Završio si školu ili fakultet – i šta sad? Vodič za mlade koji su nezaposleni, rade povremeno ili još traže svoje mesto

Završiš srednju školu ili fakultet i odjednom se nađeš na životnoj raskrsnici. Nema rasporeda, nema indeksa, nema „sledećeg semestra“. Imaš diplomu, ali nemaš ugovor o radu. Možda trenutno ne radiš ništa. Možda radiš nešto povremeno, na autorski ugovor, honorarno, projektno. I onda se jave pitanja koja ti niko ranije nije objasnio.

Da li imaš zdravstveno osiguranje?
Da li treba da se prijaviš na biro?
Da li ti ide staž?
Šta ako radiš, a nisi zaposlen?

Ako si se prepoznao – ovaj tekst je za tebe. Ovo nije pravni priručnik, već životni blog–vodič, pisan bez uvijenih i komplikovanih izraza, a sve u cilju da ti razjasni veoma bitna pitanja.

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Tvoj status se neće „rešiti sam od sebe“

Jedna od najvećih grešaka koju praviš kao mlad čovek jeste uverenje da se tvoj status nekako sam od sebe nastavlja nakon škole ili fakulteta. Dok si bio učenik ili student, sistem je znao ko si: imao si status, zdravstveno osiguranje, prava i obaveze koje su išle „u paketu“. Nisi morao ništa posebno da prijavljuješ niti da razmišljaš o administraciji – neko drugi je to radio umesto tebe.

Onog trenutka kada završiš školovanje, ta zaštitna mreža nestaje. Diploma u ruci ne znači automatski i status u sistemu. Ako se ti ne prijaviš negde – na biro rada, kod fonda zdravstvenog osiguranja ili po osnovu zaposlenja – za državu praktično ne postojiš. Ne kao osoba, naravno, već kao neko ko ima jasno definisana prava i obaveze.

Zato je važno da znaš sledeće: nezaposlenost nije sramota. To je faza kroz koju prolazi ogroman broj mladih ljudi. Sramota nije tražiti posao, učiti, snalaziti se i tražiti svoje mesto. Ono što jeste problem jeste nevidljivost u sistemu – stanje u kojem nemaš rešen status, nemaš zdravstveno osiguranje i nemaš pravni kontinuitet. To je tiha zamka u koju mladi najčešće upadnu, jer deluje bezazleno, ali dugoročno može da napravi ozbiljne komplikacije.

Drugim rečima: nije poenta da odmah imaš savršen posao, već da znaš gde stojiš. Prvi korak u odraslom životu često nije zaposlenje, već – sređivanje sopstvenog statusa.

Ako trenutno nemaš posao – biro je tvoj saveznik, ne kazna

Ako ne radiš, najrazumniji prvi korak je prijava u Nacionalnu službu za zapošljavanje, poznatiju kao biro rada. Mnogi ga izbegavaju jer misle da tamo „nema ništa“ ili da je to rezervisano za one koji su digli ruke od svega. To jednostavno nije tačno.

Prijavom na biro dobijaš zvaničan status nezaposlenog, pravo na zdravstveno osiguranje (ako nemaš drugi osnov) i pristup programima koji su namenjeni upravo mladima – stručnoj praksi, obukama, javnim pozivima i subvencijama. Čak i ako aktivno tražiš posao sam, biro ti pruža pravni okvir i sigurnost.

Zdravstveno osiguranje – najčešća i najopasnija zabluda

„Mlad sam, imam zdravstveno“ – rečenica koju ljudi najčešće izgovore neposredno pre nego što shvate da ga zapravo nemaju.

Ako si bio redovan učenik ili student, imao si zdravstveno osiguranje po tom osnovu, ali ono ne traje zauvek. Nakon završetka školovanja postoji obaveza da se prijaviš – najčešće preko biroa – kako bi zadržao pravo na zdravstvenu zaštitu. U suprotnom, ostaješ bez osiguranja, čak i ako imaš manje od 26 godina.

Drugim rečima: mladost sama po sebi nije dovoljan osnov. Prijava jeste.

