Pre nekoliko godina pitanje rada kod dva poslodavca bilo je rezervisano uglavnom za profesore, lekare, prevodioce ili IT stručnjake. Danas je situacija znatno drugačija. Sve veći broj zaposlenih traži dodatne izvore prihoda, bilo zbog rasta životnih troškova, želje za profesionalnim usavršavanjem ili potrebe da svoje znanje i iskustvo plasiraju i van osnovnog radnog mesta.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
U praksi ćeš se često susresti sa pitanjima poput: „Da li smem da radim kod dva poslodavca istovremeno?“, „Da li mi je potrebna saglasnost prvog poslodavca?“, „Kako se računa godišnji odmor?“ ili „Da li mogu imati problem zbog sukoba interesa?“.
Odgovor na većinu ovih pitanja ćemo ti objasniti u nastavku ovog teksta.
Šta je dopunski rad?
Možda će te iznenaditi, ali zakon dozvoljava da pored svog redovnog posla radiš i za drugog poslodavca. To, međutim, ne znači da možeš imati dva puna radna vremena. Dopunski rad je zamišljen kao dodatni angažman ograničenog obima, najčešće u profesijama gde su znanje, iskustvo i stručnost traženi na više mesta istovremeno.
Da li je potrebna saglasnost osnovnog poslodavca?
Jedna od najčešćih zabluda sa kojom ćeš se susresti jeste da zaposleni mora dobiti posebnu dozvolu matičnog poslodavca kako bi radio dodatni posao.
Zakon o radu takvu obavezu ne propisuje. Međutim, određena ograničenja mogu postojati ukoliko je ugovorom o radu predviđena zabrana konkurencije ili ukoliko posebni propisi za određene delatnosti propisuju dodatne uslove.
Zbog toga je pre prihvatanja dodatnog angažovanja uvek preporučljivo proveriti sadržinu ugovora o radu i interne akte poslodavca.
Kada može nastati sukob interesa?
Ovde dolazimo do pitanja sukoba interesa, koje se gotovo uvek otvara kada radiš kod dva poslodavca.
Ipak, važno je da znaš da svaki dodatni angažman ne predstavlja automatski problem. U praksi postoje brojne situacije u kojima ljudi sasvim legalno i bez ikakvih smetnji rade za više poslodavaca istovremeno.
Na primer, ako si nastavnik možeš biti zaposlen sa punim radnim vremenom na jednom fakultetu, srednjoj ili osnovnoj školi, a nekoliko časova nedeljno držati nastavu na drugoj obrazovnoj ustanovi. Slično tome, ako si računovođa koji je zaposlen u jednoj kompaniji možeš povremeno pružati usluge drugom privrednom društvu, dok ako si IT stručnjak možeš raditi redovan posao, a istovremeno učestvovati na dodatnim projektima za druge klijente.
Sama činjenica da radiš za još nekoga nije sporna. Ključno pitanje je da li tvoj dodatni angažman utiče na interese poslodavca kod kojeg si zaposlen puno radno vreme.
Problem može nastati ukoliko radiš za direktnu konkurenciju, koristiš poverljive informacije, poslovne kontakte ili znanja do kojih si došao na jednom radnom mestu kako bi ostvario prednost na drugom. Jednako tako, problem može postojati i kada dodatni posao počne da utiče na kvalitet tvog rada, izvršavanje obaveza ili dostupnost kod osnovnog poslodavca.
Zato se pitanje sukoba interesa ne može rešavati po automatizmu. Ono što je u jednoj profesiji potpuno uobičajeno i prihvatljivo, u drugoj može predstavljati ozbiljan problem. Upravo zbog toga je važno sagledati sve okolnosti konkretnog slučaja – vrstu poslova koje obavljaš, delatnost poslodavaca, ugovorne obaveze koje si preuzeo i eventualna ograničenja koja postoje.
Ako postoji bilo kakva dilema, najbolje je da se ona razjasni pre prihvatanja dodatnog angažmana. Nekoliko minuta uloženih u proveru ugovora ili konsultaciju sa stručnim licem često može sprečiti mnogo veće probleme kasnije.
Kako se ostvaruje pravo na godišnji odmor?
Pitanje godišnjeg odmora često izaziva nedoumice.
Pravo na godišnji odmor zaposleni ostvaruje kod svog osnovnog poslodavca. Kod dopunskog rada ne stičeš posebno pravo na godišnji odmor, jer se radi o angažovanju koje je vezano za već postojeći puni radni odnos.
U praksi to znači da zaposleni koristi godišnji odmor kod matičnog poslodavca, dok će način izvršavanja obaveza iz dopunskog rada zavisiti od sadržine ugovora i dogovora između ugovornih strana.
