Saveti za traženje posla

Kako održati motivaciju i produktivnost nakon godišnjeg odmora

07.08.2023.
12 min

Povratak sa godišnjeg odmora može biti vrlo izazovan za zaposlene. Neki se u radni odnos vraćaju entuzijastično i odmorno, dok drugi osećaju nelagodu, prouzrokovanu slabom produktivnošću i osećajem potištenosti nakon godišnjeg odmora.

Kako održati motivaciju i produktivnost nakon godišnjeg odmora?

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

U nastavku teksta pokazaćemo ti na koji način možeš da prebrodiš poteškoće sa kojima se suočavaš nakon povratka sa odmora, kao i načine na koje možeš da ih preokreneš u svoju korist.

Izgradnja kondicije za rad

Novinarka Nevena Milošević je u razgovoru za Startuj.infostud.com podelila svoje iskustvo neposredno nakon dolaska sa mora. Iako kaže da joj rad nije teško pao, ipak priznaje da je za nju poseban izazov bio kako da sve postigne jednako brzo i kvalitetno kao ranije.

- U tom momentu zahtevalo se da se stručno i profesionalno izražavam, od čega sam se na kratko odvikla za vreme odmora. Takođe, s obzirom na prirodu posla kojim se bavim, trebalo je informisati se o bitnim događajima u zemlji i svetu, koji su se dešavali za vreme mog odsustva. Bilo je neophodno raspitati se i na čemu se radilo proteklih dana u firmi, ko od sagovornika je kontaktiran, od koga se očekuje odgovor, kao i na čemu treba da se radi u narednom periodu. Svakako, u svemu tome su mi pomogle kolege i urednik i uputili me na to koje mejlove treba da pogledam, koga treba dalje da kontaktiram i od čega bi bilo najbolje da počnem sa radom - ističe Milošević.

Šta ako je odmor "potrošen", a mi se nismo odmorili?

Danas, kada je brz način življenja postao svakodnevica, odmor predstavlja veoma važan resurs za svakoga od nas. Međutim, neretko se dešava da se na odmoru, u želji da sve postignemo, više umorimo nego odmorimo. Zbog toga, mnogi od nas nailaze na različite prepreke prilikom povratka na radno mesto.

O tome od čega zavise poteškoće sa povratkom na posao, razgovarali smo sa psihoterapeutkinjom za perfekcionizam Anom Sokolović, koja kaže da one zavise od toga kakav je tvoj odnos prema poslu, kakvi su izazovi i očekivanja sa kojima se suočavaš i kakvi su tvoji kapaciteti nakon odmora.

- Na primer, vraćanje u radne rutine može biti prilično stresno, pogotovu ako se tokom odmora nakupilo dosta zadataka sa rokovima koji zahtevaju brz odgovor. Ukoliko nema dovoljno podrške, efekat odmora brzo izbledi, zbog količine pritiska koju osoba oseća da brzo realizuje svoje radne zadatke, naročito ako je odgornost koju nosi velika, a podrška u radu nedovoljna - kaže Sokolović.

Ana dodaje i da je jedan od problema nedostatak motivacije, zbog koje se teško privikavaš na stare radne rutine, odlažeš obaveze od jednog dana do drugog, ali i brže umaraš radeći ih jer ti je potrebno više energije da se uopšte pokreneš da ih obavljaš. Ono što, kako kaže, često doprinosi padu motivacije i težem povratku u rutinu jeste faktor razočarenja - odmor je “potrošen”, a mi se nismo odmorili.

- Nije retkost da smo neposredno nakon odmora zapravo - umorniji. To može biti rezultat neprilagođenosti odmora našim potrebama (na primer, imali smo potrebu za mirom i fizičkim odmorom, a bili smo stalno aktivni i okruženi ljudima), ili nedovoljno dobre organizacije odmora (ako smo dan pre putovali, a sledećeg jutra u kancelariji) ili anksioznosti koju smo osećali, brinući o poslu i svemu što nas čeka kada se vratimo, iako smo pokušavali da se opustimo - navela je Sokolović.

