Reč „otkaz“ uvek izaziva osećaj straha, panike i neizvesnosti. Iako si možda na početku karijere, ni ti nisi zaštićen od otkaza, jer ponekad spletom okolnosti ili iz neznanja možeš sebe da dovedeš u situaciju da ti poslodavac da otkaz.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Upravo iz navedenih razloga želimo da ti kroz ovaj tekst približimo razloge za otkaz, koji mogu biti različiti, kao i prava koja imaš u zavisnosti od toga kakav otkaz je u pitanju. Ova oblast je veoma kompleksna i široka, ali ćemo umesto citiranja suvoparnih zakonskih odredbi, nastojati da ti na što jednostavniji i praktičniji način ukažemo na bitne detalje ovog pravnog instituta.
Zakoniti otkaz od strane poslodavca
Postoje različite vrste otkaza, kao što je otkaz od strane zaposlenog i sporazumni otkaz, koji kao takvi jesu posledica lične odluke i često kod ove vrste otkaza upravo subjektivna dimenzija svakog čoveka dolazi u prvi plan. Upravo zato ove dve vrste otkaza neće biti u fokusu našeg teksta, već otkaz od strane poslodavca.
Postoje zakoniti razlozi, koji su taksativno navedeni u Zakonu o radu, zbog kojih poslodavac može da ti otkaže ugovor o radu. Dakle, kako ne bi doveo sebe do toga da ti poslodavac da zakoniti otkaz, moraš da obratiš pažnju da poštuješ radnu disciplinu i izvršavaš zakonite naloge poslodavca, uredno dostaviš potvrdu da si bio kod lekara u slučaju bolovanja, ne dolaziš na posao pod dejtsvom alkohola ili opijata, ne izvršiš krivično delo na radu ili u vezi sa radom itd. Sve su to razlozi koji zavise od tebe samog, ali ono što je za tebe mnogo značajnije, od pukog nabrajanja razloga za otkaz je odgovor na pitanje - da li se otkazi mogu uručivati baš tako lako i selektivno? Upravo na ovo pitanje ćemo pokušati da ti damo odgovor u sledećem odeljku.
Da li se otkazi mogu uručivati baš tako lako i selektivno?
Treba da budeš svestan da poslodavac mora da ispoštuje striktne zakonske forme u slučaju otkaza, kako on ne bi bio deklarisan kao nezakoniti otkaz. Zakon o radu propisuje donekle striktniju proceduru otkaza ugovora o radu od strane poslodavca, pa tako i otkaza usled rešavanja viška zaposlenih.
Postoji veliki broj obaveza na strani poslodavca koji propisuje Zakon o radu, kao i prilično stroga sudska praksa, koja je dodatno podigla lestvicu tumačenjem zakona u korist zaposlenih. Iskustvo je pokazalo da poslodavac ukoliko želi da uruči otkaz tvojim kolegama i tebi, treba ovaj postupak da počne ozbiljnim i strateškim planiranjem, kako bi ispoštovao zakonske obaveze, ali i svoje interese, te izbegao masovne tužbe zbog svojih grešaka.
Naš zakon je manje liberalan kada je reč o samoj formi urušenja rešenja o otkazu. Prvo, ne dozvoljava se da rešenje o otkazu bude sačinjeno i uručeno u elektronskoj formi. U našoj državi ovaj akt mora biti sačinjen u pisanoj formi i svojeručno potpisan, a zatim uručen zaposlenom. Ukoliko rešenje ne može biti fizički uručeno (ako imamo u vidu zaposlene koji rade na daljinu ili zaposleni nije u prostorijama iz drugih razloga), onda se rešenje mora dostaviti preporučenom poštom.
Prema Zakonu o radu propisana procedura može biti jednostavnija ili kompleksnija u zavisnosti od broja zaposlenih koji treba da budu proglašeni kao višak, kao i u zavisnosti od toga da li postoji sindikat kod poslodavca (što uglavnom nije slučaj u IT sektoru). Na primer, poslodavac koji utvrdi da će doći do prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, bez obzira na ukupan broj zaposlenih, moraće da sprovede nešto složeniju proceduru. Ona podrazumeva, između ostalog, donošenje predloga Programa rešavanja viška zaposlenih, konsultovanje sa Sindikatom (ako ga ima) i Nacionalnom službom za zapošljavanje, te donošenje konačnog Programa.
Koja su tvoja prava u slučaju otkaza od strane poslodavca?
Što se tiče tvojih prava u slučaju otkaza od strane poslodavca na osnovu proglašenja zaposlenog kao tehnološki višak, imaš pravo na otpremninu.
Iznos otpremnine mora biti isplaćen najkasnije do prestanka radnog odnosa. Posebno je važno za tebe da znaš da ti otpremnina pripada samo ako si kod svog poslodavca proveo makar jednu navršenu godinu rada u radnom odnosu (ili povezanih lica poslodavca ili poslodavca prethodnika ako je dolazilo do statusnih promena).
Visina otpremnine, prema zakonu, ne može biti niža od zbira trećine tvoje mesečne zarade za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca.
Pored otpremnine, poslodavci moraju da ti isplate i sva druga primanja koja si ostvario do dana prestanka radnog odnosa. Ukoliko imaš neiskorišćene dane godišnjeg odmora, a sa poslodavcem se ne dogovoriš da ove dane iskoristiš do prestanka radnog odnosa, onda ti pripada naknada po ovom osnovu.
Još jedno bitno pravo za koje moraš da znaš, ako te poslodavac proglasi tehnološkim viškom, jeste pravo na određenu naknadu od strane Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu: NSZ). Novčana naknada ti se isplaćuje srazmerno ostvarenom stažu, ako ima staž osiguranja od jedne do pet godina dobijaš pravo na 3 meseca naknade kod NSZ, ako ima staž osiguranja od pet do 15 godina dobijaš 6 meseci, ako ima staž osiguranja od 15 do 25 godina dobijaš 9 meseci, i ako imaš osiguranje duže od 25 godina dobijaš 12 meseci prava na novčanu naknadu kod NSZ. Poslodavac ima zakonsku obavezu da te uputi na NSZ jer ostvarivanjem ovog prava na neki način ublažavaš prvobitne posledice gubitka zaposlenja i dobijaš na vremenu da nađeš posao, a da pri tome ne ostaneš potpuno bez primanja.
Situacija u praksi
Kao što vidiš, nemaš razloga za strah, u pozitivno-pravnim propisima naše zemlje postoje mehanizmi koji štite radnike od samovolje poslodavca. Potrebno je istaći da, ukoliko ipak dođe do nezakonitog otkaza, nemoj odustati od tužbe jer radnopravni sporovi imaju status hitnih postupaka i pravne norme se tumače u korist zaposlenih. Isto tako, rešavanje viška zaposlenih je praćeno adekvatnim merama koje ti obezbeđuju optimalni iznos otpremnine i naknade dok se ponovo ne zaposliš.
