Autentičnost vs. Instagram realnost: Kako društvene mreže oblikuju našu psihu
U svetu u kojem se sve deli, komentariše i lajkuje, mladima je sve teže da ostanu u kontaktu sa sobom. Dok skrolujemo kroz savršene fotografije, destinacije, outfite i nasmejana lica, često zaboravljamo da je to samo jedan pažljivo odabran kadar – a ne realnost.
Gde je tu prostor za autentičnost, ranjivost i stvarnu povezanost?
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Između slike o sebi i slike za mreže
Psihološkinja Mina Radosavljević ističe da društvene mreže utiču na sve sfere mentalnog zdravlja. Posebno je zabrinjavajuće to što mladi sve češće grade sliku o sebi isključivo kroz filtere i lajkove. Umesto da doživljaj bude autentičan, on se sve češće „žrtvuje“ za dobar sadržaj.
„Više nije važno da se uživa u koncertu, već da se koncert snimi za društvene mreže“, kaže Mina.
Ovakvo ponašanje menja našu svakodnevicu – umesto povezivanja sa drugima, sve češće se povezujemo sa ekranom. Sve se meri reakcijama drugih, a sopstvena osećanja se potiskuju.
FOMO: Strah da nešto propuštamo
„Fear of missing out“ nije više samo koncept – on je svakodnevni osećaj. Ali, kako Mina primećuje, postavlja se ključno pitanje: „Šta to zapravo propuštamo?“
„Ukoliko osećate FOMO, zapitajte se šta vam u tom trenutku zapravo nedostaje. Verovatno je to kontakt sa sobom, sa svojim sopstvenim potrebama.“
U trci za lajkovima i „trenucima koje ne smemo propustiti“, sve češće zaboravljamo šta je zaista važno za nas – a ne za algoritam.
Autentičnost kao bunt
Ako svi pokušavamo da izgledamo kao influenseri, da li to znači da više niko ne živi svoj pravi život?
„Autentičnost je sposobnost da osoba živi u skladu sa sopstvenim vrednostima, osećanjima i uverenjima, umesto prema spoljnim pritiscima“, objašnjava Mina.
Kada se stalno trudimo da budemo neko drugi, gubimo kontakt sa sobom, ali i sa drugima. Psihološkinja dodaje da maska nije osoba – a bez pravog izraza, nema ni pravog kontakta ni bliskosti.
Kupovinom do (lažnog) mira?
Svi znamo onaj osećaj: kupiš nešto što ti ne treba jer si video/la na mrežama da „svi to imaju“. Ali, da li je u pitanju stvarna potreba ili emocionalna praznina?
„To jeste pokušaj ispunjavanja praznine. I to obično 'radi', ali samo kratkoročno“, kaže Mina.
Nema tog broja lajkova ili proizvoda koji će nam dati trajni osećaj vrednosti – to mora da dođe iznutra, a ne iz korpe na online šopu.
Kako postaviti granice?
Rešenje nije u potpunom izbegavanju društvenih mreža, već u svesnom korišćenju.
„Najvažnije je da mladi prepoznaju koliko su im aktivnosti u toku dana motivisane društvenim mrežama.“
To znači: provoditi vreme s prijateljima bez telefona, preispitivati vrednosti koje se promovišu online i podsećati sebe da nismo potrošači, već ljudi sa sopstvenim potrebama i vrednostima.
Uloga roditelja i škole
Psihološkinja Mina naglašava da i roditelji treba da pokažu primer: da ne koriste telefon kao beg od emocija, već da otvoreno pričaju o svojim osećanjima. Deca uče kroz posmatranje.
Škole, s druge strane, mogu mnogo da doprinesu kroz radionice, edukacije i osnaživanje učenika da se nose sa emocijama i razvijaju zdrav odnos prema sebi i svom online okruženju.
U digitalnom svetu u kojem su svi dostupni – najteže je ostati u kontaktu sa sobom. Autentičnost nije samo reč za biografiju – ona je alat za očuvanje mentalnog zdravlja. I ako osećaš da ti mreže više oduzimaju nego što ti daju – možda je vreme da se zapitaš: kome se ja to zapravo pokušavam dopasti?
