Na početku radnog veka mladi su uglavnom zadovoljni činjenicom da su pronašli prvi radni angažman i ne obraćaju mnogo pažnje na ugovor koji su sa poslodavcem potpisali. Prioritet se daje započinjanju profesionalne karijere, eventualno visini primanja i na tome se oprez uglavnom završava.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Međutim, postoje ipak stvari o kojima treba voditi računa kada se započinje radni angažman. Ovim tekstom pokušaćemo da ukažemo na to šta može biti važno u tvom prvom ugovoru na osnovu koga počinješ da radiš i kakve obaveze prema tebi ima poslodavac prilikom započinjanja rada.
I Obratiti pažnju na vrstu radnog angažovanja koja se nudi
Naravno, sve počinje ugovorom o radnom angažovanju i prijavom na socijalno osiguranje. Dakle, najpre treba da proveriš koju vrstu radnog angažovanja poslodavac nudi. Preciznije, potrebno je utvrditi da li je reč o radnom odnosu, s jedne strane, ili o angažovanju van radnog odnosa. Zbog čega je ovo važno?
Pa, zato što nije jedino bitno ugovoriti što veća primanja, već obezbediti sebi i druga važna prava, a najveći obim prava zakon vezuje za radni odnos. Naime, postoje prava koja pripadaju svim radno angažovanim licima. Tako svako lice na radu, bez obzira na vrstu ugovora koji je potpisao, ima pravo na svaku vrstu zaštite na radu. Tu spadaju bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvena zaštita, zaštita ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti, na sve se odnosi zabrana diskriminacije i slične zaštitne odredbe.
S druge strane pak, lica van radnog odnosa ne ostvaruju neka važna prava - nemaju pravo na bolovanje, to jest ne plaća im se naknada zarade dok su sprečeni za rad zbog bolesti. Nemaju pravo na godišnji odmor, to jest ne dobijaju naknadu plate dok ne rade zbog odmora ili uzmu slobodan dan. Oni nemaju pravo na obavezno plaćeno odsustvo. Na njih se ne odnose odredbe zakona o ograničenju radnog vremena, o obavezi isplate prekovremenog rada, odredbe o proceduri otkaza i mnoge druge odredbe zakona kojima se garantuju određena prava zaposlenima, to jest licima u radnom odnosu.
Prema tome, najpotpuniji fond prava pripada licima koja su angažovana kroz radni odnos. To znači da nije svejedno koji ugovor ćeš potpisati, jer najveći obim prava proizlazi iz radnog odnosa.
II Tražiti od poslodavca primerak ugovora o započinjanju rada i prijavu na socijalno osiguranje
Naravno, radnopravni odnos sa poslodavcem zasniva se ugovorom - ugovorom o radu ili ugovorom o radu van radnog odnosa (ugovor o delu, o privremenim i povremenim poslovima). Samo je ugovor o radu akt kojim se zasniva radni odnos. Svaki drugi ugovor znači rad izvan radnog odnosa. Ugovor o radu se smatra zaključenim kada ga potpišu obe ugovorne strane - ovlašćeno lice poslodavca i radnik. Ugovor o radu zaključuje se obavezno pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanoj formi i u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom. I ostali ugovori o započinjanju rada moraju se zaključiti u pisanom obliku, pre započinjanja sa radom.
Prema tome, pre nego počneš da radiš, insistiraj na sopstvenom primerku ugovora!
Poslodavac je dužan da na osnovu ugovora o radnom angažovanju podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje najkasnije pre stupanja zaposlenog na rad. Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja vodi bazu podataka o obveznicima uplate doprinosa - poslodavcima i osiguranicima u pogledu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Dakle, da bi bio siguran da spadaš u prijavljene radnike i da se poslodavac zadužuje doprinosima za tvoje penzijsko i zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, insistiraj na kopiji prijave na socijalno osiguranje - obrazac MA.
Prema tome, pre stupanja na radne dužnosti treba tražiti od poslodavca primerak ugovora o radnom agažovanju i primerak MA obrasca prijave na socijalno osiguranje, jer su potpisivanje ugovora i prijava radnika obaveze koje poslodavac mora da ispuni pre tvog stupanja na rad. Važno je znati da, iako poslodavac i zaposleni pre stupanja zaposlenog na rad treba da potpišu ugovor o radu (ili neki drugi ugovor) i time zasnuju radnopravni odnos, tek stupanjem na rad zaposleni ostvaruje sva prava i obaveze iz radnog odnosa. Još važnije, čak i ako poslodavac ne ispuni obavezu potpisivanja ugovora pre početka rada, ti ostvaruješ sva radna prava već po osnovu faktičkog rada. Nijedno pravo ne može da ti se uskrati zato što pre početka rada nije potpisan ugovor.
U slučaju izbegavanja obaveza potpisivanja ugovora i prijave na socijalno osiguranje, može se podneti prijava Inspekciji za rad. Inpekcija će obavezati poslodavca na potpisivanje ugovora i prijavu na socijalno osiguranje.