Osim odnosa prema poslu i nedostatka motivacije, kako Sokolović kaže, važna je i ponovna izgradnja mentalne kondicije za rad, odnosno koncentracije za posao i izdržljivosti u zadacima, kao i to kako provodiš vreme nakon posla.

- Na odmoru se bavimo drugačijim sadržajima, koje najčešće sami biramo, te se ne moramo “naterati” da budemo koncentrisani na njih ili imamo slobodu da ih ostavimo kada nam više ne angažuju pažnju. Na poslu se ponovo “treniramo” da uđemo u stari ritam. Takođe, često povratak na posao, reaktivira stare (ne tako zdrave i korisne) navike, poput previše vremena uz telefon ili TV, fizičku neaktivnost, konzumaciju nezdrave hrane, manjak sna i slično, što onda dodatno negativno utiče na naše raspoloženje i pažnju - dodaje Sokolović.

Generalistkinja za ljudske resurse Đurđa Tošić kaže da sudeći po nekolicini studija, kreativnost i kognitivna fleksibilnost su u porastu po povratku zaposlenih sa odmora na kojima imaju priliku da otputuju negde i promene sredinu, posebno ako je reč o odlasku na drugo govorno područje. Prema njenim rečima, takav vid odmora nagoni naš mozak na izmenjeni način funkcionisanja i aktiviranje moždanih struktura koje umeju da se “uspavaju” prilikom dugog boravka u istom okruženju, sa istim ljudima i navikama, ali kada ponovo probudimo te “uspavane” moždane strukture, stvaramo, kako kaže, plodno tlo za nastanak novih ideja, uviđanje rešenja za određene problemske situacije i inovativnost.

- Ponovno postizanje radne discipline i efikasnosti je nešto što se spontano vrati. Po dolasku sa odmora zaposlene neretko sačeka par nedovršenih radnih zadataka, novi zahtevi ili ono što su ostavili “za posle odmora”. Sve to zajedno rezultira vraćanju zaposlenog radnoj disciplini - dodaje Tošić.

Suočiti se sa situacijom znači biti spremniji za povratak na posao

U želji da ti olakšamo i pružimo korisne savete koji će ti pomoći da lakše savladaš povratak na posao, novinarka Nevena Milošević je podelila svoje iskustvo, koje je prema njenim rečima, bilo sasvim suprotno od očekivanog.

- Uprkos tome što sam putovala u inostranstvo i što sam se vratila sa godišnjeg odmora samo jedan dan pred odlazak na posao, nije mi bilo teško da se suočim sa tim i prihvatim situaciju takvu kakva jeste. To bi bio ujedno i moj savet svima onima koji se vraćaju u radnu rutinu nakon tog relaksirajućeg perioda. Što pre počnemo da cenimo podjednako i trenutke kada treba da se radi, ali i odmara, bićemo spremniji da se vratimo na posao, pogotovo ako stvarno volimo ono čime se bavimo. Ponekad nam se čini da bismo voleli da period odmora potraje, iako nismo ni svesni da je bilo sasvim dovoljno i da bi nam i taj period uskoro dosadio - kaže Milošević.

Generalistkinja za ljudske resurse Đurđa Tošić nam je govorila o sve zastupljenijem sindromu FOMO (fear od missing out), odnosno strahu od toga da nešto važno ne propustio na poslu, ukoliko odemo na odmor. Ona je predložila smernice HR stučnjacima koje mogu biti od pomoći, radi smanjenja pritiska i stresa kod zaposlenih koji preuzimaju određene zadatke na sebe, a i na taj način bi se, kako kaže, preventirao nastanak nesporazuma i tenzija.

