Konstantno usavršavanje i prilagođavanje: Sve više poslova za koje ne treba formalno obrazovanje

Danas, kada se tehnologija razvija brže nego ikada, pojavili su se poslovi za koje nije potrebno ili ne postoji formalno obrazovanje, a ipak nude mogućnosti za uspešnu karijeru.

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Prema istraživanju Infostuda, podaci otkrivaju kako su se u poslednje tri godine razvijala zanimanja koja su donedavno bila retka na tržištu rada. Dok neka od njih beleže rast, druga i dalje traže svoje mesto među poslodavcima u Srbiji. 

1. Specijalisti za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje:

Ova oblast postaje sve značajnija u tehnološkoj industriji, ali podaci pokazuju da je potražnja varirala iz godine u godinu.

Najviše oglasa bilo je 2022. godine (118), zatim je u 2023. pala na 82, da bi u 2024. godini porasla na 100. Ovo može ukazivati na to da poslodavci postepeno povećavaju ulaganja u AI rešenja, ali i da se tržište još uvek stabilizuje.

2. SEO stručnjaci:

SEO optimizacija je ključna za online prisustvo kompanija, ali broj oglasa za ovu poziciju beleži značajan pad – sa 85 oglasa u 2022, na 46 u 2023, pa na svega 33 u 2024. godini.  

Ovi podaci sugerišu da je tržište ili prezasićeno stručnjacima ili da se SEO sve češće integriše u druge digitalne marketinške uloge, smanjujući potrebu za izdvojenim pozicijama. 

3. Analitičari podataka:

Ovo zanimanje se pokazalo kao jedno od najstabilnijih i najtraženijih.

Tokom poslednje tri godine objavljeno je čak 599 oglasa, što ga čini jednim od vodećih među novim profesijama.

Ipak, broj oglasa je značajno opao – sa 337 u 2022, na 156 u 2023, pa na 106 u 2024. godini. Ovaj pad može biti posledica toga što su kompanije već popunile ključne pozicije i sada traže specijalizovanije kadrove.

4. Cyber security stručnjaci:

Sa sve većim brojem digitalnih pretnji, kompanije u Srbiji neprestano traže stručnjake za sajber bezbednost.

U poslednje tri godine objavljeno je 458 oglasa, pri čemu se beleži postepen pad - sa 207 oglasa u 2022, na 141 u 2023, pa na 110 u 2024. godini.  

Iako broj oglasa opada, potražnja ostaje visoka jer je sajber bezbednost postala prioritet u gotovo svim sektorima. 

5. Stručnjaci za održivost:

Održivost i društvena odgovornost postaju sve važniji u poslovnom svetu, ali podaci pokazuju da u Srbiji ova oblast još uvek nije potpuno razvijena.

Ukupno je u poslednje tri godine objavljeno samo 43 oglasa, sa blagim padom iz godine u godinu 22 u 2022, 11 u 2023, 10 u 2024).

Iako je interesovanje za održivost u porastu, još uvek ne postoji masovna potreba za ovim kadrovima. 

6. Stručnjaci za digitalni marketing:

Ovo je jedna od najtraženijih profesija u Srbiji sa 720 oglasa u poslednje tri godine. Digitalni marketing ostaje ključan za poslovanje mnogih kompanija.

Broj oglasa je relativno stabilan (262 u 2022, 235 u 2023, 223 u 2024. godini), što pokazuje da poslodavci kontinuirano ulažu u online oglašavanje i strategije rasta na digitalnim platformama.

7. Social media menadžeri:

Menadžeri za društvene mreže su i dalje bitan deo poslovanja mnogih kompanija, ali se potražnja za njima blago smanjuje.

U poslednje tri godine objavljeno je 304 oglasa, sa blagim padom (114 u 2022, 103 u 2023, 87 u 2024. godini). Iako su društvene mreže i dalje jedan od glavnih kanala komunikacije sa publikom, moguće je da sve više firmi spaja ovu ulogu sa drugim marketinškim pozicijama. 

Najpopularniji poslovi sa najvišom zaradom

Američki sajt Best life objavio je članak o poslovima koji mogu doneti solidnu zaradu bez fakulteta, tačnije bez formalnog obrazovanja za ovo zanimanje, i na njihovoj listi dominiraju poslovi u vezi sa internetom, a najplaćeniji na ovom spisku je profesionalni gejmer. Igranjem i prenosom uživo video igara, ispostavlja se da možete zarađivati i do 170.000 dolara godišnje putem donacija, saradnji s brendovima, prodaje robe i na druge načine.

Na drugom mestu našao se posao frilens pisca, taj postao pruža fleksibilnost, mogućnost rada na daljinu, kreativan je, a može se dobro i zaraditi.

