Tržište rada je u poslednjoj dekadi postalo izuzetno dinamično zahvaljujući tehnološkom razvoju, svedoci smo i trenutne krize u industriji informacionih tehnologija, pa je samim tim tema prestanka radnog odnosa u velikoj meri predmet interesovanja, naročito kada je reč o prestanku radnog odnosa po osnovu otkaza od strane poslodavca. Prirodno je da ti, koji si tek zakoračio u poslovni svet, želiš da znaš kada je otkaz zakonit i koja prava imaš u slučaju otkaza, naročito onog nezakonitog.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Upravo zbog toga u ovom blogu želimo da ti detaljnije opišemo razloge koji su zasnovani na zakonu, a zbog čega se može uručiti otkaz, ali najviše na definisane pravne procedure u cilju zaštite od nezakonitog prestanka rada.
Koji su zakonski razlozi za otkaz?
Da bi smo znali šta je nezakoniti otkaz, prvo moramo pravno da razgraničimo koji su razlozi za otkaz utemeljen u zakonu. Razlozi zbog kojih poslodavac može da ti uruči otkaz ogledaju se u tvom neostvarivanju rezultata rada, ili ako nemaš potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojem radiš. Nadalje, ukoliko imaš problem sa zakonom i pravnosnažno si osuđen za učinjeno krivično delo na radu ili u vezi sa radom, možeš dobiti otkaz. Isto tako, razlog zakonitog otkaza može da bude propuštanje povratka na rad u zakonskom roku nakon isteka tvog mirovanja radnog odnosa. Posebno ti skrećemo pažnju da nedostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad i zloupotreba prava na bolovanje, mogu da bude razlozi da ti poslodavac uruči otkaz.
Moraš da znaš da dolazak na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotreba opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla, takođe mogu da budu zakonski razlozi za otkaz. Poslodavac ima pravo da te proglasi tehnološkim viškom i to je takođe zakonski razlog za otkaz. A kao poslednje, ali ne manje bitno, odbijanje aneksa ugovora o radu povlači za sobom posledicu zakonskog otkaza.
Koji su razlozi kad se otkaz smatra nezakonitim?
Dakle, da bi se otkaz od strane poslodavca smatrao zakonitim mora da postoji neki od gore navedenih razloga. Otkaz koji ti uruči poslodavac zbog bilo kog drugog razloga je protivpravan. Zakon ti posebno ukazuje na to šta se ne može smatrati opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu.
Nezakonit otkaz će biti ako ti je poslodavac raskinuo ugovor o radu u slučaju sprečenosti za rad i otvaranje bolovanja, kao i u slučaju porodiljskog odsustva, odnosno odsustvo radi nege deteta. Moraš da znaš da ako si upućen na odsluženje vojnog roka ili se prijaviš za dobrovoljno služenje vojnog roka, to ne može da bude razlog za zakonit otkaz. Ukoliko si dobio otkaz zbog nekog sindikalnog ili političkog delovanja, to će se takođe smatrati nezakonitim otkazom.
Bitno je da znaš da poslodavac u rešenju o otkazu samo konstatuje neki od zakonskih razloga, da bi zadovoljio zakonsku formu. U rešenju o otkazu ugovora o radu mora ti se precizirati: koji otkazni razlog je nastupio, kada je nastupio, o kojim činjenicama je reč i koji su dokazi koji potkrepljuju te činjenice, odnosno koji dokazi potvrđuju da su ispunjeni zakonski razlozi za tvoj otkaz. Sama tvrdnja poslodavca da neki otkazni razlog postoji, bez navođenja činjenica i dokaza, nije dovoljna.
Na primer, ako obavljaš poslove za koje se zahteva visoka stručna sprema, a poslodavac ti ponudi prelazak na poslove koji zahtevaju niži stepen stručne spreme, to samo po sebi iako si odbio aneks, ipak se ne može smatrati zakonitim otkazom jer su u pitanju poslovi ispod tvoje kvalifikacije. Dakle, poslodavac mora vrlo precizno da opiše činjenice u rešenju o tvom otkazu.
Nepoštovanje zakonskih procedura i rokova
Sad kada smo utvrdili razloge kada je otkaz zakonit, odnosno nezakonit, moramo da ti ukažemo da svaki od gore navedenih razloga ima svoje specifičnosti u pogledu procedure za otkaz. Ako neki od elemenata te procedure nije poštovan, tvoj otkaz je nezakonit.
