U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, zanatska zanimanja imaju dugu i bogatu istoriju. Od krojača, obućara, pekara, stolara do keramičara, svi ovi zanati su nekada bili temelj društva i kulturnog identiteta. Međutim, jedan od glavnih izazova sa kojima se danas suočavaju zanatlije jeste smanjenje interesovanja mladih za ove tradicionalne poslove.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Budućnost zanatskih radnji u Srbiji je neizvesna, jer nema dovoljno mladih zanatlija, potvrđuje i izveštaj Nacionalne službe za zapošljavanje. Prema tom izveštaju su na evidenciji nezaposlenih bila, na primer, samo 22 stakloresca i 23 tašnera i to svi stariji od 30 godina. Obućara je bilo nešto više, čak 504, ali je samo 25 mlađih od 30 godina, a krojača 773, od kojih je 143 mladih.
Mladi su nezainteresovani
„Mladi očigledno nisu zainteresovani da završavaju zanatske škole i obavljaju tu vrstu poslova“, rekli su tada u NSZ.
U zanatskim radnjama to potvrđuju i kažu da posla ima, ali da nema ko da radi i da mladi beže od zanata. U NSZ napominju da je, ipak, poraslo interesovanje za zanate kao što su krojač i obućar, zbog otvaranja novih fabrika koje se bave proizvodnjom tekstila i obuće.
Porodični biznis koji čuva tradiciju
Sudbina na primer krojačkog zanata tokom godina prolazila je kroz različite faze razvoja i prilagođavanja. Iako se čini da je u današnjem, digitalnom dobu, tradicionalnim zanatima teže opstati, uloga krojača i dalje važi za značajan zanat.
Primer toga jeste porodica Vesković iz Čačka koja već godinama unazad razvija svoj porodični biznis i iskustvo i znanje prenosi sa kolena na koleno.
“Od malih nogu sam bio opčinjen kako moj deda od komada tkanine napravi komad odeće. Iako važimo za krojačku porodicu nije me samo to inspirisalo da postanem krojač, već prvenstveno što mogu da radim i napravim nešto što će drugi voleti i nositi, ali i to što mogu biti sam svoj gazda“, kaže Aleksandar Vesković, krojač.
Dok su se tehnologije razvijale, a tekstilna proizvodnja postajala sve masovnija, krojači su bili prinuđeni da se prilagođavaju novim zahtevima tržišta.
„Naravno da i mi pratimo trend masovne proizvodnje koje nam vreme nameće, ali se trudimo da sačuvamo tradiciju i da uz primese modernog zadovoljimo potrebe potrošača“, objašnjava Vesković.
Tradicionalni pristup ručnom radu, pažnja posvećena detaljima i prilagođavanje individualnim potrebama kupca, ostaju ključni elementi koji razlikuju krojače od masovne proizvodnje.
„Krojački zanat je više od samo posla – to je način života koji nudi kreativnost i samostalnost. Mladi koji se odluče da se bave ovim zanatom ne samo da biraju izuzetno zanimljivu karijeru već i doprinose očuvanju tradicije“, kaže Vesković.
Kako je rekao, srećan je što će i njega imati ko da nasledi u porodici, a to je unuka Elena Vesković koja od malena najviše voli da pomaže dedi u salonu.
“Želim da se bavim zanatom krojača jer u tome vidim priliku da spojim porodičnu tradiciju i svoju kreativnost. Moja vizija je da kroz svoje radove utičem na modnu industriju na način koji promoviše održivost, originalnost i poštovanje prema tradiciji ručnog rada", objašnjava Elena.
Kako nam je Elena rekla, iako smatra da je praksa najbolji način da se nauči krojački zanat, svoje iskustvo koje je stekla sa dedom kroz porodični biznis planira da unapredi i kroz obrazovanje.
"Oduvek sam “luda” za modom i autentičnim komadima odeće, još kao mala sam pravila odela za lutke i pravila im modne revije. Nakon srednje škole planiram da upišem Fakultet za umetnost i dizajn u Beogradu kako bih stekla i visoko obrazovanje koje ću kasnije moći da primenim u svojoj krojačkoj karijeri”, navodi Elena.
Prilika za sopstveni biznis
Baviti se krojačkim zanatom može da ti pruži priliku da imaš sopstveni posao. Krojači imaju ili svoje radionice ili se povezuju sa modnim dizajnerima i brendovima, nudeći im usluge prilagođavanja, popravke i kreiranja. To je ne samo finansijski isplativo, već ti omogućava da budeš sam svoj šef i da radiš u industriji koja te inspiriše.
Takođe, Ministarstvo kulture redovno objavljuje konkurse kojima se podstiču zanatlije da očuvaju i promovišu svoje zanate, čuvajući tako dragoceno kulturno nasleđe Srbije. Svi konkursi se mogu pronaći na zvaničnom sajtu Ministarstva.
5 razloga zašto treba da budeš krojač
Da sumiramo, postoji nekoliko razloga zbog kojih treba da razmisliš o tome da odabereš zanat krojača kao svoju buduću karijeru:
- Kreativnost: Ovaj zanat ti pruža priliku da razviješ kreativnost i umetnički izražaj kroz dizajniranje i stvaranje različitih komada odeće.
- Razvoj veština: Kroz učenje veština krojenja i šivenja, možeš steći iskustvo koje je vredno u svakom aspektu života, ne samo u profesionalnom smislu. Kroz svoj rad bićeš u prilici da upoznaš mnoge ljude i kolege sa kojima možeš podeliti znanje i veštine.
- Održivost: Zanat krojača promoviše održivost jer se fokusira na kvalitet i trajnost komada odeće, suprotstavljajući se trendu brze mode i masovne proizvodnje.
- Očuvanje tradicije: Kao krojač, doprinosiš očuvanju tradicije i kulturnog nasleđa.
- Zarada i samozapošljavanje: Ovaj zanat nudi mogućnost za samozapošljavanje i razvoj sopstvenog biznisa.