III Upoznaj se sa aktima koja propisuju obaveze i pravila ponašanja zaposlenih
Kao što smo rekli, od momenta stupanja na rad, zaposleno lice ostvaruje sva prava, ali i obaveze iz radnog odnosa. Iz tog razloga već prilikom zaključenja ugovora o radu poslodavac je u obavezi da ti pruži sva potrebna obaveštenja koja su od značaja za obavljanje određenog posla, kao i za organizaciju rada u tom privrednom subjektu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, o organizaciji rada u kompaniji, da ga obavesti da je dužan da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i sve uslove i pravila koje je poslodavac propisao u vezi sa ispunjavanjem ugovorenih i drugih obaveza iz radnog odnosa. Poslodavac može pored pravilnika o radu da donese još neka akta kojima propisuje pravila ponašanja zaposlenih i o njima lice koje zasniva radni odnos mora biti obavešteno.
Prema tome, da bi poslodavac od zaposlenog očekivao da ispunjava uslove rada i pravila ponašanja koja su kod poslodavca na snazi, mora sa njima da upozna zaposlenog pre stupanja na rad. U tom smislu - zahtevaj od poslodavca da te upozna sa svim svojim aktima kojima se kod njega uređuje rad.
IV Preuzmi obaveštenje o zabrani vršenja zlostavljanja na radu
Prema Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu, poslodavac je dužan da zaposlenog, pre stupanja na rad, pismenim putem obavesti o zabrani vršenja zlostavljanja na radu, kao i o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja.
Poslodavac je dužan da, u cilju prepoznavanja, prevencije i sprečavanja zlostavljanja, informiše zaposlene kako bi mogli da prepoznaju oblike zlostavljanja. U tom smislu pisano obaveštenje koje se daje zaposlenom pre stupanja na rad precizira šta se sve smatra zlostavljanjem na radu, kao i proceduru zaštite. Zaštitu od zlostavljanja i seksualnog uznemiravanja ostvarujete kod poslodavca u postupku posredovanja i u postupku utvrđivanja odgovornosti zaposlenog koji se tereti za zlostavljanje kod poslodavca. Tek nakon nesupelog postupka kod poslodavca podnosi se tužba pred nadležnim sudom. Ako se sam poslodavac ili odgovorno lice tereti u tom slučaju može odmah tužba sudu.
Pošto je dužnost poslodavca da zaposlenog zaštiti od zlostavljanja, shodno toj obavezi odgovara za štetu koju odgovorno lice ili zaposleni vršeći zlostavljanje prouzrokuje drugom zaposlenom kod istog poslodavca.
S druge strane kroz akte poslodavca upoznaje se i zaposleni sa obavezom da je dužan da se uzdrži od ponašanja koje predstavlja zlostavljanje i ponašanja koje predstavlja zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja. U suprotnom, biće odgovoran za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radne dužnosti.
V Pisano obaveštenje o zaštiti uzbunjivača
Zakonom o zaštiti uzbunjivača uređuje se uzbunjivanje, postupak uzbunjivanja, prava uzbunjivača, obaveza državnih i drugih organa, organizacija i lica u vezi sa uzbunjivanjem. U smislu navedenog zakon „uzbunjivanje" je otkrivanje informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera, dok je "uzbunjivač" fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem.
Prema citiranom zakonu, poslodavac je dužan da svim radno angažovanim licima dostavi pismeno obaveštenje o svim pravima iz ovog zakona. Prava su sledeća: uzbunjivač ima pravo na zaštitu ako izvrši uzbunjivanje kod poslodavca, ima pravo na dobijanje odgovora jer je poslodavac dužan da postupi po informaciji najkasnije u roku od 15 dana od dana njenog prijema informacije, te da obavesti uzbunjivača o ishodu postupka po njegovom okončanju. Poslodavac mora da odredi lice ovlašćeno za prijem informacije i vođenje postupka u vezi sa uzbunjivanjem, a dužan je i da u okviru svojih ovlašćenja preduzme mere radi otklanjanja utvrđenih nepravilnosti u vezi sa informacijom. Takođe mora da zaštiti uzbunjivača od štetne radnje, kao i da preduzme neophodne mere radi obustavljanja štetne radnje i otklanjanja posledica štetne radnje. Poslodavac ne sme preduzimati mere u cilju otkrivanja identiteta anonimnog uzbunjivača.
VI Ostale važne informacije
Poželjno je pre stupanja na rad dati izjavu o verskim praznicima, jer je Zakonom o državnim i drugim praznicima utvrđeno pravo na neradno praznovanje (pravoslavci - na prvi dan krsne slave, katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica - na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika itd...). Kako bi poslodavac znao koje praznike zaposleni slavi, potrebno je da se sa tim upozna.
Najzad, kako bi se isplatili putni troškovi, može se uzeti izjava o mestu prebivališta i načinu prevoza koji zaposleni namerava da koristi, te shodno tome odrediti način isplate putnih troškova.
