Šta raditi i kako se sačuvati u periodu dok tražiš posao, a ne pronalaziš ga?
Ako imaš utisak da je traženje posla danas postalo samo po sebi full-time posao - u pravu si. Tržište rada prolazi kroz izazovan period koji za sobom ostavlja brojne kvalitetne kandidate bez posla, bez sigurnosti, bez mogućnosti da dođu “barem do ulaznog intervjua”, sa jednom nemilom dilemom – da li je do mene ili do tržišta rada?
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Ovo nije samo subjektivan osećaj svih učesnika na tržištu rada – brojke idu u prilog tome. Prema zvaničnim podacima Poslova Infostud, HelloWorld i Startuj, tokom 2025. godine objavljeno je 15% manje oglasa nego u prethodnoj godini (Izvor: Infostud), a odgovor na pitanje “Zašto?” nije tako jednostavan.
Gledano sa šireg aspekta, globalno vlada velika ekonomska neizvesnost, stoga su kompanije opreznije pri novom zapošljavanju. Inflacija, rast zarada, neizvesno planiranje prihoda rezultiraju i drugačijem pristupu zapošljavanju. Pristupu koji ne ide u prilog kandidatima. Procesi selekcije su duži, ogroman broj kandidata se prijavljuje na oglase za posao, pa kompanija ima više mogućnosti da izabere “savršenog” kandidata, različiti AI alati preuzimaju deo poslova, pa kandidati neretko ostaju bez povratne informacije što dodatno povećava neizvesnost i razočaranje.
Naravno, potreba za radnom snagom i dalje postoji, iako je ono različito u zavisnosti od industrije i specifičnosti određenih pozicija.
Ukoliko trenutno tražiš posao, a ne pronalaziš ga, u nastavku pišemo šta je ono što možeš da uradiš kako bi povećao svoje šanse za zaposlenjem, ali se istovremeno i sačuvao u ovom izazovnom periodu:
- Privremeni posao
Ukoliko si u situaciji da si ostao bez posla i intenzivno tražiš drugi posao, ali već duže vreme ne dobijaš pozive na intervju – pronađi privremeni posao koji će ti barem olakšati u jednom. U finansijama.
Čak i ako ti taj posao ne pruža finansije koje si imao ranije, on će ti dati neku vrstu sigurnosti dok tražiš posao u svojoj branši.
- CV više ne gleda samo regruter, nego i AI
Ekspanzija AI-a ušla je i u regrutaciju. Sada kada se prijavljuje ozbiljno veliki broj kandidata, tvoj CV ne mora više da bude samo dobar – već bi trebalo da bude i prilagođen novoj tehnologiji. Svoj lepo dizajnirani CV bi trebalo da zameniš za “ATS-AI friendly CV” u kom će jasno biti naglašene ključne reči. Vrlo često se dešava da sistemi veštačke inteligencije prvi “pregledaju” prijave i sami selektuju one koji su dobri ili manje dobri. Ovo je surovo, ali surovo realno.
- Znam nekog, ko zna nekog, ko zna nekog
Seti se svake osobe iz svog okruženja, bilo poslovnog, bilo privatnog i pošalji joj svoj CV. Oglasi za posao su ono što kandidat vidi, ali kandidat ne čuje planove iza zatvorenih vrata. Možda neka kompanija u ovom trenutku planira da otvori određenu poziciju, ali to još nije otišlo u etar. Ponudi se. Preporuka kao kanal zapošljavanja je odlična, jer u sistem ulazi neko za koga poslodavac veruje da je dobar profil, na osnovu poverenja koje ima prema osobi koja je preporučila. Jako važno – zapošljavanje preko preporuke nije isto što i zapošljavanje preko veze!
- Agencije za zapošljavanje
Agencije za zapošljavanje regrutuju za više različitih kompanija odjednom. Poveži se sa regruterima iz agencija za zapošljavanje, kontaktiraj ih i detaljno opiši za koje si prilike otvoren. Agencija, ukoliko ima priliku, pomoći će ti – i njoj je u interesu da pronađe dobrog kandidata.
- Proaktivnost nikome nije odmogla
Napravi spisak kompanija u svom gradu (ili u gradovima u kojim bi radio), pronađi kontakt i pošalji samoinicijativnu prijavu. Kao i u stavki 3 – mi ne znamo šta se dešava iza zatvorenih vrata. Najgore što može da se desi je da kažu “ne”.
- Niski start
Odvoj fiksno vreme svakoga dana koje ćeš posvetiti prijavama za posao. Ako si se prijavio na sve za šta ispunjavaš kriterijume, svakoga dana uđi na portale za zapošljavanje, filtriraj “najnovije” i prijavi se među prvima. To ne mora da znači nužnu prednost, ali je veća verovatnoća da regruteru “upadneš u oko” dok ima nekoliko prijava, nego kada ih bude na stotine.
