Postizanje finansijske nezavisnosti je cilj gotovo svake mlade osobe. Osim što su u prilici da sebi priušte različite stvari, mladi ljudi koji obavljaju sezonske ili honorarne poslove, počinju da shvataju i cene vrednost zarađenog novca.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Bez obzira čime se baviš i koliko imaš godina, postoji mnogo načina da zaradiš dodatni džeparac, razviješ različite veštine i podigneš svoje samopouzdanje. Takođe, obavljanje sezonskih poslova ti donosi dragoceno iskustvo, a vrlo često se može desiti i da ti se otvore vrata ka novim prilikama u budućnosti.
U razgovoru sa PR menadžerom sajta Startuj.infostud.com Markom Vučetićem, saznali smo koji su to najtraženiji sezonski poslovi i koji poslovi donose najveću zaradu.
- Uglavnom su potrebni pomoćni radnici i prodavci, i oni su najtraženiji iz godine u godinu, a nije ni čudo zašto – tu se može zaraditi „brzi novac“ i dnevnice su poprilično dobre. Takođe, moramo i da priznamo, to su teški fizički poslovi i oni su među najplaćenijima, pa vrlo često možemo da vidimo da su dnevnice između 30, pa čak i do 70 evra, ali najčešće između 30 i 60. To isto važi i za sezonske berače voća, odnosno malina, jagoda i tako dalje – ističe Vučetić.
Vučetić je dodao i da su pored pomoćnih radnika i prodavaca najtraženiji poslovi u ugostiteljstvu, poput konobara i kuvara, a takođe popularne su i pozicije promotera i magacionera.
Razlozi zašto se mladi odlučuju na sezonske poslove su različiti. Mladoj osobi, kako Vučetić kaže, sezonski posao može da donese veoma lepu zaradu.
- Na mesečnom nivou, mladi ljudi koji rade te poslove vrlo lako mogu da zarade i preko 1.000 evra mesečno, što je jako dobro za mladog čoveka koji će da radi jednu sezonu na osnovu koje može sebi da priušti i letovanje ili plati možda godinu na fakultetu i slično – kaže Vučetić.
Kako je istakao, najviše ponuda ima u Beogradu i različitim turističkim destinacijama, ali, osim toga, mladi ljudi imaju mogućnost da putem sajta Infostud i Startuj.infostud.com pronađu i poslove koji su prilagođeni za rad od kuće. Kako kaže, te poslove ne možemo da nazovemo sezonskim i uglavnom su to poslovi iz sfere IT-a i marketinga.
Studenti iz prve ruke: Kako do posla?
O tome kako su pronašli posao, koji su uslovi rada i na šta troše novac, razgovarali smo sa mladima koji studiraju u Beogradu.
Marija (21) studentkinja Beogradske akademije poslovnih i umetničkih strukovnih studija, prvi posao koji je obavljala je posao u magacinu jedne kurirske službe. S obzirom na to da je to, kako kaže težak fizički posao, veoma brzo je odustala od njega. Sa druge strane, posao na kome se duže zadržala jeste pozicija trgovca u jednom šoping centru u Beogradu, ali je zbog obaveza na fakultetu odlučila da da otkaz i da u međuvremenu, kada joj to obaveze dozvole, a uglavnom vikendom, radi na različitim promocijama.
- Sve poslove sam nalazila na internetu. Nekada je to bilo jednostavno guglanje „poslovi za studente“, a kasnije sam počela da pretražujem po određenim omladinskim zadrugama (OZ), kada sam saznala da postoje i pod kojim nazivom. Posle toga sam određene OZ zapratila na Instagramu ili ulazila u pojedine grupe na Viberu pa je sve postajalo lakše, jer se tu svakodnevno pojavljuju novi poslovi, a uz to je sve objašnjeno i istaknuta je zarada, što je meni i bilo najbitnije tada – kaže Marija.
Marija je takođe istakla da sada trenutno radi u struci i da je to ujedno i odlična prilika da stekne najviše iskustva iz oblasti svog obrazovanja, jer je veoma teško naći posao u finansijskom ili računovodstvenom sektoru, a da taj rad ne uključuje stalan radni odnos.
- Sada radim posao u struci već nekih 11 i po meseci, a njega sam takođe pronašla na internetu. Cilj mi je bio da u toku leta, kada sam već završila sa ispitima na faksu, pronađem praksu bez obzira na to koliko je plaćena, jer nisam imala mnogo iskustva u struci. Značilo mi je da to bude na nešto kraći period, čisto da bih znala šta da očekujem posle diplome, jer sam krajem leta upisala i poslednju godinu na osnovnim studijama – dodala je Marija.
Aleksandar (24), student Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu je takođe jedan od studenata koji već duži period obavlja sezonske poslove. Još dok je bio u srednjoj školi, poslove je, kako kaže, najviše nalazio preko sajta Infostuda, Startuj.com, kao i preko omladinskih zadruga.
