Saveti za traženje posla

Rad tokom praznika: Koja su moja prava?

09.12.2022.
9 min

Pred nama je period godine kada u kratkom vremenskom razmaku imamo nekoliko verskih i državnih praznika. Zbog toga će se često postavljati pitanja o pravima u vezi sa radom tokom praznika. Ovim tekstom pokušaćemo da odgovorimo na neka od njih: ko ima pravo da ne radi u dane praznika uz naknadu zarade; ko je ipak obavezan da radi čak i na dan praznika; i najzad koliko poslodavac treba da plati zaposlenog koji mora da radi, kada najveći deo građana praznuje neradno?

Rad tokom praznika: Koja su moja prava?

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Kada govorimo o pravu na odsustvo sa rada na dan praznika uz naknadu zarade i o pravu na uvećanu zaradu za one koji moraju da rade na dan praznika, neophodno je uzeti u obzir odredbe dva zakona - Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji i Zakon o radu. Prvi daje odgovor na pitanje koji se praznici obeležavaju neradno; drugi uređuje pravo zaposlenih na (uvećanu) zaradu, odnosno na naknadu zarade, u zavisnosti od toga da li zaposleni u dane praznika rade ili ne rade.

Koji praznici se slave neradno?

Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji definiše da se neradno praznuju:

  • Sretenje - Dan državnosti Srbije - 15. i 16. februara;
  • Nova godina - 1. i 2. januara;
  • Praznik rada - 1. i 2. maja;
  • Dan primirja u Prvom svetskom ratu - 11. novembra;
  • Prvi dan (pravoslavnog) Božića - 7. januara;
  • Vaskršnji praznici po julijanskom kalendaru (pravoslavni Vaskrs) - počev od Velikog petka zaključno sa Vaskršnjim ponedeljkom.

Zakon određuje da u vreme navedenih šest praznika ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga. Pri tom naglašavamo da iako su Božić i Vaskrs po julijanskom kalendaru verski praznici samo određenih pravoslavnih crkava, pravo na odsustvo za ove praznike imaju svi zaposleni bez obzira na veroispovest. Kada je reč o Republici Srbiji, radi se o verskim praznicima većinskog naroda, te je uvedeno zakonsko pravilo da ne radi niko, pa ni građani koje ove praznike ne slave (ili ih ne slave na te datume, kao što je npr slučaj sa katolicima).

Što se tiče plaćanja, važno je znati da ukoliko moraš da radiš na dan praznika poslodavac je dužan da ti za taj dan plati uvećanu zaradu. Ukoliko ne radiš - ostvaruješ pravo na naknadu pune jednodnevne zarade.

Ko je obavezan da radi na dan državnog praznika?

U dane državnih i verskih praznika koji se praznuju neradno u Republici Srbiji, određeni poslodavci:

a) imaju dužnost da rade,

b) imaju mogućnost da rade.

a) Ukoliko si zaposlen kod poslodavca koji obavlja delatnosti ili usluge koje su po prirodi takve da se pružaju neprekidno, a tvoja smena pada na dan praznika, dužan si da radiš (radi se o delatnostima, odnosno uslugama kod kojih bi prekid obavljanja izazvao štetne posledice za građane i državu – npr. policija, zdravstvene ustanove i slično).

b) S druge strane, zakon predviđa i mogućnost (dakle ne i obavezu) za poslodavca da radi tokom praznika. Ukoliko poslodavac obavlja delatnosti ili usluge čija je priroda, odnosno tehnologija procesa rada takva, da zahteva rad i na dan praznika, poslodavci mogu da organizuju rad i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju neradno. Primera radi, restoran ne mora da radi nedeljom i praznikom, ali je to za poslodavca ekonomski opravdano i isplativo i on može da organizuje rad i na dan praznika. Ukoliko si zaposlen kod takvog poslodavca (npr. u restoranu, hotelu), a smena ti je na dan praznika, takođe si obavezan da radiš.

Dužnost rada u dane praznika poslodavac utvrđuje odlukom o rasporedu radnog vremena. Opšte je zakonsko pravilo da poslodavac rešenjem odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog, u pisanom obliku sa obaveznim obrazloženjem i poukom o pravnom leku. Shodno navedenom, poslodavac bi o odsustvu zaposlenog ili radu na dan praznika, trebalo da odluči rešenjem.

Kako se plaća rad na dan praznika?

Svi zaposleni, koji su po nalogu poslodavca dužni da rade na praznike koji se praznuju neradno, ostvaruju pravo na uvećanu zaradu utvrđenu opštim aktom i ugovorom o radu, ali najmanje 110% od osnovice. Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada, koja ti je utvrđena u ugovoru o radu. Najčešće se u praksi osnovna zarada definiše u fiksnom iznosu, ili u vrednosti prema času rada, ili u vrednost časa rada koji se množi sa koeficijentom složenosti poslova.

Suština je da se osnovna zarada utvrđuje na osnovu dva parametra:

  1. uslova potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu, utvrđenih pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova,  (što su složeniji, zahtevniji uslovi u pogledu obrazovanja, stručne spreme, znanja - veća je i osnovna zarada)
  2. vremena provedenog na radu (minuli rad).

