Tvoje pravo na sindikalno organizovanje: Koliko su sindikati važni za mlade

Bilo da si frilenser, radiš u firmi na ugovor, na probnom si radu ili se stalno pitaš da li ti je plata fer – ovo je priča za tebe.

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Ti si neposredni svedok sadašnje krize u savremenom svetu rada, gde su promena i nesigurnost postali konstanta, upravo zato su sindikati ključna linija odbrane tvojih radničkih prava i dostojanstva. Iako se ponekad u javnosti pogrešno percipiraju kao relikt prošlosti, sindikati i dalje imaju vitalnu ulogu u borbi za bolje uslove rada, pravičnu platu, sigurnost na radu i poštovanje zakona koji štite tebe kao zaposlenog.

Upravo kroz ovaj tekst želimo da ti detaljno objasnimo način funkcionisanja sindikata i tvoje pravo na sindikalno organizovanje i članstvo u istim.

Šta su sindikati?

Sindikat je organizacija radnika formirana s ciljem zastupanja i zaštite tvojih ekonomskih, socijalnih i profesionalnih interesa. Najčešće deluju u okviru konkretnih preduzeća, sektora ili industrija, ali postoje i granski i nacionalni sindikati koji zastupaju šire interese tvojih zaposlenih kolega.

Sindikat funkcioniše po demokratskom principu – ti kao član biraš svoje predstavnike, učestvuješ u donošenju odluka i imaš pravo glasa o ključnim pitanjima poput štrajka, kolektivnog ugovora ili strategije sindikalne borbe.

Ono što je veoma bitno da znaš jeste da poslodavac ne može tome da se usprotivi, niti da te kazni, otpusti ili stavi u nepovoljan položaj kao člana sindikata. Ukoliko ti poslodavac zabranjuje osnivanje sindikata ili članstvo u već postojećem sindikatu ili te stavlja kao člana sindikata u nepovoljniji položaj u odnosu na tvoje kolege koji nisu članovi, onda možeš tužiti poslodavca za diskriminaciju na radu ili zlostavljanje na radu. Jedino ograničenje kada je reč o svakoj vrsti udruživanja, pa tako i sindikalnom udruživanju, jeste dato Ustavom. Drugim rečima, Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.

Kroz decenije borbe, sindikati su izborili brojne tekovine koje danas uzimamo zdravo za gotovo – osmočasovno radno vreme, pravo na plaćeno bolovanje, godišnji odmor, zdravstveno i penziono osiguranje, zaštitu na radu i zabranu dečijeg rada.

Reprezentativnost sindikata

Reprezentativnost je karakteristika sindikata koja im omogućava da učestvuju u kolektivnom pregovaranju i zaključuju kolektivne ugovore. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u skladu sa zakonom, uređuju se tvoja prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora. Njime se mogu predvideti samo veća prava i povoljniji uslovi rada za tebe kao zaposlenog u odnosu na prave uslove iz zakona. Da bi sindikat učestvovao u kolektivnom pregovaranju treba da je reprezentativan, a da bi bio reprezentativan potrebno je da istovremeno ispuni sledeće uslove: dakle da je osnovan slobodnom voljom vas kao članova; da je nezavisan od države i poslodavca, da se finansira pretežno iz članarine i drugih sopstvenih izvora i ne manje važno, da je upisan u odgovarajući registar u skladu sa zakonom i najzad da ima potreban broj članova. Uslov vezan za brojnost članstva upravo utiče na reprezentativnost sindikata kod poslodavca, a reprezentativan jeste onaj broj koji okuplja najmanje 15 odsto zaposlenih. Sindikat koji se smatra reprezentativnim za određenu teritoriju ili granu privrede jeste onaj koji okuplja najmanje 10 odsto zaposlenih na toj teritoriji, ili u toj grani.