- Tokom prethodnih godina, obavljao sam uglavnom teške fizičke poslove koji iziskuju snagu, brzinu i spretnost. Neki od tih poslova su: slaganje robe u magacinu, rad u hladnjači, istovar i utovar pošiljki za kurirsku službu, snabdevanje ugostiteljskih objekata hranom i pićem, kao i poslove restauracije stanova. Takođe, bavio sam se i poslovima prevoza i nabavke delova za servis automobila, lepljenja deklaracija i poslovima servisiranja klima uređaja. Od svih poslova koje sam radio, smatram da mi je najveću zaradu doneo posao servisiranja i montaže klime, a najteže mi je pao posao istovara i utovara pošiljki u brzoj pošti. Novac od sezonskih poslova najviše sam trošio na izlaske, putovanja i kupovinu odeće – kaže Aleksandar.
Na naše pitanje zbog čega se odlučio da baš u letnjem periodu zarađuje dodatno za svoj džeparac, Aleksandar je istakao da je taj period najbolji za njega, s obzirom na to da tada nema obaveze na fakultetu i da taj novac može da potroši na put na more.
- Kao student Kriminalističko policijskog univerziteta, ovi poslovi mi nisu pružili priliku za sticanje iskustva u mojoj struci, ali su mi pomogli u formiranju važnih navika za obavljanje tog posla, kao što su: disciplina, posvećenost, odgovornost i rad sa ljudima – dodao je Aleksandar.
Trenutno, Aleksandar obavlja posao pripreme hrane i pića za putničke avione na Aerodromu Nikola Tesla u Beogradu. Do njega je, kako kaže, došao preko različitih kontakata koje je stekao u svom okruženju, a koji su ga kasnije povezali sa OZ Tragač.
Studentkinja Fakulteta društvenih nauka Marija (20) je za Startuj.infostud.com istakla da postoji problem kod zarade od sezonskih i honorarnih poslova. Kako kaže, zarada često može da bude zadovoljavajuća, ali ono što je otežavajuća okolnost, jeste koncept „koliko radiš – toliko zaradiš“. To praktično znači da, ukoliko nisi u mogućnosti da radiš zbog studentskih obaveza, zdravstvenog stanja ili nekih drugih razloga, ništa ti nije plaćeno, te si, kako je istakla, primoran da kalkulišeš sa svojom satnicom. Takođe, Marija je dodala i da je rad preko omladinske zadruge uglavnom bio rad od punih 8 sati, a poslovi koji su se najčešće nudili, u periodu kada ih je ona tražila, jesu poslovi deklarisanja i promocije.
- Poslove za zaradu džeparca sam najčešće pronalazila putem interneta, a kada bih i pronašla posao preko nekoga, obično bi ti poslovi bili poslovi kratkog daha, „na crno“ i najčešće mi nisu mnogo pomogli. Trenutno obavljam posao dadilje, koji sam pronašla preko člana porodice i to je posao koji nije prijavljen. Takođe, osim što radim kao dadilja, dobila sam i honorarni posao novinara, zbog prakse koju sam obavljala u jednoj medijskoj kući. To je jedini posao koji mi je pružio priliku za sticanje iskustva u mojoj struci – kaže Marija.
Veljko (22) je student Beogradske akademije poslovnih i umetničkih strukovnih studija i trenutno obavlja poslove administracije, ljudskih resursa i poslovnog konsaltinga, kao i konsaltinga vezanim za tehnološka rešenja.
- Do tog posla sam došao preko ličnog poznanstva sa direktorkom agencije u kojoj radim. Osim radnog vremena, od 9 do 5 svakim radnim danom, posao nekad iziskuje i dodatno prekovremeno angažovanje kao i rad vikendom, ali od kuće. Nositi se sa studentskim i poslovnim životom jeste izazovno, ali nije puki izbor. Drago mi je što sam teorijske koncepte naučene na akademiji mogao da primenim i na praktičan rad. Vreme za sebe u ovom slučaju i najviše trpi, ali je meni poslovno iskustvo bilo važnije. Najvažnije je dobro organizovati vreme – kaže Veljko.
Veljko ističe da mu je novac koji zarađuje zadovoljavajuć, ali i dodaje da mu isti ne predstavlja motivaciono ili podsticajno sredstvo.
- Uvek sam otvoren za predloge na koji način bih mogao dodatno da doprinesem poslovanju kod poslodavca, a time i steknem veću zaradu. Novac uglavnom trošim na svoje usavršavanje i obrazovanje (stručni seminari, knjige, publikacije i slično), na neke tehnološke stvari (opremu za računar i slično) i na razonodu (igrice, izlazak u bioskop, na kafu i slično) – navodi Veljko.
Ono što Veljko poručuje mladima koji se odlučuju da uđu na tržište rada jeste da razumeju koncept rada u ekonomiji znanja.
- Moj savet je i da postave sebi pitanje: "Koja su moja specifična znanja i mogućnosti koje ću moći da obezbedim poslodavcu, tako da poboljšam i njegov i svoj položaj?" – poručuje Veljko.
Podsetimo, prema podacima sa sajta Službenog glasnika, minimalna cena rada po satu za 2023. godinu iznosi 230 dinara. Važno je napomenuti i da se taj iznos često menja, te je u odnosu na 2021. godinu, minimalna cena rada po satu porasla za 46 dinara.