Radiš povremeno? E, tu stvari postaju klizave

Veliki broj mladih danas radi preko autorskih ugovora, ugovora o delu ili potpuno honorarno. To je realnost savremenog tržišta rada i često jedina dostupna opcija na početku karijere. Takav način rada sam po sebi nije loš, ali problem nastaje onda kada ne znaš šta on pravno znači, a još češće – šta ne znači, i šta ti po tom osnovu zapravo ne pripada.

Ako radiš na ovaj način, ti formalno nisi zaposlen. To znači da nemaš ugovor o radu, nemaš status zaposlenog lica i nemaš zaštitu koju zakon daje zaposlenima. U praksi to znači da ti ne ide radni staž, da nemaš pravo na bolovanje, godišnji odmor ili druga prava iz radnog odnosa, i da zdravstveno osiguranje nije automatski rešeno. Sve to ostaje na tebi – da proveriš, da se prijaviš i da obezbediš osnov osiguranja.

Česta zabuna nastaje zbog poreza. Kod autorskih i sličnih ugovora porez se najčešće plaća, pa ljudi pomisle da je „sve pokriveno“. Međutim, porez nije isto što i doprinosi. Plaćen porez ne znači da ti se uplaćuje penzijsko i invalidsko osiguranje, niti da imaš zdravstveno osiguranje kao zaposleni. To su dve potpuno različite stvari, i upravo tu mnogi mladi naprave grešku.

Zbog toga se u praksi često dešava paradoksalna situacija: mladi rade, imaju prihode, nekad čak i redovne, ali su istovremeno potpuno nezaštićeni u sistemu. Nemaju staž, nemaju zdravstveno po tom osnovu i nemaju sigurnost ako se razbole ili ostanu bez angažmana. Na papiru zarađuju, ali pravno stoje u mestu.

Zato je važno da znaš gde si. Honoraran rad može biti dobar početak, ali ne bi trebalo da bude period u kojem si „izvan sistema“. Sve dok radiš bez ugovora o radu, moraš svesno da vodiš računa o svom statusu, jer sistem to neće uraditi umesto tebe.

Staž: danas nebitan, sutra presudan

Sa dvadeset i kusur godina, penzija deluje kao nešto iz drugog života. Ali radni staž se ne računa retroaktivno. Ako danas ne ide – sutra ga nemaš.

Staž se računa isključivo ako imaš ugovor o radu i ako se za tebe redovno uplaćuju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje. Honorari, autorski ugovori i „rad na ruke“ u tom smislu ne znače ništa.

Nije poenta da odmah imaš „karijerni posao“, ali jeste da znaš gde stojiš.

A novčana naknada sa biroa?

Ovo pitanje se često postavlja, ali odgovor je prilično jednostavan. Ako nikada nisi bio u radnom odnosu, u većini slučajeva nemaš pravo na novčanu naknadu za nezaposlene. To nije kazna, već logika sistema – naknada zavisi od prethodnog staža.

Ipak, čak i bez novčane naknade, prijava na biro ti obezbeđuje zdravstveno osiguranje, kontinuitet u evidenciji i pristup programima koji mogu biti odskočna daska ka prvom poslu.

Najčešće greške koje mladi prave (a lako se izbegnu)

Najčešća greška je odlaganje. Ljudi misle da će se „snaći za mesec–dva“, pa ne rešavaju status. Druga greška je uverenje da povremeni rad rešava sve. Treća je ignorisanje zdravstvenog osiguranja dok se ne pojavi problem.

Sve ovo se može izbeći jednim jednostavnim pravilom: uvek imaj jasno definisan status – zaposlen, nezaposlen ili osiguran po nekom drugom osnovu.

Za kraj – nisi zakasnio, nisi neuspešan

Ovaj period između škole i „pravog“ posla je zbunjujući skoro svima. Sistem je komplikovan, informacije su rasute, a niko te ne pripremi na ovaj deo života. To ne znači da si napravio grešku. Znači samo da si u prelaznoj fazi.

Ako znaš svoja prava, ako rešiš osnovne stvari poput zdravstvenog osiguranja i statusa, imaš čvrsto tlo pod nogama dok tražiš sledeći korak.