Zatim, jedan od poslova za koje ne treba formalno obrazovanje, a može dobro da se zaradi jeste specijalista za marketing, podaci pokazuju da je ovaj posao treći najplaćeniji posao među ljudima bez fakultetske diplome.

Sledeći na ovom popisu je posao kreatora sadržaja, da bi privukli onlajn publiku ne treba vam diploma, već kreativni i zabavni sadržaj. Takođe, i za posao virtuelnog asistenta ne treba fakultetska diploma, a može da obuhvata različite stvari, od knjigovođe, koordiniranja važne dostave ili organizacije putovanja, do pisanja blogova ili promovisanja događaja na društvenim medijima.

Pojavile su se nove profesije

Iako formalno obrazovanje često pruža stabilnost i siguran put ka karijeri, u današnjem svetu sve više ljudi uspeva da izgradi uspešne karijere u zanimanjima za koja ne postoje konkretni srednjoškolski ili studijski programi. Ova zanimanja omogućavaju fleksibilnost, kreativnost i često veću kontrolu nad sopstvenim radnim vremenom, što ih čini atraktivnim za sve više ljudi.

Kako nam je objasnio Miloš Turinski, PR menadžer Infostuda, pojavile su se profesije koje obrazovni sistem još nije stigao da isprati zasebnim osnovnim studijama.

“To su specijalisti za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje, stručnjaci za optimizaciju sadržaja, analitičari podataka, cyber security eksperti i stručnjaci za održivost. Iako postoje predmeti na fakultetima koji pokrivaju ove oblasti, većina znanja dolazi kroz master programe, kurseve i praktičan rad, jer još ne postoje potpuno zasebni osnovni studijski programi za ove profesije”, rekao je za naš portal Turinski.

Kako je naveo Turinski, za neka zanimanja, poput analize podataka i sajber bezbednosti, logično je razviti specijalizovane obrazovne programe, jer su potrebni dublji tehnički temelji.

“AI i mašinsko učenje već postoje kao predmeti na ETF-u, FON-u i Matematičkom fakultetu, ali još nisu zasebni osnovni studijski programi. Sa druge strane, poslovi vezani za društvene mreže i digitalni marketing bolje funkcionišu kroz neformalno učenje, jer se trendovi brzo menjaju i ne mogu lako da se ukalupe u klasične obrazovne forme”, naveo je Turinski.

Profesije koje su vezane za AI, analiza podataka i sajber bezbednost sigurno imaju dugoročnu stabilnost, jer su ključne za digitalizaciju i automatizaciju.

“Međutim, poslovi vezani za društvene mreže i digitalni marketing zavise od tržišnih trendova i mogu se brzo promeniti. U zanimanjima bez formalnog obrazovanja stabilnost zavisi od stalnog usavršavanja - ko se ne prilagođava, gubi konkurentnost na tržištu rada”, objasnio je.

Nakon fakulteta, postala QA tester

Pored ovih, najpopularniji su i poslovi u IT industriji, kao što su programiranje, web dizajn, i sistemska administracija. Iako je formalno obrazovanje u IT sektoru često poželjno, mnogi programeri, dizajneri i administratori su samouki, koristeći besplatne resurse, tutorijale i online kurseve kako bi stekli potrebne veštine.

 „S ozbirom da me je u srednjoj školi privlačila informatika i sve što ona obuhvata, odlučila sam da upišem fakultet koji je deo IT sveta. Učili smo programske jezike, pravljenje i plasiranje sajtova na veb pretraživače... Istražujući, jako me je zainteresovalo testiranje mobilnih aplikacija sa kojim nismo imali dodira kroz studiranje“, rekla je za Startuj Infostud Jovana Bradić, QA tester.

Kako je rekla, veći deo svog znanja je stekla kroz praktičan rad u IT industriji.

„Na početku učenja ove grane IT industrije svoje znanje sam dopunjavala na razne načine kao što su pohađanje online kurseva, dokumentacija i gledanje raznih tutorijala koji imaju dodirnih tačaka sa QA testiranjem. Nakon nekog vremena samostalnog učenja dobila sam priliku da obavljam praksu u IT firmi koja se bavi izradom aplikacija za Android i Apple telefone. Kroz mentorstvo i saradnju sa iskusnim kolegama u toj firmi, naučila sam o osnovama QA testiranja, različitim vrstama testova i alatima koji se koriste“, objasnila je Bradić.

Na početku je bilo, kako nam je rekla, izazovno i zahtevno jer QA nije grana koju su učili na fakultetu.

„Međutim imala sam predznanja iz IT-a koje mi je pomoglo da brže razumem osnovne koncepte testiranja. Kroz ovu praksu sam naučila šta je timski rad sa kolegama kao i kako se vrše eksperimenti sa aplikacijama“, zaključila je Bradić.