Kod uvećenja zarade, najpre se na opisani način izračuna osnovna zarada po jednom danu i ista se uvećava bar 110%. Primera radi, ako ti je osnovna zarada po jednom radnom danu 3 hiljade dinara, za rad na dan praznika se mora platiti bar 6 hiljada i sto dinara.

Kao što smo rekli u uvodu, uvećanje zarade zbog rada na dan gore navedenih šest praznika koji se neradno praznuju važi za sve zaposlene, bez obzira na njihovu veroispovest.  

Kako se obračunava naknada zarade za neradne dane?

Ukoliko u dane praznika koji se praznuju neradno nemaš radnu obavezu, za neradni dan ostvaruješ naknadu pune jednodnevne zarade (takođe, bez obzira na veroispovest zaposlenog). Zakon propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan.

Prema tome, izračuna se prosečna zarada za prethodnih 12 meseci po jednom radnom danu i plaća se tako obračunata dnevna zarada za dan praznika koji nisi radio. Ako si tek počeo da radiš i nemaš prosečnu zaradu u prethodnih 12 meseci, kao polazna osnova se uzima ugovorena osnovna zarada uvećana za minuli rad.

Šta ako praznik pada u nedelju?

Zakon uređuje i situaciju kada praznični dan pada na nedelju, koja je za većinu zaposlenih i inače neradan dan. Tako je propisano da ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana.

Uzmimo za primer novogodišnje praznike koji dolaze. Nova godina se praznuje 1. i 2. januara. Ove godine 1. januar pada u nedelju. Citirano zakonsko pravilo (ako jedan od datuma koji se praznuju neradno pada u nedelju, ne radi se prvog narednog dana) u 2023. godini u praksi znači da se ne radi u ponedeljak 2. januara, ali ni u utorak 3. januara. Naime, pošto je 1. januar u nedelju, onda se ovaj jedan dan prenos na prvi sledeći radni dan, što je utorak, 3.januar.

Pravo zaposlenih na odsustvo prema veroispovesti

Pored toga što je za gore pomenute praznike odredio da se praznuju neradno,  Zakon o državnim i verskim praznicima u članu 4. propisuje i da zaposleni, shodno svojoj veroispovesti, imaju pravo da ne rade u dane sledećih verskih praznika:

  1. pravoslavci - na prvi dan krsne slave;
  2. katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica - na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru;
  3. pripadnici islamske zajednice - na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama;
  4. pripadnici jevrejske zajednice - na prvi dan Jom Kipura.

Treba ukazati na razliku u definisanju neradnih dana za državne i verske praznike koji se praznuju neradno na nivou Republike Srbije, a koje smo definisali na početku teksta, u odnosu na neradne dane za ovde pomenute verske praznike, koji se razlikuju od zaposlenog do zaposlenog, shodno verskom opredeljenju.

Za razliku od državnih i verskih praznika koji se praznuju neradno na državnom nivou, gde zakonodavac predviđa mogućnost, a ponegde i dužnost rada u te dane, formulacija člana 4. Zakona naglašava da "zaposleni imaju pravo da ne rade“ u dane verskih praznika. Ovom pravu zaposlenog da ne radi odgovara dužnost poslodavca da odobri plaćen neradni danDrugim rečima za sva odsustva koja su predviđena članom 4. Zakona (tvoj verski praznik koji nije državni, već zavisi od ličnog verskog opredeljenja), ne postoji mogućnost poslodavca da jednostrano utvrdi radnu obavezu zaposlenom odnosno uskrati pravo na odsustvo.

Primera radi, moguće je da lice pravoslavne veroispovesti radi na dan pravoslavnog Božića, ako je zaposleno kod poslodavca koji obavlja takvu delatnost da može (ili mora) da nastavi sa radom i tokom praznika. Poslodavac može takvom zaposlenom da naloži rad na dan 7. januara, s tim da je dužan da mu plati uvećanu zaradu za rad na dan Božića, uz uvećanje od najmanje 110%. Međutim, istom tom zaposlenom poslodavac ne može da naloži rad na dan njegove krsne slave. Pravo je zaposlenog da na dan svoje slave ne radi, kao što je i dužnost poslodavca da mu neradni dan za slavu obezbedi, te da mu plati naknadu zarade za taj radni dan u visini prosečne plate po radnom času iz poslednjih 12 meseci.

Zaposleni se po pravilu prilikom zasnivanja radnog odnosa izjašnjavaju poslodavcu koje su veroispovesti, kako bi poslodavac nesporno mogao da zna koje praznike praznuje konkretan zaposleni.

Kopiraj link

Milan Predojević

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja.

Slični tekstovi

Zbog čega sve možeš da dobiješ otkaz i koja prava imaš
22.03.2024.
6 min

Zbog čega sve možeš da dobiješ otkaz i koja prava imaš

Saveti za traženje posla
Šta je ugovor o radu i koja su tvoja prava?
03.02.2023.
10 min

Šta je ugovor o radu i koja su tvoja prava?

Saveti za traženje posla
Sezonski posao: Koja su tvoja prava?
26.06.2023.
6 min

Sezonski posao: Koja su tvoja prava?

Saveti za traženje posla