Kada kažemo posao iz snova često mislimo na nešto neostvarivo. Nešto što su samo naše želje ili eventualno stvari kojima bismo se bavili ako bismo prethodno nekim drugim, često dosadnim, poslom obezbedili sebi egzistenciju.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Ipak, da li je to slučaj kod svih mladih ili ima onih koji rade baš ono što su kao deca sanjali da će raditi?
Ovim tekstom pokušaćemo da odgovorimo na ptanje šta su poslovi iz snova za nas kao i šta oni znače za mlade.
U jednoj studiji iz Amerike skoro polovina mladih teži umetničkim poslovima (muzika, pisanje, slikarstvo, fotografija) ili istraživačkom zaposlenju (detektivi, naučnici..) dok ti poslovi čine samo 8% tržišta rada u toj zemlji.
Čak 115.000 mladih nema posao
Da bismo stavili stvari u perspektivu i dobili realno stanje stvari kada su mladi i poslovi u Srbiji u pitanju moramo se osvrnuti na neke podatke. Prema izveštaju Krovne organizacije mladih Srbije iz 2021. godine, broj mladih nezaposlenih (15-30 godina) čini čak petinu ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji. Isti izvor navodi da je to oko 115.000 mladih ljudi trenutno i da je u odnosu na prošlu godinu skočio za 10%.
Neretko se može čuti da nove generacije, takozvani milenijalci i generacija Z, imaju previše ležeran odnos prema poslu, i lako daju otkaze kada im se nešto na poslu ne sviđa. Iako ovi opisi ponekad idu u ekstreme, istina je da je mladima bitan rad u lepom ambijentu, da ne žele da rade za male plate i da im nije problem da menjaju radna mesta na svakih nekoliko godina a nekad i češće.
Uslovi rada kao prioritet
Ove stvari su ujedno i prve koje u opisivanju svog idealnog posla iz snova nabraja Jagoš Ristić (25), mladi SEO stručnjak iz Leskovca koji radi u Beogradu:
- Na dream job više gledam kao na uslove rada koji idu uz odabrani posao, negoli o konkretnoj profesiji ili pozivu. Moj dream job bi trebalo da sadrži nekoliko faktora: primarno, posao bi trebalo da bude redovno ispunjen novim malim izazovima, plata bi bila zasnovana na učinku u toku jednog radnog dana, a ne na pukom otkucavanju radnih sati. Postojanje fleksibilnog radnog vremena je još jedna stvar koja može da utiče na bolju produktivnost i zadovoljstvo prilikom rada, ako sama priroda posla dozvoljava. I za sam kraj, potrebna mi je sloboda izbora da li ću raditi od kuće ili iz kancelarije, pošto nisu svi željni rada pod istim uslovima.
S druge strane, Mina Davić (24), ilustrator iz Novog Sada, nam kaže da joj je trenutni “dream job” da ilustruje knjige za decu i mlade:
- Tehnički taj svoj idealni posao sam već radila ranije, ali volela bih da se specijalizujem i posvetimisključivo tome. Ono što me vuče je želja da nacrtam onakve karaktere i predele kakve bih i sama volela da sam imala u knjigama kad sam bila dete.
Raditi nešto i za druge
Neki svoj posao iz snova vide kao nešto što bi pre svega bilo društveno korisno. Tako je i u slučaju Marije Stojadinović (25) iz Novog Sada:
- Moj dream job je da budem producentkinja community radija (radija zajednice). Po završetku osnovnih studija novinarstva, upisala sam Muzičku akademiju da bih se specijalizovala za muzičko novinarstvo i radijsku produkciju, nakon čega sam godinu dana volontirala na jednom radiju zajednice u Hrvatskoj i po prvi put sam se osetila kao da sam na radnom mestu gde mogu upotrebiti sve svoje veštine i znanje. Radio treba biti zabavan i važan svojoj zajednici, a u isto vreme pristupačan za sve one koji žele da mu priđu i izraze se. Kada razmišljam tome, imam utisak da mi ideje samo naviru i verujem da se ljudi tako osećaju samo povodom onoga što je njihova prava vokacija.
Na kraju zaključuje da nam je takav radio preko potreban jer usmerava ljude jedne ka drugima, i pomaže ljudima da lakše organizuju lokalne inicijative o stvarima koje smatraju važnim u svojoj sredini.
Filmofil Marko Apostolović (24) nam pojašnjava da, kada bi hobi koji ga prati ceo život pretvorio u posao, ostvario svoj san:
- Posao iz snova mi je još od srednje škole da se bavim filmskom režijom. Od tinejdžerskih dana se interesujem za film kao medij, fenomen i umetničku formu i imam veliko interesovanje za to da naučim sve procese i potrebne znanje i veštine da se bavim filmom.
Na koncu možemo da primetimo da naši sagovornici na razne načine doživljavaju svoja idealna zanimanja. Oni se, i pored toga što se ne bave onim što sanjaju, de facto ne odvajaju od svojih intimnih želja. Neguju ih kao hobije, i uvek budno razmišljaju o tome kako bi jednog dana mogli da od njih naprave svoje poslove i žive onom čuvenom rečenicom Marka Tvena: „Nađite posao koji volite da obavljate, i nećete morati da radite ni dana u svom životu”.