- Možemo uvesti jednostavne procedure koje će zaposlenima omogućiti da bezbrižno provedu odmor i lakše se priviknu na aktuelna dešavanja po povratku na posao. Za početak, zaposleni koji planira odmor mogao bi nekoliko dana pre odlaska da organizuje sastanak sa najbližim saradnicima kako bi se definisali prioritete za period kada je zaposleni na odmoru. Zatim bi trebalo dogovoriti ko će preuzeti prioritetne taskove na sebe, a koji taskovi mogu sačekati sa izvršavanjem do povratka zaposlenog sa odmora. Tom prilikom trebalo bi i razmeniti sve neophdone informacije kako bi se poslovna komunikacija sa osobom koja je na odmoru svela na minimum. Saradnici zaposlenog koji je na odmoru bi trebalo da redovno beleže novine i progres kako bi zaposleni po povratku sa odmora mogao što pre da se uhoda. U toku prvog ili eventualno drugog radnog dana po povratku sa odmora zaposleni bi trebalo da sazove sastanak u istom sastavu kao i pre odlaska kako bi dobio sve neophodne informacije za dalji rad - objašnjava Tošić.

Koliko je važna podrška kolega i poslodavaca nakon povratka sa odmora, svedoči nam i Nevenino iskustvo. Kako kaže, u njenom slučaju, predah od posla joj je itekako značio i doprineo većoj produktivnosti, ali isto tako, nakon povratka naišla je na manji obim posla.

- Trebalo mi je neko vreme da se prilagodim novom okruženju, a u tome su mi dosta pomogle i kolege. Drugi radni dan mi je već mnogo lakše pao i uspevala sam bolje da ispunim radne obaveze, čak brže i efikasnije nego pre godišnjeg odmora. Takođe, smatram da je veoma važno otići ranije u krevet, pre nego što započnemo novi radni dan, jer je pored volje i želje da se bude produktivan, podjednako važno i dozvoliti organizmu da bude odmoran. Stoga, i ja sam takođe lakše prebrodila prvi radni dan nakon duže pauze, upravo na taj način - dodala je Milošević.

Isplaniraj svoj odmor: Razmisli, od čega si umoran?

Osim što odmor pruža slobodno vreme za opuštanje i uživanje, on takođe pomaže umu i telu da se regenerišu od stresa. Način na koji koristimo taj odmor je, prema rečima brojnih stručnjaka, ključan za “punjenje baterija” i laganog pripremanja za uspostavljanje ponovne radne atmosfere. O tome da li je važna dužina ili pak kvalitet odmora, razgovarali smo sa psihoterapeutkinjom Sokolović.

- Kvalitetno provedeno vreme na odmoru je ono koje odgovara našim potrebama (na primer, često mi klijenti pričaju kako je 2 sata koje su proveli sami uz knjigu na plaži bilo više odmarajuće nego ceo odmor proveden u krugu cele porodice). Ono što se često dešava jeste da odmor usklađujemo sa potrebama većine (ako je u pitanju porodica ili krug prijatelja) ili u skladu sa onim što mislimo da bi trebalo da uključimo u dane odmora (generalno čišćenje, edukaciju, pa čak i putovanje na koje nam se možda ne ide). Registrujte od čega ste konkretno umorni, jer će vam to pomoći da prepoznate šta vam je potrebno. Na primer, ako ste umorni od stalnog planiranja i donošenja oduka, možda je tip odmora koji vam je potreban onaj gde je to ili delegirano nekom drugom, ili gde je sve unapred za vas isplanirano, ili spontani odmor gde donosite odluke u hodu. Ili, ako ste umorni od stalne interakcije sa ljudima, onda vam je možda potrebno više vremena u tišini ili samoći. Ili ako ste umorni od rutine i monotonije, možda vam je potrebna avantura i novina - i obnuto. Ako radite posao na kojem ima stalno uzbuđenja, napetosti i žurbe, možda je prava mera odmora u okruženju koje je stabilno, istovetno i sporije - kaže Sokolović.

“Postodmorna depresija” - kako se izboriti sa njom?

