Zamisli da si student koji traži praksu, prvi posao ili priliku da radi na zanimljivom projektu. Sa druge strane nalazi se poslodavac koji pregleda stotine prijava. Većina kandidata ima približne ocene, slične predmete na fakultetu i vrlo ograničeno radno iskustvo. Kako onda odlučuje kojeg će kandidata odabrati?
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Odgovor često leži u nečemu što ne možeš pronaći u indeksu. Reč je o soft veštinama, odnosno, sposobnostima koje određuju kako komuniciraš, rešavaš probleme, sarađuješ sa drugima i prilagođavaš se promenama.
Danas, kada se poslovi i tehnologije menjaju brže nego ikada, poslodavci sve češće traže kandidate koji ne poseduju samo tehničko znanje, već i razvijene interpersonalne veštine. Upravo zbog toga mnogi mladi uspevaju da dođu do prakse ili zaposlenja i pre nego što završe fakultet. Njihova prednost često nije diploma, već način na koji sarađuju sa ljudima, organizuju svoje obaveze i rešavaju izazove.
Šta su zapravo soft skills?
Iako ne postoji jedna univerzalna definicija, naučna literatura uglavnom opisuje soft skills kao skup interpersonalnih, komunikacionih, socijalnih i ličnih veština koje omogućavaju pojedincu da efikasno funkcioniše u profesionalnom i društvenom okruženju.
Prema radu autora Cimatti (2016), soft skills predstavljaju kombinaciju ličnih kvaliteta, komunikacionih sposobnosti, socijalne inteligencije i emocionalnih kompetencija koje omogućavaju ljudima da uspešno sarađuju sa drugima i ostvaruju profesionalne ciljeve.
Za razliku od hard veština, koje se odnose na konkretna stručna znanja poput programiranja, računovodstva ili rada u određenom softveru, soft skills određuju na koji način koristiš ta znanja u praksi.
Možda znaš da napraviš odličnu prezentaciju, ali da li umeš da je samouvereno predstaviš? Možda znaš da programiraš, ali da li umeš da radiš u timu? Upravo tu nastupaju soft skills veštine.
Kako izgledaju soft skills u stvarnom životu?
Soft skills često zvuče apstraktno dok ih ne povežemo sa konkretnim situacijama.
Komunikacija je jedna od najvažnijih veština. Na primer, kada na studentskom projektu uspeš da jasno objasniš svoju ideju ostatku tima ili kada na razgovoru za posao odgovaraš smireno i precizno, pokazuješ razvijene komunikacione sposobnosti.
Timski rad podrazumeva mnogo više od pukog rada sa drugim ljudima. To znači da umeš da saslušaš tuđe mišljenje, prihvatiš konstruktivnu kritiku i pronađeš zajedničko rešenje kada dođe do neslaganja.
Rešavanje problema postaje vidljivo onda kada naiđeš na prepreku. Umesto da odustaneš ili čekaš da neko drugi pronađe rešenje, analiziraš situaciju, razmatraš opcije i preuzimaš inicijativu.
Prilagodljivost je posebno važna u svetu koji se brzo menja. Student koji se lako snalazi u novim alatima, tehnologijama ili načinima rada često ima prednost nad nekim ko poseduje više znanja, ali se teško prilagođava promenama.
Emocionalna inteligencija podrazumeva sposobnost da razumeš svoje emocije i emocije drugih ljudi. Ona pomaže u rešavanju konflikata, izgradnji odnosa i uspešnoj saradnji.
Upravljanje vremenom je još jedna veoma cenjena veština. Ako uspevaš da uskladiš fakultetske obaveze, studentsku organizaciju, praksu i privatni život, već razvijaš kompetenciju koja će ti biti dragocena tokom cele karijere.
Zašto su soft skills toliko važne?
Tokom poslednjih godina tržište rada značajno se promenilo. Automatizacija i razvoj veštačke inteligencije preuzimaju deo tehničkih zadataka, dok ljudske veštine postaju sve vrednije.
Istraživanja među poslodavcima pokazuju da kompanije prilikom zapošljavanja sve više vrednuju sposobnost kandidata da jasno komuniciraju, sarađuju sa drugima i prilagođavaju se različitim situacijama. U istraživanju Roblesa (2012), poslovni rukovodioci naveli su komunikaciju, timski rad, fleksibilnost i odgovornost među najvažnijim veštinama koje očekuju od novih zaposlenih.