Da bi se reprezentativnost kod poslodavca formalno utvrdila, potrebno je da ovlašćeni predstavnik sindikata podnese poslodavcu (direktoru, organu zastupanja ili preduzetniku) zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti uz koji se prilažu rešenje o registraciji sindikata, kao i pristupnice članova. Poslodavac ima rok od 15 dana da odluči o zahtevu i da donese rešenje o reprezentativnosti. Ako to ne uradi, sindikat može da podnese zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca. Čak i ako poslodavac donese rešenje, sindikat može podneti zahtev Odboru, u slučaju da sindikat smatra da rešenje nije doneto u skladu sa zakonom. Odbor čine po tri predstavnika Vlade, sindikata i udruženja poslodavaca, koji se imenuju na četiri godine.

Reprezentativnost sindikata za teritoriju Republike Srbije, odnosno jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, i reprezentativnost udruženja poslodavaca – utvrđuje ministar, na predlog Odbora.

Šta sindikati konkretno rade za mlade?

Moraš da imaš saznanje o tome da sindikati pregovaraju o platama i uslovima rada – ako ti ugovor nije fer, nisu ti ruke vezane, uvek se možeš obratiti svom sindikatu. On pokreće kampanje protiv neplaćenog rada i „prakse“ koje zloupotrebljavaju mlade. Pomažu ako te neko otpusti bez razloga, ako doživiš mobing ili ti duguju novac.

Povezuju te sa drugim mladima koji imaju slične probleme – a kroz sindikalno delovanje ti i tvoje kolege ste zajedno jači. Verovatno ti se postavlja pitanje kako da se priključiš? Jednostavno. Ako radiš negde – vidi postoji li sindikat u toj firmi. Ako ne, možeš da se priključiš granskom sindikatu (npr. sindikatu u IT sektoru, prosveti, trgovini...). Postoje i organizacije koje okupljaju mlade i frilensere. Članstvo je dobrovoljno i ne mora niko da zna da si član ako ne želiš.

Upravo zato ako si na nestabilnom poslu, honorarac, "remote" radnik ili neko ko tek traži posao – imaš najviše razloga da znaš za sindikate.

Danas sve više tvojih mladih kolega radi bez ugovora za stalno, bez sigurnosti, bez jasnog radnog vremena. Mnogi šefovi misle da, ako si mlad, možeš da radiš za „praksu“, za „vidljivost“ ili za „šansu“, ali nemoj smetnuti sa uma da svaki rad zaslužuje platu i poštovanje.

Osvrni se oko sebe i videćeš da postoje sindikalna udruženja za mlade i da ona rastu – i ona razumeju da se svet rada promenio. Ima i sindikata koji pomažu frilenserima da dobiju ugovore, osiguranje, pa čak i da regulišu naplatu od klijenata.

Zašto su sindikati i dalje važni danas?

Uprkos dostignućima iz prošlosti, radnici se i danas suočavaju sa brojnim izazovima – od nesigurnih oblika zapošljavanja (honorarni rad, agencijski rad, „frilenseri“) do kršenja prava čak i u formalno stabilnim radnim odnosima. Tu sindikati stupaju na scenu kao kolektivna snaga koja može delovati mnogo moćnije nego pojedinac. Sindikat je i dalje potreban da bi se vodila zajednička borba za dostojanstvene uslove rada – sindikat može pregovarati sa poslodavcem o tvojoj plati, radnom vremenu, beneficijama i uslovima rada. Može da te zaštiti od samovolje poslodavca – sindikati ti mogu pružiti pravnu pomoć i podršku ako se suočavaš sa otkazima, mobingom ili diskriminacijom. Regulišu tvoje pravo na kolektivno pregovaranje - putem kolektivnih ugovora sindikati ti mogu ostvariti bolje uslove od zakonskog minimuma. Olakšavaju ti organizovanje štrajkova i protesta – kada drugi oblici borbe ne daju rezultat, sindikati imaju legitimno pravo da organizuju štrajk kao sredstvo pritiska. Sindikati te edukuju o tvojim pravima i pružaju ti mrežu podrške i solidarnosti.

Budućnost sindikata

Za sindikate u budućnosti, ključno je da se prilagode novim oblicima rada i načinu života radnika. To znači otvaranje prema mladima, digitalizacija rada sindikata, inovativni načini organizovanja (npr. online sindikalne kampanje), povezivanje sa pokretima za socijalnu pravdu, ekologiju i borbu protiv nejednakosti.