Neretko se dešava da se nakon povratka sa odmora suočavamo sa takozvanom postodmornom depresijom, odnosno osećajem potištenosti i željom da se vratimo u taj period kada smo uživali. Međutim, prema rečima Sokolović, ključ je u kreiranju života u kojem i van vremena koje je posvećeno za odmor, ima već dovoljno ispunjenosti, slobode i odmora.

- Ideja nije da čekaš dane odmora da bi odmorio, nego da ono što za tebe predstavlja odmor integrišeš i u svoje radne nedelje. Ako ti povratak u radne rutine deluje kao “povratak u zatvor”, onda ti nije potrebno više odmora, nego drugačiji način života. Šta to podrazumeva je zadatak koje svako od nas treba da istraži. Na primer, za nekog će to značiti da počne da traži novi posao, a za drugog da ispregovara drugačije uslove na poslu, nauči da bolje delegira i traži podršku ili postavi granice svojim klijentima, i počne da na vreme izlazi s posla. Za nekog će to značiti da drugačije organizuje vreme nakon posla, a za nekog da optimizuje svoje vreme na poslu - kaže Sokolović.

Ne planiraj idealnu verziju sebe - pripremi se za povratak

Psihoterapeutkinja Sokolović nam je dala i nekoliko korisnih saveta za što bezbolniji povratak na posao. Ukazala nam je na važnost uzimanja bar jednog slobodnog dana nakon odmora, za pripremu za posao i pravljenje rasporeda za narednu nedelju. Važno je, kako kaže organizovati prioritete i lagano se pripremiti za prvi radni dan.

- Umesto da "uskočite" u posao, dajete sebi prostor da se lagano ponovo uhodate u rutinu. Ne računajte na maksimalnu produktivnost već u prvoj nedelji. Ne planirajte za idealnu verziju sebe, nego za onaj nivo kapaciteta koji smatrate održivim u prvoj radnoj nedelji. To znači da ne pravite to-do listu za punih 8 sati koncentracije, već da računate na izvesnu dozu prokrastinacije i manjka koncentracije - navodi Sokolović.

Sokolović je dodala i da je važno da unapred zakažeš aktivnosti koje će ti prijati da se opustiš i odmoriš - bilo to vreme sa prijateljima, odlazak u bioskop, šetnja, masaža ili “prazno” vreme kada nemaš ništa zakazano i kada imaš slobodu da izabereš šta ti se radi u tom trenutku.

- Polako počnite da integrišete navike koje imaju pozitivan efekat na vašu sveukupnu energiju i raspoloženje, poput fizičke aktivnosti, pripreme kvalitetnih obroka, meditacije, redovnog sna, ili odlazaka na psihoterapiju - ističe Sokolović.

Zaključak

Za kraj, generalistkinja za ljudske resurse Đurđa Tošić je uputila savet mladima koji se sada bore sa poteškoćama povratka sa odmora.

- Mlade koji se vraćaju sa odmora bih savetovala da ne beže od osećaja opuštenosti koji traje i nekoliko dana po povratku sa odmora. Skrolujte svoje galerije, smejte se uspomenama koje ste napravili i maštajte o novim destinacijama. U prvih dan, dva na poslu se potrudite da prikupite što više relevantnih informacija i budite samouvereni čak i kada su najkraći rokovi u pitanju. Sve stižete! - kaže Tošić.

Kopiraj link

Hristina Kovačević

U toku studiranja na Fakultetu političkih nauka, pisala sam za više različitih medijskih kuća. Pored pisanja, u slobodno vreme volim da čitam, fotografišem i da se družim sa ljudima.

Slični tekstovi

Koje poslove možeš da radiš od kuće?
04.11.2022.
5 min

Koje poslove možeš da radiš od kuće?

Saveti za traženje posla
Prvi posao - bauk ili ne?
02.11.2021.
8 min

Prvi posao - bauk ili ne?

Saveti za traženje posla
Koji je posao stvoren za tebe? Šta je profesionalna orijentacija
01.03.2024.
4 min

Koji je posao stvoren za tebe? Šta je profesionalna orijentacija

Saveti za traženje posla