Tržište rada se menja brže nego ikada, a diplome i osnovna znanja odavno više nisu dovoljni da bi se neko izdvojio. Mladi koji ulaze u novu godinu suočavaju se sa jasnim pitanjem: Koje veštine zaista prave razliku i gde vredi ulagati vreme i energiju?
U susret novoj godini, razgovaramo sa Milošem Turinskim iz Infostuda o tome koje su veštine danas najtraženije, šta poslodavci očekuju od mladih kandidata i na šta bi trebalo da se fokusiraju oni koji tek započinju svoju karijeru.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Fokus više nije na iskustvu
Iako se često govori o deficitu iskustva kod mladih kandidata, Infostudovi podaci i svakodnevna komunikacija sa poslodavcima pokazuju da fokus više nije isključivo na godinama staža. Prema rečima Miloša Turinskog, najtraženije su upravo kombinovane veštine.
- Najviše se traže osnovna digitalna pismenost, komunikacija i spremnost na učenje. Poslodavci znaju da mladi često nemaju dugogodišnje iskustvo, ali zato očekuju da razumeju digitalno okruženje, da umeju jasno da komuniciraju i da pokažu inicijativu, objašnjava Turinski.
Uz ove veštine, sve češće se ističe i odgovornost u radu, čak i na početnim pozicijama. Drugim rečima, od mladih se ne očekuje da znaju sve, ali se očekuje ozbiljan pristup poslu, razumevanje osnovnih radnih procesa i spremnost da preuzmu odgovornost za zadatke koje dobiju.
Šta danas znači biti dobar kandidat?
Promene na tržištu rada tokom prethodne godine dodatno su potvrdile da se očekivanja poslodavaca pomeraju. Kako ističe Turinski, sve manje se insistira na savršenim biografijama, a sve više na potencijalu kandidata.
- Prethodna godina je jasno pokazala da poslodavci sve manje traže ‘gotove’ kandidate, a sve više one sa potencijalom. Fokus se pomera sa formalnih kvalifikacija na način razmišljanja, fleksibilnost i brzinu prilagođavanja, navodi on.
Mladi koji pokažu da razumeju posao, tržište i kontekst u kome kompanije posluju imaju značajnu prednost, čak i ako im iskustvo još nije bogato. Upravo zato, sposobnost učenja i prilagođavanja postaje jedna od ključnih veština za zapošljavanje u narednom periodu.
Turinski izdvaja tri veštine koje će u 2026. godini praviti najveću razliku:
- sposobnost učenja i prilagođavanja,
- digitalnu pismenost,
- komunikaciju.
- Poslovi i alati se brzo menjaju, zato je sposobnost učenja presudna. Digitalna pismenost podrazumeva ne samo korišćenje alata, već razumevanje digitalnog okruženja u kome kompanije posluju. A komunikacija je neophodna da bi se ideje jasno predstavile, postavljala pitanja i efikasno funkcionisalo u timu, objašnjava Turinski.
AI nije zamena za razmišljanje
Digitalne veštine danas su neizostavan deo gotovo svakog posla, ali se često postavlja pitanje koliko znanja je dovoljno i šta se zapravo očekuje od mladih kandidata?
Prema rečima Miloša Turinskog, poslodavci ne očekuju da svi znaju sve alate, ali očekuju spremnost da se uči.
- Digitalne veštine su danas osnov, ali se ne očekuje savršeno poznavanje svakog alata. Alati se menjaju, ali sposobnost da se novi brzo savlada ostaje. Kandidati koji pokažu radoznalost i otvorenost za nova znanja imaju veliku prednost, ističe on.
Posebnu pažnju privlače i AI alati, koji su sve prisutniji u različitim oblastima rada. Turinski smatra da ih treba posmatrati kao podršku, a ne kao zamenu za ljudsko razmišljanje.
- AI treba posmatrati kao alat, a ne kao zamenu za razmišljanje. Osnovno razumevanje i korišćenje AI alata može biti velika prednost, posebno u administrativnim, kreativnim i analitičkim poslovima. Granica je tamo gde se gubi lični doprinos, jer poslodavci i dalje žele da vide kritičko razmišljanje, ideje i odgovornost.
Drugim rečima, tehnologija može ubrzati i olakšati rad, ali ne može zameniti samostalno razmišljanje i donošenje odluka.
Šta mladi precenjuju, a šta zanemaruju
Jedna od čestih grešaka mladih je pogrešna procena sopstvenih veština. Kako navodi Turinski, često se precenjuje tehničko znanje, dok se zanemaruju veštine koje su ključne za svakodnevni rad.
- Često se precenjuje poznavanje alata, dok se potcenjuju takozvane meke veštine: pouzdanost, organizacija vremena i profesionalna komunikacija. Upravo te veštine poslodavci vrlo brzo prepoznaju u svakodnevnom radu i često su presudne za dugoročno zapošljavanje.
Kada je reč o unapređivanju veština, Turinski ističe da to ne mora da podrazumeva velika finansijska ulaganja. Praznici i prvi meseci nove godine mogu biti dobra prilika za konkretne korake.
- Besplatni online kursevi, tutorijali i webinari su dobar početak, ali i rad na ličnim projektima ili volontiranje. Čitanje oglasa za posao takođe pomaže da se razume šta se traži na tržištu. Čak i kratki online kursevi ili samostalni projekti mogu biti dobra stavka u CV-ju, objašnjava on.
Kada je u pitanju odnos sertifikata i iskustva, sertifikati mogu biti plus, ali nisu presudni.
- Praktično znanje i iskustvo imaju veću težinu. Poslodavci žele da vide kako kandidat razmišlja i rešava probleme. Čak i studentski projekti, praksa ili freelance angažmani često govore više od formalnog papira.
Veštine koje ostaju dugoročno najvažnije
Jasno je da fokus treba da bude na veštinama koje su primenljive i dugoročne.
- Karijera se danas ne gradi preko noći, ali se gradi stalnim malim koracima. Oni koji ulažu u sebe, razvijaju sposobnost učenja, prilagođavanja i razumevanja tržišta rada, imaju najveće šanse da pronađu posao koji im donosi i sigurnost i zadovoljstvo, zaključuje Turinski.
Upravo u tome leži i glavna poruka za 2026. godinu: ne juriti savršen CV, već graditi veštine koje traju.
