Digitalizacija, automatizacija i ubrzani tehnološki razvoj menja tržište rada brže nego ikada. Poslovi koje danas smatramo “sigurnim” mogli bi već za nekoliko godina da nestanu, dok će se pojaviti potpuno nova zanimanja.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Među “poslovima budućnosti” izdvajaju se:
- Specijalista za veštačku inteligenciju
- Programer kvantnih računara
- Dizajner virtuelnih svetova (metaverzum)
- Stručnjak za biotehnologiju i genetsko inženjerstvo
- Menadžer održivog razvoja
- Cyber-bezbednosni analitičar
- Pilot dronova za komercijalne svrhe
- Tehničar za 3D štampu organa i tkiva
Nedavna studija Svetskog ekonomskog foruma ukazuje na dva glavna razloga predstojećih promena: nove tehnologije i automatizaciju, kao i prelazak na zeleno poslovanje i održivosti, prenosi BBC.
Istraživači Svetskog ekonomskog foruma kažu da će se skoro četvrtina svih trenutnih zanimanja promeniti u narednih pet godina. To znači da oni koji žele da budu uspešni na sve konkurentnijem tržištu rada, moraće stalno da uče nove veštine i unapređuju i dopunjuju znanje.
Takođe, biće mnogo poslova za kojima uskoro neće biti potrebe, a to su uglavnom oni koje je lako automatizovati.
Ovo su poslovi koji bi uskoro mogli da nestanu sa tržišta rada:
- Usluge za kupce (kasiri, prodavci, savetnici za kupovinu, itd.)
- Upravljanje kancelarijom (zbog povećanog broja zaposlenih koji rade na daljinu)
- Unos podataka (službenici koji obavljaju poslove statistike i finansija, daktilografi, prevodioci tehničkih dokumenata)
- Računovodstvo
- Radnici na traci u fabrici
Prema najnovijim predviđanjima vodećih stručnjaka za zapošljavanje u Evropskoj uniji, uključujući poslovnu platformu LinkedIn, najtraženije zanimanje u Evropi ove godine biće stručnjak za veštačku inteligenciju, piše Euronews.
Očekuje se da će potražnja za ovim profilom stručnjaka porasti za čak 37 odsto do 2030. godine. Prosečna godišnja plata za ovu poziciju trenutno se kreće između 60.000 i 110.000 evra.
Na drugom mestu nalazi se razvoj softvera, koji se svrstava među najperspektivnija zanimanja u Evropskoj uniji. Stručnjaci u ovoj oblasti mogu očekivati godišnju zaradu između 55.000 i 90.000 evra.
Treće mesto zauzimaju stručnjaci za sajber bezbednost, odgovorni za zaštitu računarskih sistema, podataka i mreža od hakerskih napada i drugih pretnji. Njihova prosečna godišnja primanja kreću se od 45.000 do 80.000 evra, u zavisnosti od nivoa znanja i iskustva.
Kakva je situacija u Srbiji?
“Kada govorimo o budućnosti tržišta rada, u narednim decenijama očekuje se još jače prožimanje tehnologije sa gotovo svim industrijama. Poslovi iz IT sektora će i dalje biti među najtraženijima, ali će sve više prostora zauzimati oni vezani za veštačku inteligenciju, sajber bezbednost, obradu i analizu podataka. Pored toga, rastu značaj i zanimanja u oblasti zelene energije, održivih tehnologija i cirkularne ekonomije”, rekao je za naš portal Miloš Turinski, PR Infostuda.
Kako je naveo, u Srbiji posebno perspektivne vidi i one pozicije koje kombinuju tehnička znanja sa kreativnim i analitičkim veštinama - poput UX/UI dizajnera, data analitičara, stručnjaka za digitalni marketing, kao i stručnjaka u zdravstvu, posebno medicinske sestre i tehničare, koji su i sada deficitarni.
“Takođe, zanatska zanimanja koja zahtevaju visoku preciznost i praktične veštine će opstati i dobiti na ceni, jer su teško automatizujuća”, dodao je Turinski.
Turinski navodi da obrazovni sistem kod nas pravi određene pomake za “poslove budućnosti”, posebno kroz uvođenje IT odeljenja u gimnazijama i jačanje dualnog obrazovanja.
“Ipak, još uvek postoji jaz između onoga što mladi uče i onoga što poslodavci traže. Ključne stvari koje nedostaju su razvoj praktičnih veština, timskog rada, kritičkog razmišljanja i sposobnosti prilagođavanja novim tehnologijama. Svet rada se menja brže nego nastavne reforme, pa će veći deo pripreme za poslove budućnosti i dalje dolaziti kroz dodatne kurseve, samostalno učenje i praksu u kompanijama”, objasnio je Turinski.
Na Infostudu već ima oglasa za “poslove budućnosti”
Na Infostudu već sada ima oglasa za poslove koji su deo tog talasa „budućih“ zanimanja - od IT programera i analitičara podataka, do digital marketing stručnjaka i inženjera obnovljivih izvora energije.
“Mladi se prijavljuju, ali često je vidljivo da se tek gradi baza kadrova koji poseduju napredne i specijalizovane veštine. Zbog toga vidimo da se i poslodavci sve češće okreću obukama unutar firme kako bi razvili talente”, rekao je.
Kako je Turinski naveo za naš portal, automatizacija će verovatno smanjiti potrebu za poslovima koji se oslanjaju isključivo na rutinske i manuelne zadatke.
“Na primer, blagajnici u trgovinama, telefonski operateri i neki administrativni poslovi mogli bi postati ređi. Međutim, istorija pokazuje da kada jedni poslovi nestaju, istovremeno se pojavljuju novi - često takvi koje danas ne možemo ni da zamislimo”, naveo je.
Najvažniji savet koji bi Turinski dao mladima koji danas biraju zanimanje, a žele da budu konkuretni i za 20 godina jeste da učenje ne posmatraju kao fazu, već kao trajni proces.
“Treba birati zanimanja koja nude prostor za stalno usavršavanje i kombinovati stručna znanja sa veštinama poput komunikacije, timskog rada i radoznalosti prema novim tehnologijama. Fleksibilnost i spremnost na promenu karijere, pa čak i više puta u životu, postaće norma. Ukratko - ne birati samo ono što je traženo danas, nego ono što razvija sposobnost da sutra brzo odgovorite na nove zahteve tržišta”, zaključio je naš sagovornik.