Ako poslodavac ima nameru da ti otkaže ugovor o radu zbog povrede radne obaveze ili narušavanja radne discipline, dužan je da te pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz tvog ugovora o radu i da ti ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasniš na navode iz upozorenja. Upozorenje koje ti uručuje obavezno mora da sadrži, pre svega, otkazni razlog, činjenice i dokaze koji potkrepljuju navedeni otkazni razlog i rok za davanje odgovora na upozorenje (koji mora biti najmanje osam dana). Upozorenje se dostavlja na odgovor, ne samo tebi, nego i sindikatu u koji si učlanjen. Na osnovu prikupljenih odgovora, poslodavac donosi konačnu odluku i odustaje od tvog otkaza, ili ti donosi rešenje o otkazu.
Do povrede tvog otkaznog postupka može doći i zbog forme kojom ti je otkaz dat. Zakon predviđa isključivo pisanu formu, i to donošenje rešenja od strane poslodavca. Nisu retki primeri da poslodavac usmeno saopšti zaposlenom da je potreba za njegovim radom prestala – ovakav otkaz nije zakonit. Rešenje o otkazu mora da sadrža izreku da radni odnos prestaje, mora se navesti otkazni razlog i obrazloženje, kao i pouka o pravnom leku protiv navedenog rešenja, kako bi mogao da se žališ. Rešenje ti se mora dostaviti lično, a ukoliko to nije moguće, ističe se na oglasnoj tabli poslodavca.
Kako da zaštitiš svoja prava?
Zakon o radu predviđa nekoliko mehanizama pomoću kojih možeš da se zaštitiš od nezakonitog otkaza. Osnovna pravna sredstva borbe koja ti stoje na raspolaganju jesu tužbe sudu zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu i obraćanje inspekciji rada.
Prvi korak je dakle da podneseš tužbu protiv poslodavca. Odmah nakon toga moraš obavestiti Inspekciju rada. Ovo je važno da znaš jer Inspekcija rada može doneti rešenje o odlaganju izvršenja tvog rešenja o otkazu ugovora o radu, ukoliko si povodom otkaza pokrenuo radni spor (tužio poslodavca sudu) ili ukoliko je očigledno da je poslodavac prekršio neko tvoje pravo prilikom uručenja otkaza tvog ugovora o radu. Zahtev o odlaganju izvršenja rešenja kojim si dobio otkaz možeš podneti Inspekciji rada u roku od 30 dana od dana podnošenja tužbe protiv poslodavca, a inspektor rada je dužan da po tom zahtevu donese rešenje o odlaganju izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu u roku od 15 dana od podnošenja zahteva.
Tvojom tužbom možeš da tražiš da se nezakonito rešenje o otkazu poništi i da se vratiš na rad, kao i da poslodavac nadoknadi štetu koju ti je nezakonitim otkazom prouzrokovao – da ti isplati svu zaradu koju bi ostvario da si radio, kao i da ti uplati doprinose za socijalno osiguranje za period od donošenja nezakonitog rešenja o otkazu, pa do trenutka kada si se po nalogu suda vratio na posao. Možeš da tražiš i naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog stresa i povrede ugleda.
Ako ne želiš da se vratiš na rad kod poslodavca koji je prema tebi postupao nezakonito, što je sasvim razumljivo, onda možeš tražiti da ti poslodavac isplati posebnu nadoknadu u zamenu za nevraćanje na posao. Ukoliko si to tražio u samoj tužbi kojom si pokrenuo radni spor, sud će uz konstataciju da je tvoj otkaz bio nezakonit obavezati poslodavca da ti isplati određenu naknadu, a ti se zauzvrat nećeš vraćati na posao.
Tvoje ustavno pravo na pravnu zaštitu
Zakon o radu ti je obezbedio određeni vid pravne zaštite za slučaj da ti prestane radni odnos.
Ustav Republike Srbije izričito utvrđuje da se ne možeš odreći prava garantovanih odredbom člana 60. stav 4. Ustava, među kojima je i tvoje pravo na pravnu zaštitu za slučaj da dobiješ otkaz. U vezi sa navedenim su i brojne odluke Ustavnog suda po kojima zaključeno vansudsko poravnanje između tebe i poslodavca, kojim se ti odričeš nekog od neotuđivih ustavnih prava na pravnu zaštitu povodom prestanka radnog odnosa, ne može da proizvede pravne posledice po tebe.
Svakako, treba da znaš da je u interesu i samog poslodavca da čitav postupak prestanka radnog odnosa protekne u zakonitoj proceduri, kako se ne bi suočio sa prekršajnom odgovornošću i tužbom zbog nezakonitog otkaza.