Šta se dešava u slučaju bolovanja?
Bolovanje dodatno komplikuje situaciju.
Ukoliko je zaposleni privremeno sprečen za rad zbog bolesti, postavlja se pitanje da li istovremeno može obavljati poslove kod drugog poslodavca.
Odgovor zavisi od razloga bolovanja i prirode poslova koje zaposleni obavlja. Ukoliko bi zaposleni za vreme bolovanja obavljao aktivnosti koje su u suprotnosti sa zdravstvenim stanjem zbog kojeg mu je otvoreno bolovanje, mogao bi se suočiti sa ozbiljnim posledicama.
Zbog toga se ovakve situacije moraju procenjivati od slučaja do slučaja.
Posebnosti u visokom obrazovanju
Ako postoji oblast u kojoj je dopunski rad postao gotovo svakodnevica, onda je to visoko obrazovanje.
Nije neobično da nastavnik ili saradnik bude angažovan na više fakulteta ili visokih škola. Razlozi su različiti – od potrebe ustanova za stručnjacima iz određenih oblasti, do želje nastavnika da svoje znanje prenesu i van matične ustanove.
Takva praksa sama po sebi nije sporna i već godinama predstavlja deo funkcionisanja sistema visokog obrazovanja. Međutim, sa sobom nosi i određena pitanja. Gde je granica između profesionalnog angažovanja i preopterećenosti? Kako obezbediti da dodatni poslovi ne utiču na kvalitet nastave, konsultacije sa studentima, naučnoistraživački rad i druge obaveze koje nastavnik ima na matičnoj ustanovi?
Zbog toga se dopunski rad u visokom obrazovanju ne posmatra samo kroz odredbe Zakona o radu. U praksi je podjednako važno voditi računa o akreditacionim standardima, radnom opterećenju nastavnika i kvalitetu nastavnog procesa. Upravo na tom mestu susreću se potrebe ustanova, profesionalne ambicije nastavnika i interes studenata da dobiju kvalitetnu nastavu.
Možda baš zato visoko obrazovanje predstavlja jedan od najboljih primera koliko dopunski rad može biti koristan, ali i koliko je važno pronaći pravu meru između dodatnog angažovanja i osnovnih profesionalnih obaveza.
Prednosti i izazovi rada kod dva poslodavca
Nije teško razumeti zašto se sve više ljudi odlučuje za dopunski rad. Dodatni angažman često znači i dodatni prihod, što u vreme rastućih troškova mnogima predstavlja važan motiv. Međutim, novac uglavnom nije jedini razlog. Rad u drugom okruženju donosi nova iskustva, upoznavanje drugačijih načina rada i priliku za sticanje znanja do kojih možda ne bi bilo moguće doći na osnovnom poslu.
Za mnoge zaposlene dopunski rad predstavlja i način da prošire krug profesionalnih kontakata, izgrade reputaciju u struci i otvore vrata za neke buduće poslovne prilike.
Ipak, dodatni posao nosi i određenu cenu. Ono što na početku deluje kao nekoliko sati rada nedeljno vremenom može postati ozbiljno opterećenje. Više obaveza znači manje slobodnog vremena, a ponekad i manje vremena za porodicu, odmor i privatni život. Nije retkost da ljudi nakon određenog perioda osete umor ili teškoće da usklade sve profesionalne i lične obaveze.
Zato odluku o dopunskom radu ne treba posmatrati isključivo kroz visinu dodatne zarade. Podjednako je važno proceniti da li postoji dovoljno vremena, energije i prostora da se sve preuzete obaveze izvršavaju kvalitetno i bez narušavanja ravnoteže između posla i privatnog života.
Zaključak
Savremeno tržište rada sve više podstiče fleksibilne oblike angažovanja. Dopunski rad predstavlja značajan instrument koji zaposlenima omogućava dodatnu zaradu, profesionalni razvoj i prenošenje znanja između različitih organizacija.
Kao pravnik, smatram da je dopunski rad jedan od korisnijih instituta radnog prava jer odgovara potrebama savremenog tržišta rada. Istovremeno, praksa pokazuje da i dalje postoje brojne nedoumice u vezi sa godišnjim odmorom, bolovanjem, sukobom interesa i odnosom između dva poslodavca.
Zbog toga je važno da zaposleni pre prihvatanja dodatnog angažovanja dobro poznaju svoja prava i obaveze, ali i da poslodavci kroz jasne ugovore i transparentna pravila doprinesu pravnoj sigurnosti svih učesnika radnog odnosa.
