Između velikih očekivanja i tihe iscrpljenosti
Kada si na početku studija ili karijere, svet ti istovremeno deluje kao prostor velikih mogućnosti i ali i kao da si konstantno nov u odeljenju ili prvi razred, jer moraš stalno da dokazuješ svoju vrednost. Govore ti da su dvadesete godine vreme za rizik, napredovanje, učenje, umrežavanje sa kolegama, građenje karijere. Upoređuješ se sa drugima koji već imaju praksu, prvi posao, stipendiju ili sopstveni projekat.
U toj kombinaciji ambicije, nesigurnosti i spoljašnjih očekivanja lako se izgubi granica između zdravog truda i preteranog napora. Počinješ da prihvataš svaki zadatak, svaku dodatnu obavezu, svaki projekat. Radiš do kasno, učiš vikendom, odgovaraš na poruke i mejlove u strahu da ćeš u suprotnom zaostati i propustiti neku priliku. U početku ti to možda daje osećaj kontrole i važnosti. Međutim, ako takav ritam potraje, tvoje telo i um počinju da šalju signale da je tempo prebrz.
Burnout se ne dešava samo ljudima koji rade decenijama u zahtevnim profesijama. Sve češće se javlja kod studenata i mladih koji su tek zakoračili u profesionalni svet. I zato je važno da razumeš šta je burnout, kako da ga prepoznaš i kako da se zaštitiš.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Šta je burnout i kako izgleda u tvojoj svakodnevici
Burnout ili sindrom sagorevanja definiše se kao stanje hroničnog stresa koje nije uspešno prevaziđeno. Svetska zdravstvena organizacija ga je 2019. godine uvrstila u Međunarodnu klasifikaciju bolesti (ICD-11) kao profesionalni fenomen, naglašavajući tri ključne dimenzije: emocionalnu iscrpljenost, depersonalizaciju ili ciničan odnos prema obavezama i smanjen osećaj lične efikasnosti.
Iako je prvobitno proučavan u radnom kontekstu, istraživanja su pokazala da se iste dimenzije mogu primeniti i na akademsko okruženje, ukazujući da i u studiranju može doći do istog obrasca iscrpljenosti, distanciranja i osećaja nekompetentnosti.
Kako to izgleda u praksi, u tvom životu?
Prvo, možeš primetiti da si konstantno umoran. Nije to običan umor nakon napornog dana, već duboka iscrpljenost koja ne prolazi ni nakon vikenda, ni nakon kraćeg odmora. Ustaješ bez energije, sa osećajem težine u telu i mislima. Spavaš, ali se ne osećaš odmorno.
Drugo, počinješ da se distanciraš od onoga što radiš. Predmeti koji su te nekada zanimali postaju „samo još jedna obaveza“. Posao koji si dočekao sa entuzijazmom sada ti izaziva ravnodušnost ili čak iritaciju. Uhvatiš sebe kako razmišljaš: „Baš me briga“ ili „Samo da ovo prođe“ može biti znak da si preopterećen.
Treće, javlja se osećaj da nisi dovoljno dobar. Iako objektivno postižeš rezultate, u tebi raste uverenje da ništa nije dovoljno. Greške doživljavaš kao dokaz da nisi za taj fakultet ili taj posao. Perfekcionizam se pojačava, ali umesto da te motiviše, on te dodatno iscrpljuje.
Četvrto, tvoje telo reaguje. Glavobolje, bolovi u stomaku, napetost u vratu i ramenima, problemi sa snom ili pad imuniteta mogu biti fizički izraz hroničnog stresa. Telo često prepozna granicu pre nego što je ti svesno priznaš.
Peto, povlačiš se iz odnosa. Nemaš snage za druženje, razgovore, čak ni za aktivnosti koje su ti ranije prijale. Sve češće biraš izolaciju, ne zato što želiš da budeš sam, već zato što nemaš energije za bilo šta drugo.
Šesto, gubiš osećaj smisla. Počinješ da se pitaš zašto sve to radiš, da li ima svrhe, da li si na pravom putu. Ta egzistencijalna pitanja nisu nužno loša, ali kada dolaze iz iscrpljenosti, mogu dodatno produbiti osećaj bespomoćnosti.