- Unovči svoje veštine
Razmisli o veštinama koje imaš, a koje bi potencijalno mogao da unovčiš. Da li lepo pišeš? Mag si za Excel? Razvijaš aplikacije? Super si organizovan i planer ti je besprekoran? Govoriš strane jezike? Poznaješ Canvu, CapCut, imaš osećaj za estetiku? Svako od ovih pitanja, ako je odgovor pozitivan, daje ti mogućnost da zaradiš neki dinar sa strane. Legenda kaže da su neki ljudi tako krenuli u frilens i nikada se nisu vratili na full-time rad iz kancelarije od devet do pet.
- Zdravo telo, zdrav um
Ne zatvaraj se u četiri zida. Odvoj svaki dan vreme za fizičku aktivnost. Fizički umor je psihički odmor. Trening će ti (provereno) pomoći da prebrodiš ovaj stresan period.
- Hobi je kul
Kada već imaš viška vremena, posveti deo dana hobiju za koji nikada nisi imao vremena. Kroz ovu aktivnost podsetićeš se koliko si vredan, imaćeš aktivnost koja te raduje i razlog da se spremiš i izađeš iz kuće.
Na ovu temu razgovarali smo i sa Marijom Trivanović - pedagogom, edukantom psihoterapije i NLP masterom koja ima višegodišnje iskustvo u HR-u i regrutaciji.
Izvor fotografije – Privatna arhiva (Marija Trivanović)
Zanimalo nas je kako se izboriti sa osećajem da nismo dovoljno dobri koji se neminovno stvara kada veliki trud za traženjem posla dugo ostaje bez povratne informacije i Marija govori:
“Podvukla bih, i velikim slovima napisala, da to što te je neko odbio zaista nije procena tvoje ukupne vrednosti. Važno je ne pretvoriti proces traženja posla u dokazivanje sopstvene vrednosti. Posao je odnos između onoga što ti nudiš i onoga što je nekoj kompaniji potrebno u određenom trenutku. Nekada postoje podudaranja, nekada ne. Mnogo je važno to kako razgovaramo sa sobom u trenucima poput traženja posla kada smo često na minimumu energije, kada nam se testiraju strpljenje, samopouzdanje, a istrajnost postaje sve teža”, a zatim se nadovezuje:
“Treba menjati strategiju kada staro ne radi. Kada već mesecima stojiš na istom mestu – tada treba promeniti pristup. Ljudi nastavljaju da apliciraju u nadi da će se nešto promeniti, vremenom se obeshrabre i tu nastaje začarani krug koji može da se prekine ako promenimo fokus sa toga “Šta je sa mnom pogrešno?” na to “Šta još nisam probao?”. Da razmislimo o tome šta možemo da promenimo i uradimo drugačije. Odgovor je često tamo gde ga možda i ne očekujemo”.
S obzirom da Marija ima višegodišnje iskustvo u regrutaciji, pitali smo je i šta je ono što ona primećuje da su najčešće greške koje kandidati prave kada traže posao:
“Primećujem da kandidati često pretražuju više različitih poslova odjednom. Nije redak slučaj ni da osoba dugo boravi na mestu koje joj ne odgovara i, kada odluči da promeni, menja za bilo šta, samo da bi promenila nešto. A kada je fokus rasut, kada pristajemo na “bilo šta” vrlo brzo ponovo možemo da završimo na mestu na kojem nam dugoročno neće biti dobro.
Takođe, kandidati nedovoljno istražuju kompanije i na razgovor dolaze nespremni. Sa strane nekog ko zapošljava, ali i ko radi sa ljudima koji žele da naprave promenu, primećujem da kandidati često ne umeju da procene koliko njihov rad zaista vredi. Ne istražuju dovoljno koliko osoba sa iskustvom poput njihovog naplaćuje svoj rad, te se često desi da se procene daleko ispod ili iznad budžeta za određenu poziciju”.
Izvor fotografije – Privatna arhiva (Marija Trivanović)
Konačno, ni rast ni pad ne mogu da traju doveka. Zlatno doba zapošljavanja koje je usledilo nakon kovida je neminovno prekinuto. I ovo tržište će u nekom trenutku morati da se stabilizuje. Napravi strategiju i testiraj je, a ako ne urodi plodom, promeni je. Ništa se ne menja, ako se ništa ne menja. I pokušaj u svemu tome da sačuvaš sebe. Posao je jedan segment naše ličnosti i, dok se tražiš u njemu, osvrni se i na druge – jednako velike i jednako vredne. Možeš ti to.
