Dok se pojedini poslodavci u Srbiji tokom ove godine doslovno otimaju za radnike, na drugom kraju tržišta rada nalaze se zanimanja za koja se konkursi pojavljuju retko.
Svakodnevno se objavljuju oglasi za prodavce, vozače, kuvare i magacionere, ali postoje i profesije za koje se konkursi otvaraju retko — ponekad jednom u nekoliko meseci. Zato smo u ovom tekstu izdvojili nekoliko najmanje traženih poslova trenutno i saznali zašto je to tako.
U prvih šest meseci 2025. opada ukupni broj oglasa za posao, ali interesovanje poslodavaca za zapošljavanje radnika u određenim sektorima i dalje postoji, prema podacima sajta Poslovi infostud.
U prvoj polovini ove godine na sajtu je objavljen ukupno 31.891 oglas, što je za 17% manje u poređenju sa istim periodom prethodne godine, kada ih je bilo 38.349. Ovaj pad pokazuje da su poslodavci nešto oprezniji u zapošljavanju, ali istovremeno imaju potrebu za novim kadrovima u oblastima koje su i do sada bile najatraktivnije.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Potražnja se razlikuje od sektora do sektora
Što se tiče liste gde su najmanje tražena zanimanja u Srbiji ove godine na poslednja četiri mesta našli su se stomatolozi i stomatološke sestre, nastavnici ekonomske grupe predmeta i hemičari za koje je oglašeno samo po šest slobodnih radnih mesta, prenose Novosti.
Tek po jedno više oglašeno je za filologe, defektologe, vaspitače u domu učenika i veterinarske tehničare.
„Kada govorimo o poslovima koji su najmanje traženi u 2025. godini, treba odmah reći da se slika razlikuje od sektora do sektora. Tržište rada ne pada celovito, već se menja unutrašnja struktura potražnje, pa određene profesije izlaze iz fokusa, dok druge ostaju stabilne ili čak rastu“, rekao je za naš portal Turinski.
Prema njegovim rečima, najjasniji primer takvog pomeranja je administracija, gde već nekoliko godina vidimo postepeno smanjenje broja oglasa.
„To je direktna posledica digitalizacije, jer softverska rešenja danas preuzimaju deo zadataka koji su nekada zahtevali čitave timove. Oglasi za administrativne referente, pomoćne asistente i poslove koji podrazumevaju rutinske operacije sve su ređi, a kada se pojave oni su mnogo specifičniji i traže širi set veština nego pre“, naveo je Turinski.
U trgovini situacija nije jednolična. Poslovi prodavaca u prehrambenoj industriji i drogerijama su, kako je rekao Turinski, i dalje među najtraženijima, što pokazuju i rang liste iz prethodnih godina.
„Međutim, unutar neprehrambenog retail-a - poput modne industrije, tehničke robe ili specijalizovanih prodavnica potražnja je vidljivo manja. Tu vidimo uticaj e-commerce-a i promene navika kupaca, što dovodi do racionalizacije broja fizičkih prodavnica i, samim tim, manjeg broja oglasa za određene pozicije u maloprodaji“, objasnio je Turinski.
Što se proizvodnje tiče, ona na nivou cele kategorije i dalje drži visoku poziciju po broju oglasa, što analize Infostuda stalno potvrđuju.
Najdublja promena u IT sektoru
„Međutim, pad potražnje se pojavljuje samo u određenim nišnim industrijama - poput tekstila, kože, štamparstva ili manjih tradicionalnih zanata. Automatizacija i promenjen obim posla utiču na ove segmente, ali ne i na celu proizvodnu delatnost“, naveo je naš sagovornik.
Najdublja promena svakako se vidi u IT sektoru, gde već treću godinu zaredom se beleži značajno manji broj oglasa.
„To je dugotrajan trend koji se jasno vidi u našim godišnjim pregledima. IT tržište se nakon godina ubrzanog rasta normalizovalo, investicije su se smanjile, a kompanije danas otvaraju mnogo manji broj pozicija. Struktura potražnje se potpuno promenila: poslodavci traže mahom senior i medior stručnjake, dok su junior oglasi u značajnom padu“, rekao je Turinski.
Kako je Turinski naveo, ova slika ne govori o padu industrije, već o tržištu koje je sazrelo i sada funkcioniše uz viši prag ulaska i veću konkurenciju.
„Sve ove promene vode do istog zaključka: manja potražnja za pojedinim poslovima uglavnom je posledica promenjenih potreba poslodavaca, a ne samo viška radne snage. U delatnostima koje se brzo digitalizuju, kompanijama jednostavno više nije potreban isti broj ljudi za poslove koji danas mogu biti optimizovani ili automatizovani. U isto vreme, neke škole i dalje obrazuju kadrove za zanimanja čija potražnja opada, što stvara jaz između onoga za šta se ljudi pripremaju i onoga što tržište u realnosti zahteva“, objasnio je Turinski.
Prati signale za tržišta rada
Savet za mlade koji se tek opredeljuju za buduću profesiju, Turinski navodi da je najvažnije da prate signale sa tržišta rada.
„Pre svega broj objavljenih oglasa, ali i kretanje plata, nova zanimanja, tehnološke promene i spajanje različitih veština u jednoj ulozi. Zanimanja koja kombinuju digitalne veštine, analitiku i komunikaciju pokazuju se kao najotpornija na promene, dok su profesije koje se oslanjaju na rutinski rad najranjivije“, rekao je Turinski.
Konačno, kako je naveo Turinski, važno je poručiti da poslovi ne nestaju preko noći - oni se transformišu.
„Tržište rada danas jasnije nego ikada pokazuje u kom smeru ide, a oni koji prate te signale i razvijaju širok set veština najlakše nalaze svoje mesto u toj promenjenoj strukturi“, zaključio je Turinski.
U svetu brzih promena, najmanje traženi poslovi postaju podsetnik da se tržište rada neprestano prilagođava novim navikama i tehnologijama.
