Možda si se sa njim susreo već na prvoj praksi, možda na novom poslu, možda ti se drugarica poverila ili možda nisi primetio kolegu koji, „odjednom“ doručkuje sam i ne priča ni sa kim.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
U svim navedenim trenucima i mnogim drugim moguće je da se u vazduhu poslovnog okruženja oseća mobing.
Epidemija mobinga
Za mobing kažu da je jedna od najrasprostranjenijih pojava kod nas i u svetu. Dešava se kako u javnom, tako i u privatnom sektoru, svim granama industrije, čak i u porodičnim firmama i u korporacijama. Ali niko od nas, pre nego što se zaposli, nije naučen da prepozna i reaguje na mobing. Možda je upravo zato njegovo prisustvo takvih razmera.
Šta je mobing?
Definicija mobinga je, čini se, laka i razumljiva. Dakle, radi se o emocionalnom verbalnom zlostavljanju radnika ili grupe radnika na radnom mestu. Smatra se da postoji horizontalni i vertikalni mobing, u zavisnosti da li se dešava među radnicima na istom hijerarhijskom nivou ili dolazi od pretpostavljenog. Međutim, mnogo je kompilkovanije na vreme prepoznati da smo žrtva mobinga i ne dozvoliti da bilo ko utiče na naše raspoloženje, volju za radom i zdravlje.
Kada vam posao uzima zdravlje
Psiholozi kažu da samo 6 meseci mobinga ostavlja velike psihičke posledice! Zbog toga treba obratiti pažnju na to šta se dešava kada trpimo mobing. Neka od karakterističnih ponašanja prema žrtvi su:
- Vređanje, vikanje, omalovažavanje ili ignorisanje nečijeg mišljenja
- Izolacija, prekid komunkacije sa ostalim zaposlenima, ne pozivanje na sastanke i slično
- Neosnovane kritike nečijig rada, onemogućavanje rada
- Ismevanje, ogovaranje, diskriminacija
- Fizičko zlostavljenje, ucene
Kome se obratiti?
Služba medicine rada jedna je od adresa gde se možeš obratiti za stručnu pomoć, kao i dobiti nalaz o posledicama po zdravlje, koje potvrđuju mobing. Vrlo je važno dokazati mobing kako bismo slučaj mogli da prijavimo i nadležnoj inspekciji. Ukoliko sa nalazom službe medicine rada ne naiđemo na adekvatnu reakciju poslodavca, prijava inspekciji rada je sledeća neizbežna stanica.
Ko vrši mobing i prema kome?
Žrtve mobinga neretko su mladi ljudi na početku karijere, njima je ujedno i najteže da se ispravno postave prema onome ko ih zlostavlja, jer smatraju da su poteškoće na početku normalne. Međutim, nikakav autoritet ne sme da vređa naše dostojanstvo. Nije retkost da mobing trpe i radnici sa iskustvom, upravo oni čiji su kvaliteti i interesovanje iznad proseka. Nadređeni koji vrše mobing obično imaju problem sa samopouzdanjem, ili sumnjaju u lične kompetencije, ili jednostavno žele da pokažu moć nad ostalima.
VIP mobing
Često se misli da su žrtve mobinga obično zaposleni u privatnim firmama, javnim službama, na poslovima sa prosečno nižim primanjima. Ali sve više poznatih ličnosti usuđuje se da progovara o ovom problemu, što nam potvrđuje da se mobing može dogoditi svima. Nedavno su svoja iskustva mobinga u popularnom podkastu podelili i poznati psihijatar klinike „Laza Lazarević“, kao i novinarka Žaklina Tatalović. Javno pričanje o mobingu važno je da bi ohrabrilo i one čija je medijska moć manja, a problem isti. Svim žrtvama mobinga jedno je zajednično – potrebna im je podrška.
Koliko je važno da prepoznamo mobing prema sebi, isto smo toliko dužni da ne zatvaramo oči kada se sa njim bori naš kolega. To je jedini način da se zlostavljanju na poslu stane na put.
