na godišnji odmor, odnosno na njegov srazmerni deo, upravo je ono što tebe može da zanima. Dakle, ako si zasnovao pripravnički staž, radni odnos na određeno vreme ili si potpisao ugovor o probnom radu, apsolutno imaš pravo na svoje slobodne dane ili godišnji odmor. Kod izračunavanja dužine tog godišnjeg odmora uzima se u obzir period na koji si zasnovao radni odnos, konkretnije, uvek se računa broj punih meseci od momenta zasnivanja radnog odnosa.
Shodno Zakonu o radu imaš pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj si zasnovao radni odnos ili u kojoj ti prestaje radni odnos.
Ova zakonska odredba znači da, na primer, ako si zasnovao radni odnos 1. septembra, onda od tog momenta, pa do kraja kalendarske godine imaš pravo na dvanaesti deo godišnjeg odmora za svaki pun mesec koji si proveo u radnom odnosu. Primera radi: ukoliko si, kao što smo prethodno naveli, zasnovao radni odnos 1. septembra na određeno vreme, a po opštem aktu poslodavca imaš pravo na 25 dana godišnjeg odmora po kalendarskoj godini, to će značiti da imaš pravo na 4 dvanaestine od punog godišnjeg odmora jer u toj kalendarskoj godini imaš 4 meseca rada. Kada se izračuna dvanaestina od 25 dana godišnjeg odmora u konačnom rezultatu dobiješ 8 dana godišnjeg odmora za godinu u kojoj si zasnovao radni odnos. Po istom principu se izračunava broj dana godišnjeg odmora i za kalendarsku godinu u kojoj ti ističe radni odnos.
Ukoliko si se zaposlio npr. 15. u mesecu to se ne uzima u obzir jer Zakon određuje da se srazmeran deo godišnjeg odmora računa prema mesecu rada, dok dane i sate rada ne pominje.
Što se tiče situacije kada nam radni odnos ističe tokom kalendarske godine isto tako postoji formula izračunavanja tvog srazmernog godišnjeg odmora. Evo konkretan primer, ako ti radni odnos prestaje 30. juna, donosi se rešenje o godišnjem odmoru u kojem je sasvim jasno da će ono glasiti na 6 dvanaestina punog godišnjeg odmora za šest meseci rada (period januar-jun). Ako uzmemo za primer da imaš 25 dana godišnji odmor, a radio si 6 meseci u konkretnoj godini, onda u konačnom zbiru imaš 12 radnih dana godišnjeg odmora.
Kada se prvi put zaposliš, ono što je pozitivno jeste da ukoliko odmah posle mesec dana rada podneseš zahtev za godišnji odmor, poslodavac može da ti donese rešenje kojim će obuhvatiti celokupan srazmerni deo godišnjeg odmora, iako svi meseci rada još nisu odrađeni. Na primer, ako zasnuješ radni odnos na određeno vreme od godinu dana počev od 15. juna, već 15. jula možeš podneti zahtev za godišnji odmor. Što bi značilo da ti poslodavac može izaći u susret, tako što će ti odobravanjem zahteva, omogućiti da koristiš više dana godišnjeg, iako si odradio svega mesec dana. Tako da ne mora da znači da, ako si se tek zaposlio, ne možeš sa prijateljima na more.
Pravo na godišnji odmor kod ugovora o obavljanja privremeno-povremenih poslova i ugovora o delu
Kao što možeš da vidiš u samom naslovu reč ugovor sadržana je kod ovih vrsta angažovanja, te se ovde veoma razlikuje pitanje godišnjeg odmora jer se primenjuje delom i Zakon o obligacionim odnosima, dakle imamo više elemenata ugovornog odnosa, pa se ne može izvršiti isključiva primena Zakona o radu.
Dakle, ako je kod tebe slučaj da si zaključio ugovor o privremenim i povremenim poslovima ili ugovor o delu, smatra se da nisi u radnom odnosu, ne smatraš se zaposlenim licem u smislu Zakona i nemaš pravo na godišnji odmor. Ovo kada se navede ovako eksplicitno, na prvo čitanje može veoma da te zabrine, ali ipak postoji svetla tačka, koju možeš svojim zalaganjem da ostvariš kod poslodavca. Velika je verovatnoća da svoju karijeru počinješ sa ovom vrstom radnog angažovanja, upravo zato u narednim redovima ćemo ti precizno objasniti pravo na godišnji odmor ili slobodne dane kod poslodavca kod kojeg počinješ da radiš.
Dakle, kao što je na početku navedeno, iako po Zakonu nemaš prava na godišnji odmor kod ovih vidova radnog angažovanja, poslodavac ti isto pravo može priznati, iako nije u obavezi, a ugovorom o privremenim i povremenim poslovima i ugovorom o delu definistati tvoja prava i obaveze.
Radno angažovanje u ovom slučaju je u stvari obligacioni odnos, zasnovan ugovorom, a tu važi sloboda ugovaranja. Šta ovo konkretno znači za tebe? Dakle, nemoj se ustručavati, možeš pokazati inicijativu da se u tvoj ugovor o obavljanju privremeno-povremenih poslova i ugovora o delu unese konkretna odredba u kojoj se može definisati broj dana godišnjeg odmora ili slobodnih dana. Poslodavac prihvatanjem tvog predloga, pokazuje razumevanje i poštovanje prema tvojim pravima, iako nema zakonsku obavezu kod ovih vidova radnog angažovanja.
Pravo na godišnji odmor kod lica angažovanih u svojstvu volontera
Na lica koja su angažovana po osnovu ugovora o volontiranju primenjuje se Zakon o volontiranju, gde se u čl. 21. tačka 9. Zakona navodi da volonter ima pravo na odmor, odnosno slobodne dane u toku volontiranja u ugovorenom trajanju. Dakle, da ti razjasnimo, kao što je spomenuto u prethodnom pasusu, ovde imamo ugovorni odnos gde se primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima, dakle tu važi sloboda ugovaranja, zato se nemoj ustručavati da predložiš za sebe broj slobodnih dana za koje smatraš da bi bili adekvatni, a poslodavac će ti, shodno prirodi posla, kompromisno odrediti broj slobodnih dana.