U datom momentu permanentnog procesa usavršavanja, najvredniji studenti će se zauzeti za značajne akcije kojim će obezbediti povoljne uslove za zasnivanje radnog odnosa. Imperativ je steći potpuno zaokruženu kvalifikovanost, koju treba podvesti pod šire kriterijume od onih koji se tiču priznatog, formalnog obrazovanja.
Uneti bitne izmene, najvećim delom, značilo bi steći nove veštine, razvijati elemente koji se u znatnoj meri javljaju kao hobi, ali i učiniti iskorak ka povećanju učešća u praksi.
Osnova toga kako dalje razvijati vlastite preokupacije može biti volonterski rad. Spremnost uključivanja u domen volontiranja, uz lično zadovoljstvo i entuzijazam, sa svoje strane pogoduje pronalaženju poslovnog prvenca.
Ono što je ovde važno to je da će pružanje pomoći zajednici biti prepoznato i, sledstveno, nagrađeno: ličnom prednošću. Pre svega, jer dolazi do formiranja sposobnosti za koje uobičajena, svakodnevna sredina ne pruža mogućnost. Uz ovo, od interesa je i pogled na značaj istraživanja sebe, sopstvenih interesovanja, upoznavanja i povezivanja sa novim ljudima. Pomenuti vid realizacije radne aktivnosti uvek se može ponovo, i češće, primenjivati, čak i kada leto bude završeno.
Još potrebnije jeste uvideti za sebe pravo polje rada. Korisno je razmisliti o poželjnim zanimanjima nakon završetka studija, o proceni mogućnosti pronalaženja posla. Jasnu predstavu moguće je dobiti na osnovu dostupnih podataka, razgovarajući sa drugima, a naročito sa zaposlenima u područjima o kojima student najviše razmišlja. Prilika za bolje upoznavanje određenog zanimanja jeste upravo kroz rad u stvarnim uslovima.
Ukoliko već postoji određena zamisao, koja se želi ostvariti, osposobljavanje za karijeru treba započeti na pravi način. Pravilnim redosledom, mnogo se može dobiti iz usputnih razgovora i „malih“ poslova. Ujedno, sve od ranije obavljeno i ne mora biti presudno za svaki dalji izbor.
Bitno je preispitati svoje stavove i, ako je potrebno, usvojiti nove. Prava spoznaja tiče se toga da mladost pruža, iznad svega, slobodu i kreativnost, a sama po sebi je smelija.
Ukoliko je nastavak obrazovanja izričito opredeljenje, važno je znati kakva je perspektiva stručnog usavršavanja i napredovanja, odnosno razvoja i osavremenjivanja datog zanimanja.
Razmišljanje o ovim i drugim, sličnim, odlukama može značiti već izvestan napredak. Tim putem, stiče se pretpostavka za naknadnim obrazovanjem - obrazovanjem iz rada, koje ipak ostaje u logici čovekovog vrednovanja individualnog i društvenog razvitka.