Važno je da razumeš da burnout nije znak slabosti, već signal da si predugo bio izložen pritisku bez adekvatne podrške i odmora.
Šta kažu naučna istraživanja o burnoutu kod mladih
Savremena naučna istraživanja jasno pokazuju da burnout nije izolovani problem samo kod profesionalaca ili starijih radnika, već da je značajno prisutan i među studentima i mladima koji se suočavaju sa akademskim pritiscima i početkom karijere.
Jedna od najvećih studija na temu akademskog burnouta sprovedena je na uzorku od 22.983 studenta u Kini, gde je korišćen standardizovani upitnik za merenje burnouta. Istraživanje je pokazalo da više od polovine studenata (59,9%) iskazuje simptome akademskog burnouta, dok su emocionalna iscrpljenost, smanjeni osećaj postignuća i cinični stav prema učenju bili jasno izraženi među ispitanima. Rezultati su takođe ukazali na to da su faktori kao što su pol, godina studija, finansijski pritisci i motivacija za školovanjem značajno povezani sa stepenom burnouta, što znači da životne i socijalne okolnosti doprinose njegovoj ozbiljnosti kod mladih ljudi.
Još jedna savremena studija rađena na uzorku generacije Z ukazala je da oko 25% studenata doživljava značajan nivo ukupnog burnouta, dok preko 60% prijavljuje neki oblik ličnog burnouta. Ovi podaci pokazuju da se burnoutu doslovno ne može pobeći, svaki drugi ili treći student barem povremeno oseća simptome sagorevanja, poput hroničnog umora, emocionalne distance od obaveza i osećaja neuspeha u učenju.
Kako da se zaštitiš od burnouta na početku karijere
Iako ne možeš uvek promeniti spoljašnje okolnosti, možeš naučiti kako da upravljaš sopstvenim resursima i granicama.
Prvi korak je da prepoznaš svoje limite. Možda si navikao da funkcionišeš pod pritiskom i da veruješ da je stalna zauzetost znak vrednosti. Međutim, tvoja energija je ograničen resurs. Ako je stalno trošiš bez obnavljanja, neminovno ćeš doći do tačke iscrpljenosti. Nauči da osluškuješ rane signale umora i da ih shvatiš ozbiljno.
Drugi korak je postavljanje granica. To može značiti da nećeš prihvatiti svaki dodatni projekat, da nećeš odgovarati na poruke u kasnim noćnim satima ili da ćeš jasno definisati vreme za učenje i vreme za odmor. Granice nisu znak neambicioznosti, već znak zrelosti i samopoštovanja.
Treći važan element je kvalitetan odmor. Odmor nije samo odsustvo rada, već aktivna regeneracija. To podrazumeva san, ali i aktivnosti koje ti vraćaju energiju – šetnju, sport, kreativni hobi, razgovor sa bliskim ljudima. Ako odmoru pristupaš sa osećajem krivice, on neće imati puni efekat. Dozvoli sebi da odmaraš bez opravdavanja.
Četvrto, neguj podršku. Razgovor sa kolegama, prijateljima, mentorom ili stručnim licem može ti pomoći da sagledaš situaciju iz druge perspektive. Ponekad je dovoljno da čuješ da i drugi prolaze kroz slične dileme da bi se osećao manje usamljeno.
Peto, preispitaj svoja očekivanja. Da li su ciljevi koje si sebi postavio realni ili su zasnovani na poređenju sa drugima? Društvene mreže često prikazuju samo uspehe, ne i sate sumnje i grešaka koji im prethode. Tvoj tempo ne mora biti isti kao tuđi.
Uspeh ne mora da znači sagorevanje
Na početku karijere lako je poverovati da moraš da izgoriš da bi zasijao. Međutim, dugoročno gledano, pravi uspeh nije u tome da radiš do iznemoglosti, već da izgradiš održiv ritam u kojem možeš da napreduješ bez gubitka sebe.
Burnout je signal. On ti govori da je vreme da usporiš, da preispitaš prioritete i da pronađeš balans između ambicije i brige o sebi. Tvoja vrednost ne meri se brojem sati koje provedeš radeći, već kvalitetom života koji gradiš.