Kada poslodavac zapošljava studenta bez mnogo radnog iskustva, često procenjuje potencijal, a ne samo trenutno znanje. Kandidat koji pokazuje inicijativu, odgovornost i spremnost za učenje može imati prednost u odnosu na nekoga sa boljim ocenama, ali slabijim socijalnim veštinama.
Zbog toga se često kaže da te hard skills mogu dovesti do intervjua, ali soft skills odlučuju da li ćeš dobiti posao.
Poslovi u kojima su soft skills presudne, a diploma nije uvek ključna
Postoji veliki broj zanimanja u kojima poslodavci više vrednuju praktične veštine i način rada nego formalno obrazovanje.
Prodaja je jedan od najboljih primera. Uspešan prodavac mora da razume potrebe klijenata, pregovara, gradi poverenje i komunicira jasno. Sve ove aktivnosti oslanjaju se prvenstveno na soft skills.
Slična situacija postoji u korisničkoj podršci, gde su empatija, strpljenje i sposobnost rešavanja problema često važnije od diplome.
Digitalni marketing predstavlja još jedno područje u kojem mnogi mladi pronalaze prve poslovne prilike. Kreativnost, komunikacija, organizacija i prilagodljivost često imaju veću težinu od formalnog obrazovanja.
Projektna koordinacija, administrativni poslovi, ljudski resursi, organizacija događaja, community management takođe predstavljaju oblasti u kojima razvijene soft skills mogu otvoriti vrata karijere i pre završetka studija.
Prema istraživanju objavljenom u časopisu Studies in Higher Education, soft skills predstavljaju važan faktor zapošljivosti mladih ljudi jer pomažu diplomcima da se lakše prilagode zahtevima tržišta rada. Autori su sproveli istraživanje među studentima i poslodavcima u nekoliko evropskih zemalja i pokazali da je 86% ispitanika primetilo rastući značaj soft skills veština tokom prethodnih 5–10 godina. Takođe, rezultati su pokazali da kompanije ove veštine ocenjuju kao važnije nego sami studenti i diplomci.
Kako možeš da razvijaš soft skills već danas?
Jedan od najboljih načina za razvijanje soft veština jeste uključivanje u studentske organizacije, volonterske projekte ili vannastavne aktivnosti. Takva iskustva pružaju priliku da radiš sa različitim ljudima, preuzimaš odgovornost i rešavaš realne probleme.
Komunikacione veštine možeš unaprediti tako što ćeš češće učestvovati u diskusijama, držati prezentacije ili vežbati javni nastup. Što više govoriš pred drugima, to ćeš biti sigurniji u sebe.
Timski rad razvija se kroz zajedničke projekte. Umesto da se fokusiraš samo na svoj deo zadatka, pokušaj da razumeš kako funkcioniše ceo tim i na koji način možeš da doprineseš zajedničkom cilju.
Veštinu rešavanja problema možeš jačati tako što ćeš sebi postavljati pitanje: „Koja su moguća rešenja?“ umesto „Ko je kriv?“. Takav način razmišljanja podstiče proaktivnost i analitički pristup.
Emocionalna inteligencija razvija se kroz aktivno slušanje. Kada razgovaraš sa nekim, pokušaj da razumeš ne samo šta govori već i zašto to govori.
Korisno je i da tražiš povratnu informaciju od profesora, mentora, kolega ili prijatelja. Ljudi oko tebe često primećuju obrasce ponašanja kojih nisi svestan, a upravo takve informacije mogu biti dragocene za lični razvoj.
Komunikacija, timski rad, prilagodljivost, emocionalna inteligencija i sposobnost rešavanja problema nisu veštine rezervisane za menadžere ili iskusne profesionalce. One se razvijaju mnogo pre prvog zaposlenja, već na fakultetu, u školi, tokom volontiranja, rada na projektima i svakodnevne saradnje sa ljudima.
Zato, dok radiš na ocenama i stručnom znanju, ne zaboravi da ulažeš i u veštine koje će ti pomoći da to znanje predstaviš. Upravo one mogu biti razlog zbog kojeg ćeš dobiti svoju prvu profesionalnu priliku mnogo pre nego što dobiješ diplomu.
